Evropa više ne želi migrante: Odnosi u uniji poljuljani, dogovoren sastanak o izbeglicama - ove zemlje će ga bojkotovati

Zemlje Evropske unije ostale su duboko podeljene u stavu prema reformi pravila EU za upravljanje prilivom izbeglica i migranata, a ministri zemalja EU za migraciju, koji su se početkom juna sastali u Luksemburgu, ne očekuju da će 28 zemalja članica EU prihvatiti nove predloge za osavremenjivanje sistema azila.

Odnosi u EU su se pogoršali, posebno u Srednjoj i Istočnoj Evropi zbog stavova protiv migranata od 2015. godine, kada je došlo znatno više od milion ljudi, uglavnom Sirijaca, izbeglica od rata, porazivši mogućnosti Grčke i Italije i iznenadivši Nemačku koja je preuzela stotine hiljada.

Preporučujemo

>>> Merkelova u teškoj poziciji, ima rok od dve nedelje da pronađe rešenje za migrante. Šta će biti ako ne uspe?

Odnosi u EU su se pogoršali zbog stavova protiv migranata od 2015. godine - Foto: Tanjug/AP

Većina neslaganja je o tome ko treba da se stara o migrantima kada stignu i koliko dugo. Po sadašnjim pravilima EU, pridošlice moraju da se registruju za azil u prvoj zemlji EU u koju uđu. To bi značilo da Grčka i Italija snose većinu tog tereta.

Međutim, neke zemlje - Mađarska i Poljska - su odbile da ispune bilo koje kvote prijema migranata koje su podeljene među evropskim državama.

Nakon što su stotine hiljada izbeglica u avgustu i septembru 2015. godine nagrnule u Evropu, nemačka kancelarka Angela Merkel odlučila se za politiku otvorenih vrata, ali poslednja dešavanja u Nemačkoj, a i u drugim zemljama članicama EU pokazuju da takva politika više nije održiva.

Evropska unija ponosno se predstavlja kao blok pravičnosti, pravde i jednakosti kada su izbeglice u pitanju, ali stavri baš i ne stoje tako, jer su pojedini šefovi država pokrenuli sveobuhvatni napad na izbeglice, a ubrzo su im se pridružili i javni zvaničnici i veći deo javnosti.

Angela Merkel odlučila se 2015. za politiku otvorenih vrata, ali takva politika više nije održiva - Foto: Tanjug/AP

VIŠEGRADSKA GRUPA BOJKOTUJE HITAN SASTANAK KOJI JE EK SAZVALA ZBOG MIGRANATA

Članovi Višegradske grupe - Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka - saopštili su da neće prisustvovati hitnom sastanku koji je, povodom migrantske krize, zakazala Evropska komisija.

Posle sastanka u Budimpešti premijer Mađarske Viktor Orban rekao je da je mini samit, koji bi trebalo da se održi ovog vikenda u Briselu, zakazan mimo pravila EU.

- Shvatamo da zbog migratske politike u nekim državama postoje unutrašnji politički problemi, ali zbog toga ne treba napraviti konfuziju u čitavoj Evropskoj uniji - rekao je Orban, prenosi AP.

Viktor Orban od početka krize ne prihvata izbeglice u svoju zemlju - Foto: Tanjug/AP

Premijeri Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke potvrdili su da će prisustvovati redovnom samitu Evropske unije, koji je zakazan za 28. i 29. jun.

Odluku zemalja Višegradske grupe podržala je i Austrija, koja od 1. jula preuzima predsedavanje EU. One su se usaglasile da bi izbegličke centre trebalo osnivati van EU.

Mađarska, Češka i Slovačka su već na samom startu velikog priliva migranata iz Sirije i Avganistana, odbile da prime broj izbeglica po kvotama koje je donela EU.

MAĐARSKA

Premijer Mađarske izjavio je tada da svaki migrant predstavlja rizik javne bezbednosti, a javnost te zemlje ubrzo je usvojila sličan stav.

Da je Orban odlučno stao iza svoje izjave, dokazuje i izgradnja žičane ograde duž granice sa Srbijom. Svi migranti koji su uhvaćeni u radijusu od osam kilometara od granice, vraćeni su u Srbiju.

