Ko su Katalonci i ko je njihov predsednik? Sve o narodu zbog kojeg se zatresla Evropa i pala krv na ulicama Španije (FOTO) (VIDEO)

Stanovništvo u Kataloniji se juče izjasnilo o nezavisnosti, uprkos sudskoj zabrani referenduma i intervenciji policije. Tamošnja vlada je objavila da je na referendum izašlo gotovo 2,26 miliona birača, od čega ih je 90 posto glasalo za nezavisnost te severoistočne španske pokrajine.

(BLOG UŽIVO) Dan posle referenduma koji će zauvek promeniti Evropu: Za nezavisnost glasalo 90 odsto, povređeno najmanje 844 ljudi! (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Po okončanju referenduma Pudžemon je izjavio da je "ostvareno pravo da Katalonija bude nezavisna država u obliku republike".

Foto: Tanjug/AP

Inače, predsednik Katalonije Karles Pudždemon, na počecima svoje profesionalne karijere bavio se novinarstvom pišući za nekoliko lokalnih novina.

U novinarskoj karijeri je brzo napredovao i bio direktor Katalonske novinske agencije, a zatim i nedeljnika "Katalonija tudej", prenele su agencije. Kao dugogodišnji simpatizer, a zatim i kao član partije Convergence and Union (CiU), političku karijeru je započeo na mestu parlamentarca 2006. Već 2011. izabran je za gradonačelnika Girone, gde je i živeo četiri godine, da bi zatim bio izabran na mesto predsednika Asocijacije opština za nezavisnost. Za predsednika Katalonije izabran je 10. januara 2016.

Foto: Tanjug/AP

Pudždemon potiče iz stare i tradiciji okrenute katalonske porodice. Rođen je u familiji sa osmoro muške dece. Nakon završenog školovanja posvetio se novinarstvu sa posebnim akcentom na izveštavanje iz Katalonije. Godine 1988. sakuplja sve evropske reference o Kataloniji kako bi izradio publikaciju koja će se baviti njenom istorijom i kulturom. Oženjen je rumunskom novinarkom Marcelom Topor sa kojom ima dve ćerke.

Foto: Tanjug/AP

- Vlada kojom predsedam će idućih dana poslati u parlament izraz želje za suverenitetom našeg naroda, odnosno rezultate današnjeg izjašnjavanja, kako bi se mogao primeniti zakon o referendumu - rekao je Pudždemon.

Španska policija je tokom zauzimanja 92 škole s glasačkim kutijama rasterivala građane koji su ih telima branili nakon čega su povređene 844 osobe, od kojih dvanaest policajaca dok su četiri osobe uhapšene.

Španski Ustavni sud je ranije poništio zakon o referendumu donesen u katalonskom parlamentu te izjašnjavanje proglasilo nezakonitim. Grupe koje se zalažu za nezavisnost Katalonije i sindikati najavili su generalni štrajk za utorak u znak protesta protiv policijske akcije usmerene protiv referenduma, ali i kako bi iskoristili zanos ljudi iskazan u nedelju.

Foto: AP/Tanjug, Twitter, Youtube

KO SU KATALONCI?

Katalonci su narod koji živi u "Paisos Catalans", odnosno u Katalonskim zemljama, koje čine Valensia, Balearska ostrva, delovi španske regije Aragon, Rousilon na jugoistoku Francuske i sama Katalonija.

Zabranjeni referendum o nezavisnosti Katalonije, koji je uprkos tome juče održan, nije pokrivao sve Katalanske zemlje, odnosno bio je oganičen samo na Kataloniju, područje u severoistočnoj Španiji, u kojoj živi 7,5 miliona ljudi. To područje čini 15 posto španske populacije i 20 posto njene ekonomije.

Katalonci imaju izrazitu istoriju, kulturu i jezik, a među najpoznatijim je slikar Salvador Dali.

Inače, region Katalonije se prvi put spominje u 12 veku, stotinama godina pre ujedinjenja Španije, prenela je na svom portalu Al džazira Balkans. Nakon dekreta Nueva Planta iz 1716, potpala je pod direktnu vladavinu Madrida. Katalonska autonomija je tema koja se često ponavlja tokom istorije zemlje.

Godine 1931, kada je Španija postala Republika, Kataloniji je data veća politička autonomija unutar okvira države.

Foto: Tanjug/AP

Neverovatna scena sa ulica tokom krvave nedelje: Katalonski policajci plaču dok pokušavaju da zaštite građane od nasilja (VIDEO)

Međutim, u deceniji nakon Španskog građanskog rata, vojna vlada Francisa Franka je ukinula autonomiju toj regiji. Tokom Frankove vladavine od 1939. do 1975. katalonska kultura je žestoko potisnuta. Simboli katalonskog identiteta poput "kastela", odnosno kula od ljudi, zabranjeni su, a roditelji su bili prisiljeni deci da daju španska imena.

Katalonski jezik (koji se takođe govori u Valensiji i na Balearskim ostrvima) ograničen je, a bilo je zabranjeno govoriti ga u javnosti.

Foto: Tanjug/AP

Kako se demokratija u Španiji razvijala nakon Franka, katalonska autonomija se ponovno pojavila i razvila se. Godine 1979, objavljen je novi Statut o autonomiji Katalonije, koji je obnovio katalonski parlament. Izbori za 135-člano telo su održani naredne godine, 20. marta.

Regija, koja čini jednu od 17 španskih "autonomnih zajednica", ima svoju policiju i ovlašćenja nad pitanjima poput obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite.

Foto: Tanjug/AP

Postoje i odredbe za zaštitu katalonskog identiteta, uključujući status zajedničkog jezika za katalonski i kastiljski, te zakon koji nalaže da nastavnici, lekari i zaposleni u javnom sektoru koriste katalonski jezik na svom radnom mestu. Međutim, napori za potpunu nezavisnost su dobili zamah proteklih godina, pre svega nakon španske dužničke krize 2008. godine.

Zagovornici nezavisnosti tvrde da Katalonija, koja je jedna od najbogatijih španskih regija, daje više finansijske podrške Španiji nego što je dobija od centralne vlade u Madridu. Oni koji podržavaju katalonsku nezavisnost smatraju snažnu ekonomiju regije pokazateljem da će ova španska pokrajina "biti održiva kao suverena država".

Foto: Tanjug/AP

Gotovo 1,6 miliona ljudi živi u Barseloni, prestonici Katalonije, koja je velika turistička destinacija.

Nedeljni referendum o nezavisnosti je drugi referendum o nezavisnosti održan u protekle tri godine.

(Telegraf.rs)