Jedini put kada je Putin osetio gnev ruskog naroda: 5 dana se nije oglašavao povodom eksplozije na podmornici Kursk, kada je poginulo 118 ljudi (FOTO) (VIDEO)

Ruski predsednik Vladimir Putin važi za jednog od najmoćnijih državnika na svetu. Njegov uticaj u Rusiji je izuzetno veliki, ima podršku većeg dela ruskog naroda, a ni uticaj u svetu nije ništa manji. I dok ga jedni mrze ističući da je "diktator", drugi ga vole i poštuji i smatraju da je Rusiji uzdigao iz pepela i od nje napravio pravu svetsku silu.

Njegova politička karijera traje dosta dugo, a za to vreme je uspeo da ostavi neizbrisiv trag. Svi sada sa nestrpljenjem iščekuju da vide da li će uspeti da postane predsednik svoje zemlje i po četvrti put 18. marta ove godine. Međutim, jedan događaj sa početka njegovom prvog mandata kao predsednika je značajno uticao na njegovu karijeru i rad, a tada je prvi put osetio gnev ruskog naroda na svojoj koži.

Preporučujemo

Putin pokazao "nepobedivo" novo oružje: Uputio je 7 jakih reči Zapadu i ostavio Amerikance u strahu samo zbog jednog paklenog kadra (FOTO) (VIDEO)

Foto: Tanjug/AP

Od kada je stupio u politiku njegova karijera je išla uzlaznom putanjom. Po izboru Anatolij Sobčaka, na mesto gradonačelnika Sankt Peterburga 12. juna 1991. godine, Putin postaje Predsednik Odbora za spoljne poslove grada Sankt Peterburga čiji je zadatak bio da kao šef komisije bude uključen za sva pitanja privlačenje investicija u grad, saradnje sa stranim kompanijama i zajednička ulaganja.

Godine 1993. zbog svojih čestih putovanja po inostranstvu Sobčak imenuje Putina za svog zamenika. U martu 1994. godine, postavljen je za prvog zamenika gradonačelnika Sankt Peterburga, zadržavajući svoj položaj šefa Komiteta za spoljne odnose.

Foto: Tanjug/AP

U avgustu 1996. godine se seli u Moskvu gde postaje član administracije predsednika Borisa Jeljcina. Bio je šef ruske obaveštajne službe FSB (jedne od naslednica KGB) od jula 1998. do avgusta 1999. godine, a takođe je radio kao sekretar u službi bezbednosti od marta do avgusta 1999. godine.

Prvi put postaje premijer u vladi Borisa Jeljcina 1999. godine. Tada niko nije očekivao da će, javnosti nepoznati, Putin na tom mestu ostati duže od njegovih prethodnika.

Boris Jeljcin je 31. decembra 1999. godine neočekivano podneo ostavku i imenovao Putina za privremenog predsednika. Predsednički izbori su održani 26. maja 2000, a Putin je pobedio u prvom krugu, kada je ostvario ubedljivu pobedu sa 52,94 % pobedivši u većini guvernija osim u Čečeniji.

Foto: Tanjug/AP

U nekim guvernijama Putin je osvojio i preko 80% glasova. Posle isteka svog prvog mandata Putin se ponovo kandidovao na izborima 2004. godine i pobedio sa 71,34 % glasova.

Međutim, već u prvim mesecima njegovog mandata dogodila se tragedija sa podmornicom Kursk, za koju neki tvrde da je u pravom svetlu pokazala Putinovu ličnost i način razmišljanja. Kao čovek koji je rođen i odrastao u SSSR, imao je jasno izgrađen stav da pojedinac nije toliko bitan, koliko je bitan narod u celini.

O ovom događaju je Putin ponovo progovorio i u nedavnom intervjuu za film "Putin", koji je radio Andrej Kondrašov.

Foto: Tanjug/AP

KATASTROFA SA PODMORNICOM KURSK

Nesreća se dogodila u Barentskom moru 12. avgusta 2000. godine, tokom ruskih pomorskih vežbi. Tada je nastradalo 118 članova posade koja se nalazila na podmornici.

Brodovi koji su se nalazili u blizini su registrovali prvu eksploziju, a onda i mnogo veću dva minuta i petnaest sekundi kasnije. To je bilo dovoljno moćno da se registrije i na Aljasci.

Ruska mornarica nije shvatila da je podmornica potonula i nije zaustavila vežbu, a potragu za njom je počela tek šest sati kasnije.

Pošto je podmornica za hitne slučajeve bila onesposobljena, bilo im je potrebno više od 16 sati da lociraju podmornicu.

Preko četiri dana, ruska mornarica je koristila različita sredstva kako bi nešto uradila po tom pitanju i spasila svolje ljude. Njihov odgovor je kritikovan kao spor i nespretan. Vlada je u početku obmanjivala javnost i medije o vremenu kada se nesreća dogodila, navodeći da je komunikacija uspostavljena i da je u toku proces spasavanja. Oni su odbili pomoć drugih stranih vlada.