Hiljade migranata zaustavljeno je na mađarsko-srpskoj granici kad je podignuta ograda - Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

- Za nas migracija nije lek, već otrov. To nam ne treba i nećemo ga progutati - poručio je tada mađarski premijer.

Na referendumu održanom oktobra 2016. godine, 98 odsto Mađara odbilo je EU kvotu.

Migranti koji su vraćeni u Srbiju ispričali su da je mađarska policija bila veoma okrutna prema njima. Video snimak na kome policajci bacaju hranu mgrantima, potvrdio je ove navode.

ČEŠKA

Češka se takođe usprotvila prilivu migranata i odbila kvotu EU, a anketa sprovedena sredinom 2015. godine, pokazala je da čak 94 odsto Čeha smatra da bi sve izbeglice i migrante iz njihove zemlje trebalo deportovati.

Fotografije na kojima češki policajci markerima obeležavaju ruke izbeglica, zgrozile su svet i upoređene su sa nacističkim tretmanom Jevreja u Evropi tokom Drugog svetskog rata, a organizacije za ljudska prava optužile su češke vlasti da izbeglice i migrante tretiraju poput kriminalaca.

Postupak čeških policajaca zgrozio je svet, a upoređen je sa nacističkim tretmanom Jevreja tokom Drugog sv. rata - Foto: Tanjug/AP

SLOVAČKA

I Slovačka je odbila kvotu EU, ali je prihvatila da primi samo hrišćanske izbeglice.

- Pošto je Slovačka hrišćanska zemlja, ne možemo tolerisati priliv od 300.000 - 400.000 muslimanskih imigranata koji će poželeti da grade džamije po našoj zemlji i pokušati da promene prirodu, kulturu i vrednosti države - rekao je premijer Slovačke Robert Fico u januaru 2015. i naglaso da u toj zemlji nema mesta za islam.

>>> U KOJOJ ZEMLJI U EVROPI IMA NAJVIŠE MIGRANATA, a nije ni Francuska ni Velika Britanija?

Ova zmelja je takođe izgradila ogradu na svojim granicama sa Mađarskom i Austrijom kako bi odbila izbeglice i migrante.

BUGARSKA

Bugarska policija u maskirnim uniformama patrolirala je u predelima duž granice sa Turskom, kako bi vratile migrante koji su se probijali kroz 70 kilometara dugu bodljikavu žicu.

Za razliku od Slovačke, Bugarska već ima značajnu muslimansku populaciju, ali je premijer Bojko Borisov rekao da su Bugari zabrinuti jer bi naglo povećanje broja muslimana u toj zemlji moglo da dovede do demografske promene zemlje.

Borisov istče da su Bugari zabrinuti da bi naglo povećanje muslimana moglo da dovede do demografske promene - Foto: Tanjug/AP

Kao i u Mađarskoj, izbeglice i migranti koji su boravili u bugarskim prihvatnim centrima, takođe su prijavljivali ozbiljno maltretiranje od strane vlasti.

Izbeglice su u Bugarskoj bile primorane da plate mito korumpiranim policajcima kako bi izbegle hapšenje.

HRVATSKA I SLOVENIJA

Slovenija je krajem 2015. počela da gradi žičanu ogradu duž svoje granice sa Hrvatskom. Tadašnji slovenački premijer Miro Cerar istakao je da se na taj način zatvara balkanska ruta ka severu.

Brojne izbeglice ostale su zaglavljene u Sloveniji, ali nisu mogle u Austriju, jer je i ta zemlja izgradila ogradu duž granice sa Slovenijom.

I Slovenija je podigla ogradu na granici sa Hrvatskom - Foto: Tanjug/AP

U oktobru 2015. godine hiljade izbeglica i migranata zarobljenih u Sloveniji, pobunilo se zbog lošeg tretmana od strane vlasti. Žalili su se zbog nedostatka hrane, vode i ćebadi u logoru Brežice na granici sa Hrvatskom.

Hrvatska, koja tada još uvek nije bila deo Šengenske zone, takođe je odbila da primi izbeglice koje su iz Srbije hrlile ka Evropi.

