ORIGINALNE BAJKE SU SUROVE: Crvenkapa ljudožder, prinčevi silovatelji i nekrofili, seks pre braka i samoubistva (FOTO)

Idilična scena koju svako ima na umu kada mu se spomenu bajke svakako su majka ili baka koje sanjivom detetu pričaju bajku ne bi li ga uspavali u toploj sobi dok napolju veje sneg.

Idilična scena nema nikakve veze sa realnošću i proizvod je čišćenja bajki od svih prvobitnih nepodobnih sastojaka koje su se u njima nalazile: jer, bajke nisu bile priče za decu već priče svirepe i okrutne, smišljene od strane odraslih za odrasle koji su u njih tkali sopstvene nade, strahove i lična iskustva.

Šarl Pero i braća Grim najpoznatiji su beležnici i izdavači bajki, ali nikako nisu bili pioniri. Dok je Pero uglavnom vodio računa, prva izdanja Grimovih zadrže u sebi neverovatne brutalnosti koje nisu ni za stomak svakog odraslog čoveka a kamoli mališana, pisao je nedavno "Politikin Zabavnik".

Krenimo od Snežane i sedam patuljaka. U originalnoj verziji zla kraljica nije maćeha već - majka. Grimovi su promenili ovaj detalj kasnije jer su na materinstvo gledali kao na svetinju, dakle, iz moralnih razloga. Princ, opčinjen njenom lepotom, od patuljaka traži da je nakon smrti stave u kovčeg koji potom nosi kući gde da čuva i pomera da bi nekrofilno mogao da uživa (nadamo se u pogledu).

Napokon, sluga, umoran od nošenja kovčega tamo-vamo, udara Snežanu po leđima i ona iskašlje zalogaj otrovne jabuke koji joj je zapeo u grlu. Priča ima "srećan" kraj: naime, pored toga što se ona i princ venčavaju, tokom slavlja zla kraljica a njena majka primorana je da obuje usijane gvozdene cipele i da pleše bez prestanka dok joj ne izgore stopala te umre u najgorim mukama.

Zanimljivo, istoričar Ekard Sander veruje da je lik Snežane zasnovan na stvarnoj ličnosti, grofici Margareti fon Valdek koja je živela u 16. veku i posedovala rudnike bronze u kojima su radila deca. Otrovana je arsenikom kad joj je bilo 21 godina i to od ruke ni manje ni više nego kraljice - Marije Austrijske, ćerke kralja Filipa I od Kastilje, vladarke Ugarske i Bohemije, koja je u tom trenutku bila preuzela vladanje Nizozemskom na zahtev svog brata, svetog rimskog cara Karla V.

Ništa manje nije brutalna ni bajka o Crvenkapi, koja je nastala još u 14. veku a prvi ju je zapisao Šarl Pero: u originalnoj verziji vuk pojede i nju i baku bez srećnog kraja, a Pero je mislio da priča služi kao upozorenje devojčicama da ne pričaju sa nepoznatima. Braća Grim uvode lik lovca koji ih oslobađa, ali postoje i verzije kojima nije vuk negativac već ogr ili vukodlak.

U nekim francuskim verzijama vuk poziva Crvenkapu da jedu bakino meso i da joj piju krv, kojim se ona pretvara u ljudoždera-vampira, i koji je u svim kasnijim verzijama izostavljen. Pored toga, ona je originalno atraktivna i zgodna devojka.

Zlatokosa u prvobitnoj verziji je ne samo napuštena od strane oca i data čarobnici koja se zatoči u kuli, nego ona i princ nakon upoznavanja uživaju u predbračnom seksu a on kasnije pokuša i da izvrši samoubistvo. "I tako su (oni) uživali neko vreme, a čarobnica nije ništa primećivala sve dok je Zlatokosa jednog dana nije upitala: Recite mi, zašto mi je odeća sve uža i uža i ne mogu više da stanem u nju?". Dakle, Zlatokosa je čak i začela.

Ovo je definitivno varijanta devojke iz bajke koja više odgovara današnjici nego uštogljenom 19. veku u kome su stvarala braća Grim. Izgleda da smo se vratili u 18. vek, u kome je narod znao da uživa.

Ivica i Marica su originalno priča o majci, ne o maćehi, koja napušta svoju decu posle čega odlazi i otac. U kasnijim varijantama, on se pretvara u obzirnog roditelja. Kanibalističke scene i napuštanje dece definitivno nisu nešto što će se smatrati prihvatljivim i normalnim u bilo kom vremenu.

Pepeljuga ima preko tri stotine verzija a najpoznatija je svakako Peroova sa kraja 17. veka koja je očišćena od svih nemilih scena. Međutim, prva verzija braće Grim je slična onim najstarijim, što se tiče brutalnosti: u njoj maćeha tera ćerke da iseku nožne prste da bi im stopala stala u malenu cipelu, dok su na kraju, kada se Pepeljuga uda za princa, kažnjene tako što im golubovi osvetoljubivo iskopaju oči.

Uspavana Lepotica, odnosno Trnova Ružica, je u takođe u svojoj najpoznatijoj verziji objavljena od strane Šarla Peroa 1697. godine, ali nema veze sa originalom.

U verziji iz 1340. glavni junaci su Troilo i Zelandina: on njoj nakon što padne u san napravi dete, drugim rečima - siluje je dok je u besvesnom stanju. U jednoj drugoj verziji heroinu koja se sada zove Talija ne budi prinčev poljubac već silovanje nakon čega se rađa dvoje dece, Sunce i Mesec. Tu se pominju i ljudožderi, bračna neverstva i svirepa ubistva.

Konačno, dobroćudni Mačak u čizmama ima u originalu neslavan kraj: nezahvalni gazda ga izbaci kroz prozor misleći da je uginuo. Definitivno ne oblik ponašanja koji ljudi treba da imaju prema svojim kućnim ljubimcima.

(S. P. / Izvor: Politikin Zabavnik)