Kada se auto ugasi baš na pružnom prelazu, ljudi gledaju smrti pravo u oči: Postoje dva faktora za taj užas, jedan trenutak uvek presudi

Na pružnim prelazima godišnje nastrada desetak osoba i često se dešava da auto stane nasred pruge, a u srpskim železnicama objašnjavaju da nije u pitanju nikakav ''fenomen'' već da su glavni krivci za nesreće u tim slučajevima strah vozača kod nailaska voza i loša procena situacije.

U Srbiji ima oko 2.130 prelaza na kojima se ukrštaju drum i pruga i od tog broja 502 putna prelaza su obezbeđena najsavremenijom signalno - sigurnosnom opremom, rampama odnosno branicima i polubranicima, svetlosno-zvučnom signalizacijom, navode iz Infrastrukture železnice Srbije.

Preporučujemo

>>> Užasna nesreća kod Vranja: Voz gurao automobil više od 200 metara, dve osobe poginule, jedan leš pronađen u automobilu drugi van njega

U 2017. na putnim prelazima poginulo osam osoba, a u 2016. godini 10 - Foto-ilustracija: pixabay.com

Ostali prelazi su obezbeđeni znacima drumske signalizacije, kao što su Andrejin krst, znak Stop i slično, ističe Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice Srbije.

- Svi putni prelazi su na odgovarajući način obezbeđeni. Infrastruktura železnice Srbije nastoji da što veći broj prelaza obezbedi na što bolji način i savremenom signalizacijom - istakao je Stanisavljević.

Na pitanje kako komentariše to što ima puno nesreća u kojima se automobil ugasio nasred pruge i zatim nije mogao da upali i što se u narodu priča da voz možda u trenutku nailaska izvuče struju iz automobila ili da je reč o ''višoj sili'' ili nekom neobjašnjivom fenomenu, Stanisavljević ističe da su glavni krivci psihološka paraliza zbog straha i pogrešna procena situacije.

- Postoje dva faktora. Psihološki momenat, jer ljudi zaboravljaju da je zaustavini put voza između 700 i 1.000 metara i kada vide voz pokušaju da pređu. Kada im se auto nađe na pruzi jednostavno dođe do mentalne i psihološke paralize i nesposobni su da odreaguje. Zbog toga dolazi do nesreća. Slično je i sa pešacima na pruzi, pa ako je pitanje zašto stane auto, može da bude pitanje i zašto se pešak ne pomeri sa pruge iako vidi da voz ide.

Stanisavljević navodi da je očigledno reč o nekoj vrsti straha i psihološke paralize koja vozaču auta ne dopušta da na najefikasniji način odreaguje i spasi sebi i drugim putnicima život.

Vozači su navikli da vozovi saobraćaju veoma sporo na našim prugama ili da uopšte ne saobraćaju - Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Kako je rekao, vozači su navikli da vozovi saobraćaju veoma sporo na našim prugama ili da uopšte ne saobraćaju.

- Mi smo na više od 200 km pruga samo prošle godine brzinu vozova podigli sa 30 ili 40 km na sat na 80 do 100 km na sat. Na velikom broju pruga, gde je remont završen, sad ide mnogo veći broj vozova nego ranije. Vozači se nadaju da voz neće naići. Naš je apel da iako je voz daleko da se ne upuštate u takvu avanturu, jer se obično završi tragično - poručio je Stanisavljević.

Kaže da je u 2017. na putnim prelazima poginulo osam osoba, a u 2016. godini 10 i da svake godine, nažalost, na prelazima strada otrilike desetak osoba.

Statistike srpskih i evropskih železnica pokazuju da u 95 odsto slučajeva isključivu krivicu za nesreće na putnim prelazima nose učesnici u saobraćaju, pre svega, u drumskom, koji preko pruga prelaze na neodgovoran, nepropisan i nepažljiv način, ugrožavajući svoje i tuđe živote, naveo je Stanisavljević.

- Statistika u prethodne dve godine pokazuje da kod tih 18 poginulih osoba ni u jednom slučaju Infrastuktura ne snosi odgovornost, što je utvrđeno istragom, već da su odgovorne bile osobe koje su nastradale u tim nesrećama.

Stanisavljević ukazuje i da čak više od 2.000 rampi odnosno branika i polubranika, godišnje bude uništeno nesavesnom vožnjom vozača.

Na dnevnom nivou oko 20 prelaza ne radi zbog krađe delova infrastruktre i delova opreme na putnim prelazima - Foto: Facebook

Objašnjava da to znači da oni krenu u tzv. miomoilaženje rampi kada su spuštene i polome ih, kao i da su ta mesta potencijalna opasnost dok se rampe ne poprave, koliko god da je brza intervencija.

Na dnevnom nivou oko 20 prelaza ne radi zbog krađe delova infrastruktre i delova opreme na putnim prelazima.

- Stalno nam se javljaju putnici i učesnici u drumskom saobraćaju sa snimcima prelaza gde su rampe podignute, a voz prolazi. U tim situacijama imamo strogo definisane procedure i na tim mestima se ne događaju nesreće, što govori da železnica poštuje te procedure.

U operativnom centru Infrastrukture se registruje da prelaz ne radi i uvodi se posebna procedura, tako što svi učesnici železničkog saobraćaja budu upoznati da rampa ne radi i obaveza mašinovođa je da stanu pre prelaza i daju dug zvučni signal i sačekaju da nema drumskih vozila na prelazu i onda brzinom od pet do 10 km na sat pređu preko tog putnog prelaza, kao i da tek kada prođu celom dužinom voza mogu da nastave punom brzinom.

U 95 odsto slučajeva isključivu krivicu za nesreće na putnim prelazima nose učesnici u saobraćaju - Printskrin: Youtube / juGmedia

Stanisavljević navodi da je ovih dana infrastruktra završila tenderske i administrativne aktivnosti za obezbeđivanje savremene opreme za šest putnih prelaza u Srbiji, u vrednosti od 90 miliona dinara.

Ta sredstva je Infrastruktura obezbedila iz svojih sredstava, a reč je o putnim prelazima u Subotici, Mladenovcu, naselju Klenje, u Brasini, mestu Rajince blizu Preševa i između Leskovaca i Ðorđeva.

- Infrastruktura vodi intenzivne razgovore da se obezbede dodatna finansijska sredstva za obezbeđivanje većeg broja putniih prelaza u Srbiji kako bi se povećala njihova bezbednost. Najefikasniji način obezbeđanja što većeg broja prelaza je sveobuhvatna modernizacija železničke infrasturukture u Srbiji - dodao je Stanisavljević.

Na šest deonica na Koridoru 10 u prethodnihi godinu ili dve je završena modernizacija i za 87 putnih prelaza je obezbeđena savremena oprema.

VIDEO: Zamalo da ga udari voz dok je dizao kolica za bebe sa šina

(Telegraf.rs/Tanjug)