Jermenska mirna revolucija - lekcija za Putina: Kako je narod uspeo da natera premijera bliskog Rusiji da podnese ostavku? (FOTO)
Novoizabrani premijer Jermenije Serž Sargsjan i bivši predsednik podneo je u ponedeljak ostavku nakon višednevnih masovnih protesta širom zemlje. Demonstranti su slavili na ulicama Jerevana pobedu mirnim putem, iako su mnogi strahovali da će Jermenija postati nova Ukrajina.
Nakon 11 dana masovnih protesta demonstranti u Jermeniji zajedno sa vojskom uspeli su da sami izvedu svoju revoluciju do kraja.
Demonstracije su počele nakon što je Serž Sargsjan ukinuo polupredsednički sistem i zamenio ga parlamentarnim. Jermenski parlament je Sargsjana, koji je i bivši šef države, izabrao za premijera u utorak. Njegov cilj bio je nastavak vladavine u maloj državi na Kavkazu. Njemu je u martu istekao drugi predsednički mandat i po Ustavu više nije imao prava da se kandiduje. Kritičari su istakli da bi ova izmena omogućila Sargsjanu da doživotno vodi zemlju.
Na ovaj potez odlučio se kao što je svojevremeno to uradio i njegov idol Vladimir Putin u Rusiji. Za razliku od Putina, on je odlučio da promeni ceo vladajući sistem i da svu moć stavi u ruke Vlade i premijera. Tako predsednik ne bi imao skoro nikakva ovlašćenja.
Kao odgovor, više od 100.000 Jermenaca preplavilo je centralni trg u Jerevanu, na najvećem mitingu u poslednjih 20 godina. Hiljade njih je izašlo na balkone i udaralo u prazne posude, dok je hiljade ljudi marširalo u provincijskim gradovima. Oko 20 posto ukupne nacije učestvovalo je u protestima, na čelu sa opozicionim liderom Nikolom Pašinjanom. Mladi ljudi bili su pokretačka snaga pokreta: između emigracije i pokušaja promene stvari kod kuće, oni su prvi put u poslednjih nekoliko decenija izabrali drugu opciju.
Serž Sargsjan i Nikol Pašinjan sastali su se u nedelju, a tadašnji premijer nadao se da će pregovarati o završetku protesta. Kada je Pašinjan zatražio njegovu ostavku, premijer je besno napustio sastanak posle samo tri minuta, a Pašinjan je završio u zatvoru sa još dvojicom političara i oko 200 demonstranata.
Kada su im se pridružili nenaoružani vojnici, iako je ministarstvo odbrane saopštilo je da će strogo biti kažnjeni, bilo je jasno da je došao Sargsjanov kraj.
- Pašinjan je bio u pravu, ja sam pogrešio. U postojećoj situaciji postoji više rešenja, ali neću pribeći ni jednom od njih, to nije moj stil rada, već se odričem mesta premijera - piše u premijerovom saopštenju koje je pročitano na nacionalnoj televiziji.
Predao se nenaoružanoj, nenasilnoj masi. Usledilo je slavlje na ulicama Jermenije.
Nekoliko trenutka pre premijerove ostavke iz pritvora je pušten i Pašinjan.
- Ovo je vaša pobeda, ponosan sam na jermenski narod! Niko vam ovo ne može oduzeti, čestitam vam - napisao je Pašinjan na Fejsbuku nakon što je saznao da je Sargsjan prošlost.
Nakon nasilne reakcije Rusije na "Revoluciju dostojanstva" u Ukrajini u 2014, bilo je gotovo nezamislivo da će mala Jermenija, čiji je bivši predsednik i premijer u dobrim odnosima sa Putinom, uspeti da sama sprovede svoju revoluciju.
Demonstrantu u Jermeniji pažljivo su naglasili da su njihovi motivi strogo domaći.
Međutim, nisu baš svi oduševljeni ovakvim raspletom događaja u Jermeniji. Vigen Sarkisian, jermenski ministar obrane, s očajem je gledao okršaje na vrhu vlasti i vojnike kako odlažu opremu i pridružuju se demonstrantima.
