Bosna je sinoć podrhtavala, a koji delovi Srbije imaju najveće šanse da budu sledeći i šta raditi u slučaju zemljotresa?

Bosna je sinoć zadrhtala kada je zemljotres jačine 3,1 stepen po Rihteru sa epicentrom u blizini Banjaluke. Da li bi se sličan scenario mogao ponoviti u Srbiji odmah se jutros zapitala ovdašnja javnost, sa gorkim ukusom sećanja na Kraljevo 2010. godine.

Šta da radite ako izgubite pasoš u Grčkoj i koliko će vas to koštati?

Preporučujemo

Seizmička opasnost po Srbiju je prisutna i konstantna, ponovili su više puta iz Republičkog seizmološkog zavoda, a savim je moguće i da će neke delove jednog dana zadesiti potresi jačine i oko šest stepeni Rihterove skale. Ipak, kada bi se tačno i gde oni mogli odigrati nije stvar predviđanja i "najave" zemljotresa nisu realne.

Jaki zemljotresi biće realnost Srbije Foto: Tanjug/AP

- Zemljina kora u svim svojim delovima je u neprekidnom kretanju, a posledica su između ostalog i zemljotresi. Oni se događaju svakodnevno sa različitim intenzitetima. Zadatak seizmologa, projektanata, planera i drugih učesnika u procesu je priprema i zaštita od zemljotresa tako da njihove posledice budu svedene na minimum. Različite metode i pokušaji kratkoročne prognoze zemljotresa sa kojima se eksperimentisalo u svetu nisu doneli željene rezultate - ponovili su za Telegraf iz Republičkog seizmološkog zavoda.

Najbliže odrednice, po kojima je seizmička opasnost predstavljena procentom verovatnoće, jesu karte hazarada, koje se prave na veoma dug period, a na osnovu aktuelnih dešavanja, istorijskih zemljotresa i geoloških izučavanja.

Po ovim kartama centralni deo Srbije je nanepovoljnije tlo na kojem se očekuju zemljotresi maksimalnog inteziteta. Kritični su još i Kopaonik, Svilajnac, Aleksandrovac, Kraljevo, Jagodina, Kragujevac, Loznica, Novi Pazar i Čačak, dok je najniža seizmička opasnost u istočnoj Srbiji i jednom delu Bačke.

Najopasnije u centralnoj Srbiji Printskin: Republički seizmološki zavod

U Srbiji se registruje oko 1.500 zemljotresa godišnje i još 2.500 iz bližeg okruženja, a mnoge od njih samo instrumenti mogu da primete. No, u poslednjih 100-ak godina dogodilo se oko 40 zemljotresa jačine veće od pet Rihtera.

 ŠTA RADITI U SLUČAJU ZEMLJOTRESA

Pravilnim postupanjem u slučaju zemljotresa može spasiti ne samo svoj, već i život drugih ljudi. A to se neće desiti sakrijete li se ispod stola, kako bi sačekali da sve prođe.

Zapravo, skoro svako ko “zaroni i sakrije se ispod” tokom urušavanja zgrade, biva zdrobljen. Ovo naročito važi za ljude koji se zavuku pod sto ili sličan komad nameštaja, kažu stručnjaci.

Izađite iz kola, ne skrivajte se ispod nameštaja Foto-ilustracija: AP/Tanjug, Profimedia

Tokom potresa treba gledati u životinje i malu decu - oni instinktivno zauzmu fetalni položaj. Na taj način minimizirate eventualne povrede, jer zauzimate manju površinu.

Ako ste u kući, lezite pored nekog objekta – ležaja, sofe, bilo kojeg velikog objekta koji će se malo sabiti i ostaviti dovoljno prostora za sakrivanje. Ako ste u krevetu tokom potresa, siđite i lezite na pod pokraj kreveta.

Drvene zgrade su najsigurnije u slučaju potresa, jer se fleksibilno drvo i miče dok zemlja podrhtava. Isto tako, drvo ima znatno manju masu od betona ili cigli.

Skoro svi koji stanu u okvir vrata poginu. Kako? Ako stojite u okviru vrata i on padne napred ili nazad, plafon će pasti i zdrobiti vas.  Ako okvir klizne u stranu pod pritiskom, može vas prepoloviti.

Nikad ne idite ispod stepenica jer se one ljuljaju odvojeno od zgrade i sudaraju sa zidovima sve dok se ne uruše.

Stanite uz spoljne, nosive zidove ako možete – to je bolja pozicija jer si time olakšavate spašavanje i izlaz iz zgrade.

Ljudi u kolima obično budu zdrobljeni kad se na njih uruši zid ili sprat auto-puta. Ako već vozite pored takovog puta, izađite iz kola i lezite pored njih, jer sve i da zid padne na auto, ostaće vam mesta za skrivanje.

Naravno, ova uputstva se odnose na zemljotrese velike jačine koji, na sreću, nisu tako učestali na ovom području.

(Telegraf.rs)