Tek petog dana je Putin dao odobrenje vladi da prihvati pomoć Norveške i Velike Britanije. Sedam dana nakon što je podmornica potonula, norveški roniocu su konačno uspeli da otvore otvor za bekstvo u devetoj pregradi, nadajući se da će pronaći preživele, ali je podmornica bila puna vode.

Nakon što je podmornica podignuta iz vode počela je zvanična istraga. Zaključeno je da došlo slučajne eksplozije torpeda, i to je označeno kao uzrok nesreće.

To je isključilo drugu mogućnost da je podmornica napadnuta. Međutim, nisu svi u to poverovali. Neki i danas misle da je podmornica napadnuta od strane američke mornarice, ali da je Putin sve to zataškao kako bi izbegao međunarodni sukob.

Početna eksplozija je uništila sobu torpeda, zapalila je vatru i ozbiljno je oštetila kontrolnu sobu. Ubila je sve članove posade iz kontrolne sobe i dovela do toga da podmornica potone.

Intenzivna vatra je izazvala niz detonacija i nakon što je podmornica dotakla morsko dno. Druga eksplozija je imala jačinu između 2 i 3 tone TNT-a. Nakon operacije spasavanja, analitičari su zaključili da je 23 mornara u šestom i devetom delu preživelo dve eksplozije.

Iako su uspeli da prežive, više od šest sati kasnije su ostali bez kiseonika zbog nove eksplozije koja je usledila. Svi na podmornici njih 118 - 111 članova posade, pet oficira i dva inženjera na Kursku su umrli.

Istraga je zaključila da je ruska mornarica bila potpuno nespremna da reaguje na ovu katastrofu. Tek naredne godine uz pomoć Holandije su uspeli da podignu podmornicu i izvade tela 115 mornara koji su potom sahranjeni u Rusiji. Više od dve godine nakon tragedije, ruska vlada je završila tajnu istragu i objavila izveštaj na četiri stranice.

Istakli su da je do tragedije došlo zbog kršenja discipline, loše i zastarele opreme, nemarnog i lošeg rukovodstva. Izveštaj je takođe sadržao podatak da je operacija spasavanja neopravdano odložena.

KRITIKA UPUĆENA PUTINOVOJ ADMINISTRACIJI

Rusi su bili ogorčeni na vlast što je tako sporo reagovala i nije uspela da spasi bar one mornare koji su uspeli da prežive eksploziju.

Građani su smatrali da vlast nije reagovala dovoljno brzo, da su bezrazložno odbili pomoć drugih država, a kao poslednju stavku naveli su neodstatak Putinovog angažovanja u celoj situaciji.

Naime ruski predsednik je bio na odmoru u Sočiju kada se nesreća dogodila i nije se odmah oglašavao po tom pitanju. Odmor je završio tek petog dana nakon što se tragedija sa podmornicom dogodila.

- Trebalo je odmah alarmirati sve. Nesreća se dogodila oko 23:30 časova, a oni su sa operacijom spasavanja kasnili nekoliko sati - rekao je 2015. godine Boris Kuznjecov, advokat koji je predstavljao 55 porodica poginulih mornara.

On se 2007. godine preselio u SAD strahujući od hapšenja, nakon što je objavio knjigu pod nazivom "Potonuće", koja je osudila neuspeh vlasti da spase preživele od ekslozije.

Advokat je tvrdio da je ekploziju na Kursku zabeležila krstarica Petar Veliki, koja je tada bila u blizini. Posada je takođe čula kako mornari udaraju o zidove podmornice, što se i radi u ekstremnim situacijama kako bi privukli pažnju.

Foto: Tanjug/AP

Udaranje se nastavilo do 14. avgusta kada su preostali preživeli umrli od nedostatka kiseonika. Čitav slučaj je prema njegovom mišljenju falsifikovan od strane vlasti, jer su želele da prikriju svoju bespomoćnost da adekvatno reaguju.

Kada su uvučena tela mornara oni su dostojanstveno sahranjeni i dodeljeni su im ordeni za hrabrost, a nekoliko vojnih zvaničnika je otpušeno.

Porodice godinulih mornara su dobile odštetu od 700.000 dolara i slučaj je nakon toga zatvoren 2001. godine.

Advokat Kuznjecov tvrdi da je ovaj događaj bio „najgori momenat“ u Putinovoj vladavini i da se on trudio da se više nikada ne suoči sa ovakvom situacijom. On je istakao da je ovo bila Putinova „prva laž“.

- Kada se nesreća dogodila, kada je Kursk potonuo, vlada je počela da se meša u zakonske sisteme i u sisteme za sprovođenje zakona. Počela je da stavlja medije pod svojom kontrolom, a ceo proces podrivanja demokratije u Rusiji je prema mišljenju mnogih počeo upravo sa ovom nesrećom - rekao je Kuznjecov.

