Novinari koji su ubijeni jer su kritikovali vlast, među njima su i Srbi: Istraživali su veze politike i kriminala, završili su mrtvi! (FOTO) (VIDEO)
Jučerašnje ubistvo dve novinarke ponovo je otvorilo pitanje o povezanosti politike i kriminala
U svetu je od početka godine ubijeno 66 novinara na radnom zadatku, saopštila je Međunarodna federacija novinara (IFJ) poslednjeg dana oktobra. Od tada, broj mrtvih novinara se najmanje popeo do broja 68, nakon jučerašnjeg ubistva poznate novinarke sa Malte, kao i njene koleginice iz Meksika.
Preporučujemo
Istu stvar za koju SAD optužuju Putina, uradio je Klinton pre 20 godina: Rusi treba da znaju sa američki trik u milijardama (VIDEO)
Jeziv prizor: Prozor sa zgrade pao na majku sa bebom i patosirao je (VIDEO)
U saopštenju IFJ-a navodi se da je u Avganistanu ubijeno 11 novinara, u Meksiku osam, a u Iraku sedam. Plus, jučerašnja dva ubistva. Isti izvor navodi da je po pet novinara ubijeno u Siriji, Jemenu, Pakistanu, Indiji i Gvatemali. Troje novinara ubijeno je u Brazilu, po dvoje u Turskoj, Libiji, Somaliji i Filipinima, a po jedan u Gvineji, Jordanu, Južnom Sudanu i Ukrajini.
S druge strane, organizacija Reporteri bez granica tvrdi da je u Meksiku ubijeno 12 novinara zbog njihovog istraživačkog rada.
Jučerašnje ubistvo dve novinarke ponovo je otvorilo pitanje o povezanosti politike i kriminala. Novinari zbog svog rada godinama bivaju brutalno likvidirani, a takva situacija može se videti po celom svetu, uključujući i Balkan, gde se i dalje ne zna ko su nalogodavci ubistava istaknutih medijskih radnika.
Ovo su samo neka od ubistava naših kolega, koji su svojim radom želeli na bolje da promene svoje društvo, koji su se borili protiv nepoštovanja zakona, korupcije, ugrožavanja osnovnih ljudksih prava, mahinacija...
DAFNE KARUANA GALICIJA
Novinarku i blogerku sa Malte Dafne Karuanu Galiciju, čija su istraživanja bila fokusirana na korupciju, a koja je ubijena u ponedeljak u eksploziji bombe, portal Politiko je opisao kao "Vikiliks ženu" jer je njeno delovanje izazivalo reagovanja slična onima do kakvih dovodi i rad te medijske organizacije.
Njeni blogovi su bili "trn u oku" i vladi i uticajnim figurama iz podzemlja u najmanjoj državi članici EU, a privlačili su više čitalaca nego svi drugi listovi na Malti, navodi "Gardijan".
Svojim najnovijim otkrićima, ona je uprla prstom u premijera Džozefa Muskata i dvojicu njegovih najbližih saradnika, dovodeći u vezu of šor kompanije, s kojima su njih trojica povezana, sa prodajom malteških pasoša i isplatom od vlade Azerbejdžana.
Ova novinarka, koja je tvrdila da nije pripadala nijednoj političkoj stranci, bavila se dugačkim nizom tema - od pranja novca uz bankarske olakšice, do veza između malteške onlajn kockarske industrije i mafije. U protekle dve godine se u izveštajima pretežno fokusirala na otkrića takozvanih "panamskih papira", odnosno 11,5 miliona dokumenata procurelih iz interne baze podataka čevrte najveće of šor pravne firme u svetu, "Mosak Fonseka".
Ranije ove godine, u vreme kada je Malta predsedavala EU, njena otkrića su izazvala veliku zabrinutost u Briselu, navodi londonski list.
Karuana Galicija (53) poginula je nedaleko od svoje kuće, kada je aktivirana bomba postavljena ispod njenih kola. Lokalni mediji javili su da je ona nedavno podnela prijavu policiji o pretnjama koje je dobijala.
U svom poslednjem blogu, objavljenom sat vremena pre ubistva, Karuana Galicija je ponovila navode da je Muskatov šef kabineta bio lopov, koji je iskoristio svoj uticaj da se obogati, i napisala da su "lopovi svugde, a situacija je očajna". Ubijena novinarka ostavila je iza sebe supruga i tri sina. Nijedna grupa niti pojedinac za sada nisu preuzeli odgovornost za napad na nju.
"Gardijan" navodi da je na Malti proteklih godina bilo više ubistava automobilom-bombom i da, iako počinioci nisu identifikovani, veruje se da je nasilje povezano sa sporovima između kriminalnih gangova, a da se nijedno od tih ubistava ne smatra politički motivisanim.