POLJSKA

Na začelju liste netrpeljivosti prema migrantima našla se i Poljska, koja je na početku odbila da opostane prihvatni centar za izbeglice, a čiji građani nisu imali negativnih iskustava sa izbeglicama.

Premijer Poljske Mateuš Moravjecki objasnio je da nema svrhe da putuje na sastanak koji je EK zakazala za ovaj vikend u Briselu, s obzirom da njegova zemlja svakako ne prihvata, niti će prihvatiti plan o redistribuciji azilanata.

Vlasti Poljske od početka odbijaju da prihvate migrante Foto: Tanjug/AP

NEMAČKA

Nemačka je 25. avgusta odlučila da suspenduje dablinsku proceduru za Sirijce, što je značilo da sirijske izbeglice neće biti vraćene u zemlju članicu EU, na čije su tlo prvo stupile.

Ratovi na Bliskom istoku, rezultirali su odlukom nemačke vlade da garantuje zaštitu stotinama hiljada izbeglica, a Angela Merkel je navela da je takva odluka zapravo "nacionalna dužnost". Nemačka je postala najpoželjnija evropska destinacija za potražioce azila.

U Nemačku je tokom 2015. došlo ukupno 890.000 potražilaca azila, a kako se od tada povećao broj incidenata u kome su učestvovali i migranti, politika "otvorenih vrata" postala je nepoželjna.

Međutim, sada je Merkelova u teškoj poziciji, pošto ima kratak rok da pronađe novu politiku i da reši problem migranta u Nemačkoj i na nivou EU, jer bi u protivnom mogla da ostane bez položaja.

Migranti su u početku bili dobrodošli u Nemačku, ali situacija se sada znatno promenila - Foto: Tanjug/AP

ITALIJA, FRANCUSKA, ŠPANIJA

Najnovija istraživanja pokazuju da je najveća netrpeljivost naroda prema migrantima izražena u Italiji.

Čak 52 odsto Italijana navodi da u toj zemlji ima toliko stranaca, da se više ne osećaju kao kod kuće. Iste stavove imaju u Nemci i Francuzi kod kojih je taj procenat nešto manji.

I građani Španije, koja je uz Italiju i Grčku od početka migrantske krize na udaru, smatraju da bi trebalo ograničiti priliv migranata u tu zemlju.

Poslednja dešavanja sa migrantima na Sredozemnom moru uzburkala su strasti u Italiji i Španiji, jer Italija i Malta nisu htele da prime brod sa 629 migranata, pa je to morala da učini Španija.

Zemlje koje ne vole migrante (mišljenja građana) Foto: Telegraf

Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini izjavio je da bi Malta trebalo da dozvoli da spasilački brod, na kom se nalazi 224 migranata, pristane u njihovu luku jer se nalazi u vodama Malte, ali ta zemlja nije odgovorila na Salvinijev poziv.

Salvini je poručio da neće dozvoliti da brod nemačke nevladine organizacije, koji plovi pod holandskom zastavom, uplovi u italijanske luke, a kao obrazloženje naveo je da brod nije smeo da primi migrante za čije spasavanje je italijanska obalska straža odredila kolege iz Libije.

VELIKA BRITANIJA

Iako se Velika Britanija nalazi u vrhu liste zemalja koje su anti-migrantski raspoložene, skoro identičan procenat ljudi nema ništa protiv izbeglica.

Skoro 40 odsto Britanaca, poput Italijana, navodi da se više ne osećaju kod kuće zbog priliva izbeglica.

U Britaniji je odnos prema migrantima podeljen - Foto: AP/Tanjug

Izveštaj o integraciji između različitih zajednica u Britaniji pokazao je da postoje oblasti koje se bore da se suoče sa tempom i obimom promena koje donosi veliki priliv migranata.

Istraživanja pokazuju da su prema izbeglicama tolerantniji mladi ljudi. Većina građana Zapadne Evrope, svoj odnos prema migrantima gradi na osnovu religijske opredeljenosti, ali i osećaja bliskosti prema muslimanima.

VIDEO: Mađarska policija pronašla avion pun migranata

(M.I.)