Foto: Profimedia

PUTIN POSETIO PORODICE NASTRADALIH MORNARA I OKRIVIO MEDIJE

Putin se članovima porodica poginulih mornara sreo 22. avgusta 2000. godine u bazi mornarice Vidiajevo. Sastanak je bio zatvoren za javnost i strogo je kontrolisan.

Dva ruska novinara su bili svedoci kada su udovice i majke nastradalih mornara vikale na Putina, zahtevajući da znaju zašto su dobili toliko oprečnih informacija i ko će biti kažnjen zbog smrti njihovih najmilijih. Ovaj sastanak je između tri i šest sati.

Putin je ožalošćenima rekao da je admiral flote Vladimir Kuroiedov pristao da prihvati stranu pomoć u sredu 16. avgusta, ali je ućutkan od strane besnih rođaka čim je ponudio ovo objašnjenje.

Članovi porodice su znali iz medijskh natpisa da je pomoć ponuđena u ponedeljak.

Onda je Putin počeo da krivi medije za čitavu situaciju, pa samim tim i oligarhe u čijem su vlasništvu tada bili mediji u Rusiji.

On je rekao da ljudi koji su uništavali zemlju proteklih 10 godina, sada preko svojih medija manipulišu javnim mnjenjem. Kada su rođaci pitali zašto je vlada tako dugo čekala da prihvati stranu pomoć, Putin je rekao da su medji lagali.

Tada je zapretio da će kazniti sve vlasnike medija i da će suprotstaviti njihovom uticaju putem alternativnih i iskrenih medija.

U svom govoru koji je bio upućen ruskom narodu, nakon sastanka sa članovima porodice, on je nastavio da optužuje medije da lažu i da diskredituju zemlju, kako bi iskoristili ovu nesreću da steknu politički kapital.

PUTIN PREUZEO ODGOVORNOST

Prema pisanju svetkih medija od 24. avgusta 2000. godine Putin je u televzijskom obraćanju preuzeo odgovornost za ovaj događaj.

On je u polučasovnom televizijskom intervjuu rekao da uprkos činjenici da je na položaju predsednika tek nešto više od 100 dana, da oseća punu odgovornost i osećaj krivice za ovu krizu.

Putin je tada rekao da su ministar odbrane Igor Sergejev i komandant severne flote mornarice ponudili svoje ostavke ali da ih je odbio dok stručnjaci ne budu otkrili šta je uzrok ekplozije na podmornici, nešto pre ponoći 12. avgusta.

Ipak istakao je da i pored truda vojske i njegovog ličnog previda, da to nije imalo nikakvu ulogu u smrti mornara, koji su bili osuđeni na smrt čim je podmornica potonula.

Mnogi smatraju da ovo objašnjenje i preuzimanje krivice je zapravo bila namera da se zaustavi kritika koje se nastavila i nakon što se vratio iz posete porodicama poginulih mornara koji je išao da izjavi saučešće.

Putin je bio najviše kritikovan što je ostao na odmoru u Sočiju čak danima nakon što se nesreća dogodila. Zbog toga je njegova do tada besprekorna reputacija bila uništena, a popularnost mu je značajno opala.

DALJI RAD I PREPOROD RUSIJE

Ipak, čini se da je Putin posle izvesnog vremena uspeo da prevaziđe ovu situaciju i povrati stari uticaj. Nizali su se drugi problemi i događaji zbog čega je ovaj slučaj sa podmornicom Kursk pao u drugi plan.

Vladimir Putin radio je na preporodu Rusije, za vreme njegove vlasti ekonomija Rusija rasla je u proseku za 7% svake godine. Putin je radio i na učvršćivanju centralne vlasti u svim guvernijama. Tako je smanjio rizik od otcepljenja dalekih oblasti pobunjenih separatističkim osećanjima.

Po završetku svog drugog mandata 2008. godine Putin je podržao Dmitrija Medvedeva na izborima, pritom je rekao da namerava da zadrži važnu političku ulogu u državi (uz dodatak da će to uraditi samo ako Medvedev pobedi na izborima).

Posle pobede Medvedeva, Putin je izabran za premijera u novoj vladi. On je 2008. prihvatio da postane predsednik Jedinstvene Rusije, vladajuće stranke u Rusiji.

Vladimir Putin je izabran za predsednika na izborima 2012. Nasledio je Dmitrija Medvedeva koji je njega nakon inauguracije nasledio na mestu premijera. Sada se bori za četvrti mandat 18. marta 2018. godine i prema svim mogućim istraživanjima, sigurno će odneti pobedu.

VIDEO: Demonstracija načina na koji Vladimir Putin hoda

(Telegraf.rs/A.T.)