- Moja majka je ubijena zato što je stala između vladavine prava i onih koji su pokušali da je prekrše - rekao je danas njen sin Metju, koji se nalazio u blizini njenog automobila u trenutku kada je eksplodirao, prenosi BBC.
U iscrpnoj poruci objavljenoj na Fejsbuku nekoliko sati nakon što je pokušao da spase svoju majku iz automobila u plamenu, on je optužio maltešku policiju da je nesposobna, a vladu da primenjuje "nekažnjivost".
- Kada su državne institucije nesposobne, poslednja osoba koja ostaje na nivou je često novinar - napisao je Metju Karuana Galicija, koji je takođe novinar.
On je, takođe, kritikovao sliku Malte kao liberalne zapadne zemlje.
- Da, evo gde smo: ovo je mafijaška država u kojoj sada možete promeniti pol ili lični dokument (hvala bogu na tome), ali gde će vas razneti u komade zbog toga što izražavate svoje osnovne slobode - zaključio je sin ubijene novinarke.
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž ponudio je nagradu u iznosu od 20.000 evra za informaciju koja će dovesti do hapšenja ubica novinarke sa Malte.
- Razbesnelo me je kada sam čuo da je malteška istraživačka novinarka i blogerka Dafne Karuana Galicija ubijena nedaleko od svoje kuće, bombom postavljenom na automobil. Nudim nagradu od 20.000 evra za informaciju koja će dovesti do krivaca za njenu smrt - napisao je Asanž na svom Tviteru, prenosi BBC.
SESILIJA MENDEZ
Sesilija Mendez (53) ubijena je juče dok je vozila automobil, kada je muškarac na motoru išao uz njeno vozilo i ispalio nekoliko metaka u nju.
Na Mendezovu je pucano dok se vraćala s posla, a preminula je u bolnici od zadobijenih povreda u meksičkom gradu Gvadalahara. Radila je za nezavisnu radio stanicu.
Napadač je pucao u nju u 8:30 časova po lokalnom vremenu, a policija i dalje istražuje motiv njenog ubistva i identitet ubice na motoru.
ANA POLITKOVSKAJA
Novinarka i oštra kritičarka Kremlja ubijena u 48. godini ispred ulaza u svoju zgradu u Moskvi, 2006. godine. Bila je poznata po izveštavanjima o kršenjima ljudskih prava u Rusiji, posebno u problematičnom Severnom Kavkazu.
Karijera Politkovskaje bila je prepuna užasavajućih momenata. Bila je hapšena, tučena, prećeno joj je, čak je bila i otrovana jer su hteli da je ućutkaju. Pokazujući izuzetnu hrabrost, rat koji nije bio ispraćen u medijima, dobio je pažnju zahvaljući njoj. Snimila je ubistva, kidnapovanja, torturu i uništavanje čitavih sela.
Njene pristalice su uvek sumnjale da se radi o političkom ubistvu. Pet muškaraca je optuženo za izvođenje zločina, ali osoba koja je naručila ubistvo nikada nije identifikovana.
Ana Politkovskaja pored toga što se bavila novinarstvom, bila je i aktivistkinja za ljudska prava, poznata po protivljenju ratu u Čečeniji i ruskom predsedniku Putinu.
Politkovskaja se proslavila izveštavanjem iz Čečenije, gde su mnogi novinari i humanitarni radnici otimani i ubijani. Kasnije je otrovana na putu ka Beslanu, ali se oporavila i nastavila sa izveštavanjem. Napisala je nekoliko knjiga o ratovima u Čečeniji i o Rusiji pod Putinovom vlašću i osvojila nekoliko prestižnih međunarodnih nagrada za svoj rad.
Ubijena je 7. oktobra 2006, na rođendan Vladimira Putina, kojeg je Aleksandar Litvinjenko javno optužio za ubistvo. Litvinjenko je, nedugo potom, umro od trovanja radioaktivnim polonijumom. Pitanje na koje i dalje nema odgovora: ko je naručio ubistvo Politkovske?
POL KLEBNIKOV
Američki novinar i urednik ruskog "Forbsa" ubijen je mitraljezom ispred svoje kancelarije u Moskvi, 2004. godine. Klebnikov je ubijen u 41 godini, tečno je govorio ruski jezik, a bio je poznat po istragama o korupciji i po sumnjivim poslovanjima.
U politiku je ušao devedesetih kada je otkrio poslovno carstvo Borisa Berezovskog, kralja Kremlja. Grupa sastavljena od trojice muškaraca iz Severnog Kavkaza, republike Čečenije, oslobođena je 2006. godine za njegovo ubistvo. Slučaj nikada nije rešen.
