ŠPANSKA PREZIMENA SU VAM ŠPANSKA SELA? Sve će vam biti jasno ako pročitate ovaj tekst!

Hoze Antonio Martinez de Kalderon Fernandez y Iglesijas. Zbunjeni? Šta je ovde ime, šta je prezime, gde počinje i gde se završava? Znamo kako vam je, i mi smo bili jednako zbunjeni dok nismo shvatili kako funkcioniše imenovanje dece u Španiji i koliko je zapravo sve jednostavno.

Preporučujemo

Krenimo redom. Prvo, lično ime može biti jednostavno ili složeno. Jednostavno je Antonio, složeno je Huan Pablo ili Huan Pablo Martin. Iza njega dolaze dva prezimena, prvo očevo, a potom majčino; zakon o jednakosti polova iz 1999. godine je međutim uveo pravilo da nema pravila i da majčino može biti prvo, u kom slučaju sva deca moraju da slede taj obrazac.

Tradicionalno, Španjolke ne uzimaju prezimena svojih muževa već nastavljaju da nose svoja; zanimljivo je da se u neformalnim okolnostima mogu nazivati senjorama (prezime muža) ali to nema nikakvog pravnog efekta. Recimo, ženu po imenu Leokadija Blanko Alvarez udatu za Pedra Pereza Montilju mogu zvati Leokadija Blanko de Perez ili Leokadija Blanko Alvarez de Perez, ali na papiru, njeno ime je isto kao i kada se rodila.

Prema tome, da se vratimo na decu. U praksi, ako Antonio Martinez Garsija oženi Mariju Dolores Fernandez Ruiz i daju detetu ime Hoze, ono će se najverovatnije zvati Hoze Martinez Fernandez. Mada, može da se zove i Hoze Martinez Garsija y Fernandez Ruiz.

Uobičajeno je međutim da se u neformalnim okolnostima očevo prezime koristi u onom smislu u kome mi koristimo prezimena, pa bi tako ovu osobu zvali jednostavno Hoze Martinez ili senjor Martinez.

Postoje izuzeci; ako je očevo prezime češće nego majčino, mogu ga zvati i po majci kao što je slučaj sa bivšim španskim premijerom Hoze Luisom Rodrigezom Zapaterom: njega su obično zvali Zapatero pošto je to prezime daleko ređe nego Rodrigez. Još neki poznati primeri su Pablo Dijego Ruiz y Pikaso i Federiko Garsija Lorka koji su neformalno koristili prezimema svojih majki jer su izuzetno retka, pa su tako nama poznati kao Pikaso i Lorka, iako su zapravo Ruiz i Garsija. Verovatno se i Markesov slučaj može staviti u isti koš, s obzirom da je i on zapravo nosilac vrlo čestog očevog prezimena Garsija.

Kao što vidite, postoje i prezimena koja su složena, pa mogu da imaju "y" ili "e" (čita se "i") ili predlog "de", kao što je slučaj sa čuvenim španskim liberalnim misliocem iz prošlog veka, Hoze Ortegom i Gasetom. Recimo, osoba se može zvati Huan Pablo Fernandez de Kalderon y Lopez del Jero. Ovde je "Huan Pablo" lično ime, prezime oca je "Fernandez de Kalderon", a prezime majke je "Lopez del Jero".

Predlog "de" ne mora da znači da je osoba plemenitog porekla; Migel de Servantes Savedra i Feliks Arturo Lope de Vega y Karpio su dobri primeri: "de Servantes" i "de Vega" su prezimena očeva, i originalno dolaze od imena sela iz koga su poreklom njihovi preci bili.

Dešava se da Španci kada se nađu u drugim govornim područjima, da ne bi zbunili ljude, stave crticu između svoja dva prezimena, pa tako možete da pročitate Ignjasio Antonio Gomez-Iglesijas. Nemojte se zbuniti ovim, on se zapravo zove tako samo bez crtice, i možete ga zvati senjor Gomez.

Mnogo ljudi se takođe nađe zbunjeno kada vidi da muškarac nosi žensko ime, recimo Hoze Marija Alfredo Aznar Lopez. Španci imaju običaj da čak i dečacima daju kao drugo ime ono koje je nosila Bogorodica; ovo je duboko ukorenjeno u njihovoj katoličkoj kulturi. Ženskoj deci se često daju i lična imena po poznatim marijanskim hramovima, što može dodatno da zbuni neupućene; recimo, Marija de la Luz, Marija de los Anheles, Marija del Pilar, i tako dalje. Njih možete zvati Marijama i nećete pogrešiti, ali ih njihovi sunarodnici češće zovu Luz, Anheles ili Pilar.

Na ovom mestu smo se bavili samo kastiljanskim imenima, i nismo zalazili u vode katalonskih, baskijskih i galicijskih, koja su po mnogo čemu osobena. Da li biste voleli da saznate više i o njima?

(S. P.)