- Neprijatelj s velikim interesovanjem gleda šta se događa kod nas. Nestabilna Jermenija je velika prilika za njih da krenu u akciju. Narod mora to da čuje - izjavio je on.
On je ovde pod "neprijateljem" mislio na Azerbejdžan, sa kojima nisu u dobrim odnosima od raspada SSSR-a. Razlog je pokrajina Nagorno Karabah. Većina stanovništva u pokrajini su Jermenci, ali međunarodna zajednica smatra to područje delom Azerbejdžana. Krvavi rat zbog Nagorno Karabaha trajao je od 1992. do 1994. godine, ali se do danas situacija u ovom području nije smirila.
S obzirom odluku Sargsjana da podnese ostavku, ovde se ne radi o državnom udaru, kao što je Moskva pričala posle revolucije u Ukrajini. Takođe, ovde nema tragova mešanja zapadnih zemalja, demonstranti nisu dobili podršku zapadnih lidera.
Serž Sargsjan bio je 10 godina predsednik Jermenije i vodio je složenu igru. Dozvolio je Rusiji da proširi svoje vojno prisustvo u Jermeniji, ali je i sarađivao sa Severnoatlantskim paktom i potpisao sporazum o partnerstvu sa Evropskom unijom.
Za razliku od Gruzije i Ukrajine, Sargsjan je želeo da radi sa svima, osim sa Azerbejdžanom. Pod njegovom vladavinom, zemlja nije puno ekonomski napredovala. Jedva su se oporavili nakon pada ekonomske proizvodnje od 14 odstvo u 2009. godini.
Jermenija je siromašna država, u kojoj 11.6 odstvo stanovništva živi ispod granice siromaštva. Prema podacima UN iz 2017. skoro 900.000 ljudi rođenih u Jermeniji živi izvan zemlje, dok u zemlji ima 3 miliona ljudi.
Široko rasprostranjeno siromaštvo omogućilo je Sargsjanu da konsoliduje moć. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, koja je pratila sve glavne izbore u Jermenij, prijavila je široko rasprostranjeno zastrašivanje, pritisak i kupovinu glasova tokom njegove vladavine. Takođe, Sargsjan ništa nije uradio u pogledu korupcije u zemlji, prenose strani mediji.
KREMLJ: SITUACIJA U JERMENIJI IZGLEDA STABILNO ZA SADA
Kremlj je danas saopštio da ne smatra političku nestabilnost u Jermeniji revolucijom poput one u Ukrajini i da je zadovoljan da je situacija tamo izgleda stabilno za sada.
- Za sada vidimo da se situacija ne odvija u nestabilnom pravcu zbog čega smo zadovoljni. Nadamo se da će red i stabilnost biti uspostavljeni u zemlji - izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Na pitanje da li Kremlj smatra događaje u Jermeniji revolucijom, Peskov je rekao da ne bi postavljao paralele sa onim što se dogodilo u Ukrajini 2014. godine.
Bez razloga da se meša u odluku Jermenaca, Vladimir Putin treba da razmišlja o kraju svoje predsedničke karijere, prenose strani mediji.
Prema ruskom Ustavu, to će se desiti 2024. Može da pokuša da se opet prebaci na mesto premijera, kao što je uradio 2008. Postavlja se pitanje šta će se desiti ako Rusi za šest godina krenu stopama Jermenaca, izađu na ulice i protestuju nenasilno? To danas zvuči nemoguće, ali za šest godina može svašta da se desi.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs/A.M.)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Paja patak
I mi smo lupali u prazne serpe...zato su sada mnogo praznije...pazite sta zelite.....
Podelite komentar
👤
Јел' то стиже "демократија" и у Јерменију? Радујте се. Сутра ћете плакати. Тако то обично иде са обојеним "револуцијама", Американцима....А што се тиче Руса и Путина, само се надајте....
Podelite komentar
Aleksandar
Ne postoji paralela izmedju rusije i jermenije. Zli zapadni jezici se nadaju tome.
Podelite komentar