GEORGIJ GONGADZE
Gruzijac rođenjem, Ukrajinac profesijom, radio je u ovoj potonjoj zemlji kao novinar i 2000. godine razotkrio korupciju u najvišim nivoima vlasti. Nakon toga je nestao, a svi su tragovi vodili prema tadašnjem predsedniku Leonidu Kučmi. Pronađen je u šumi sa odsečenom glavom.
Njegovo ubistvo ubrzo je postalo državni skandal i podstaknulo je proteste protiv vlade i tadašnjeg prorusko orijentisanog predsednika.
Zahvaljujući opozicionom političaru Oleksandru Morozu, na videlo su izašle tajne snimke koje, prema njegovu mišljenju, upućuju na Kučminu upletenost u ubistvo. Kasnije se saznalo da je sporne kasete dobio od predsednikovog telohranitelja.
Predsednik Kučma, šef predsedničke administracije Volodimir Litvin i ministar unutrašnjih poslova Jurij Kravčenko na snimcima razgovaraju o tome kako da ućutkaju Gongadzea, predlažući otmicu i deportaciju u Čečeniju. Međutim, ubistvo se konkretno ne spominje, a i kvalitet snimaka je vrlo loš i umanjuje njihovu autentičnost.
Afera oko snimaka ubrzo postaje glavni politički skandal u zemlji. Kučma je odlučno negirao Morozove optužbe i zapretio mu tužbom za klevetu, ali kasnije je priznao da je glas na snimcima stvarno njegov, ali da su rečenice uzete iz različitih govora i namerno složene na takav način da mu se smesti.
Ministar unutrašnjih poslova Jurij Kravčenko ubijen je 2005. godine, pre nego što je mogao da iznese dokaze na sudu.
SLAVKO ĆURUVIJA
Slavko Ćuruvija bio je srpski novinar i izdavač, osnivač listova "Nedeljni telegraf", "Dnevni telegraf" i "Evropljanin".
Ubistvo Slavka Ćuruvije, na Uskrs 1999. godine, tokom NATO bombardovanja SRJ postalo je simbol za brutalnost režima Slobodana Miloševića. Iako su neposredno pre ubistva Ćuruviju pratili pripadnici Državne bezbednosti, još uvek nije utvrđeno ko su nalogodavci, ni izvršioci ubistva.
Godine 1986. Ćuruvija se pridružio novinarskoj ekipi lista „Borba“. Bio je jedan od retkih novinara kojem je omogućeno da bude neposredno uz Slobodana Miloševića tokom njegove posete Kosovu Polju, 24. aprila 1987.
Sve vreme je bio aktivni dopisnik i saradnik više medija: "Komunist“, NIN, "Vjesnik", "Večernji list", "Nedelja", "Pobjeda", TV Beograd, TV Politika, TV Sarajevo, a sarađivao je i sa nekim evropskim listovima.
U "Borbi" je ostao do 1994. godine kada je država preuzela kontrolu nad listom, nakon čega je napustio novine. Godine 1994. zajedno sa Momčilom Đorgovićem osnovao je list "Nedeljni telegraf", prvi srpski privatni nedeljnik. Dve godine nakon toga, 1996., njih dvojica su osnovali "Dnevni telegraf" (DT), prvi privatni dnevni list u Srbiji. 1998. godine je osnovao magazin "Evropljanin".
Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalaze prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa", a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je Ćuruvija "lišen života iz vatrenog oružja, od strane nepoznatih izvršilaca i da radnici Sekretarijata u Beogradu intenzivno tragaju za počiniocima ovog krivičnog dela". Tadašnji dnevni listovi su preneli svedočenje očevidaca da su "na njega pucala dvojica napadača obučena u crno i sa crnim kapama sa prorezima za oči na glavama. Čula su se tri-četiri hica, a onda su iz haustora izletela dvojica i u punom trku otišla niz ulicu ka Takovskoj".
Ćuruviji je pucano u leđa, jedan hitac ga je pogodio u glavu, a drugi mu je prošao kroz srce. Ubice su drškom od pištolja udarile i onesvestile Slavkovu suprugu Branku Prpu, koja je bila zajedno sa njim. Njih dvoje su neposredno pre napada bili na ručku sa prijateljima.
Na osnovu podataka koja su objavljeni iz tajnog izveštaja državne bezbednosti pod šifrom "Ćuran", saznalo se da je Ćuruviju i njegovu suprugu do neposredno pred ubistvo, neprestano pratilo oko 30 pripadnika Državne bezbednosti.
Kao i mnoge istrage za ubistva iz tog perioda i ova istraga već dugo vremena nema sudski epilog. Međutim, posle jučerašnjeg glavnog pretresa, suđenje optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije moglo bi da se okonča u prvoj polovini naredne godine, ocenili su učesnici postupka u Specijalnom sudu.
Advokati: Kraj suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije sredinom naredne godine
IVO PUKANIĆ
Ivo Pukanić bio je urednik hrvatskog nedeljnika "Nacional". Diplomirao je na Fakultetu političkih naukati, a od 1991. radi kao urednik u nedeljniku Globus. 1995. godine je osnovao "Nacional" i bio u njemu glavni urednik do 2000. godine. Iste je godine primio nagradu Hrvatskog novinarskog društva za istraživačko novinarstvo 2000. godine.
23. oktobra 2008. Ivo Pukanić poginuo je u 18.22 po lokalnom vremenu u atentatu u centru glavnog grada Zagreba. Ubijen je auto-bombom u ulici Staroj Vlaškoj kod sedišta Nacionala, dve ulice istočno od Trga bana Jelačića. Atentat, u kome je poginuo i njegov pomoćnik Niko Franjić, je okarakterizovan od strane medija kao teroristički čin.
Joca Amsterdam oslobođen optužbi za ubistvo Pukanića!
Nekoliko nedelja kasnije hrvatska policija je, u saradnji sa srpskom, pohapsila nekoliko osoba povezanih sa organizovanim kriminalom u Hrvatskoj i Srbiji za koje je istragom utvrđeno da su učestvovali u atentatu. One su u novembru 2010. osuđene na dugogodišnje zatvorske kazne. Naručitelji i motivi atentata, međutim, na sudskom procesu nisu utvrđeni.
MILAN PANTIĆ
Milan Pantić je bio srpski novinar iz Jagodine, ubijen pod, do danas, nerazjašnjenim okolnostima.
Milan Pantić je bio dopisnik "Večernjih novosti" iz Pomoravlja. Izveštavao je o kriminalnim aferama i korporativnoj korupciji. Ubijen je 2001. godine u svojoj 47. godini, na ulazu svoje zgrade u ulici Branka Radičevića u Jagodini oko 8 sati ujutro.
Ubijen je "udarcima tupim predmetom u glavu" dok se vraćao iz prodavnice. Policija je nakon ubistva raspisala nagradu od 300.000 maraka, ali ubica nije pronađen. Tokom istrage provereno je više od 2.000 ljudi i obavljeno nekoliko stotina razgovora.
U junu ove godine policijska istraga je najzad okončana, a imena osumnjičenih nalogodavaca i izvršilaca koji su "sa teritorije Beograda i Jagodine" dostavljena su tužiocu, naveo je za Cenzolovku predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić.
Matić navodi da je istraga pokazala da su prikupljeni dokazi za naručioce, da su rasvetljeni njihovi motivi, te da je Pantić ubijen upravo zbog svog novinarskog rada i istraživačkih tekstova o korupciji i kriminalu u Jagodini i tom delu Srbije.
(L.C.)
Povezane vesti
Došlo do erupcije vulkana Šiveluč na Kamčatki
Ruskinja i Gruzijac uhapšeni zbog krijumčarenja ljudi u Srbiji
Telegraf u Beloj kući: Savetnica predsednika Bajdena: "Razočarani smo, ali poštujemo volju naroda"
<% post.title %>
Na tlu današnje Srbije rođeno je 16 rimskim careva: 7 lokaliteta svedoče o vremenu postojanja Rimskog carstva
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
BUKNULA EPIDEMIJA U BEOGRADSKOJ BOLNICI Skoro 50 pacijenata ima tegobe, svi se žale na TRI ISTA SIMPTOMA: Inspekcija na terenu
PRIJATELJI SE OPRAŠTAJU OD PREMINULE EMILIJE POPOVIĆ (28) Nekoliko dana pred SMRT promovisana njena knjiga, bila ponos Srbije: "Draga naša Ema putuj sa anđelima" (FOTO)
NEZAPAMĆEN GUBITAK Umrla Emilija Popović (28) kojom se cela Srbija ponosila: Promovisala knjigu, pa izgubila životnu bitku
amerika
U srbiji se zna ko je nalogodavac nego se cuti iz straha za svoj zivot, zna se I ko je pravi ubica djindjica, nego su osudili neduzne, sve se zna, nista se ne moze sakriti, doznace javnost kad tad...
Podelite komentar
Mihajlo
Ako se ne zna ko su nalogodavci i izvršioci zašto onda tvrdite uporno da Slobodan Milošević stoji iza tih ubistava
Podelite komentar
Ccc
Zasto iznosite sramotu bolje da ovi ljudi pocicaju u miru.
Podelite komentar