Da li su protivgradne rakete mit koji smo uzeli iz SSSR-a ili ih je samo potrebno prevesti u 21. vek?

Nakon što je nevreme pogodilo veći deo Srbije, prilikom čega je grad uništio puteve, a protivgradne rakete su padale po dvorištima žitelja Kuršumlije, ponovo se postavilo pitanje koliko je ovaj tip zaštite od ledenih padavina uopšte efektan.

Čemer i jad posle kataklizme u Petrovcu na Mlavi: Nevreme je uništilo sve (FOTO)

Preporučujemo

Za 20 minuta Đokovići su ostali bez ičega! Nevreme potpuno uništilo 60 ari malina u Ježevici (VIDEO)

Da li su rakete samo mit ili zaista imaju nekog učinka, pitanje je koje već godinama deli javnost. Dok u nekim slučajevima ispaljeni projektili stvarno unište oblake, u drugim se i celodnevno streljanje završi krupnim gradom i uništenim usevima.

Služe li ičemu? Foto: Telegraf

- Grad je vrlo nestabilna atmosferska pojava i neretko se desi da gradonosni oblak naiđe iznad nekog područja, a ne izaci grad - ili ode dalje, ili se pretvori  u kišu, a da nijedna raketa nije ispaljena. Jednostavno, nema naučnih dokaza da bilo kakvo bombardovanje oblaka smanjuje efekte pada grada - smatra Slobodan Bubnjević, urednik Centra za promociju nauke.

VIDEO: Apokaliptično Užice posle grada

Kako kaže, jednako se često desi da se ispali određen broj raketa, a da grad svejedno padne, pa su svi neopravdano ljuti na one koji pucaju.

- Mi smo praksu upotrebe ovih raketa usvojili od SSSR-a još 1960-ih godina. Prihvatili smo je kao nešto što rešava stvari, iako kasnija ispitivanja nisu dokazala njihovu svrsishodnost. Zbog toga ih zapadne zemlje ne koriste. Doduše, na ovom polju i nema mnogo istraživanja, jer grad je srpska "retka boljka" i na drugim delovima kontinetna nije toliko česta pojava - dodaje Bubnjević.

Na Balkanu je grad česta pojava, ali ne i svuda u Evropi Foto ilustracija: Telegraf, Google maps

To ipak ne znači, napominje on, da bi rezultati izostali kada bi se ove rakete koristile na drugi način.

- Teorijski, ako se velika količina srebro-nitrata, koji se nalazi u projketilima, izruči u oblak, dolazi do kondenzacije i grad se pretara u kišu. Samo je pitanje količine i načina na koji se to radi. U nekim zemljama srebro-nitrat se izručuje iz aviona, što je efikasnije od raketa koje nekada i promaše konkretnu tačku koju na oblaku treba da pogode. No, avioni su preskupa priča - objašnjava on.

Bubnjević smatra da ispitivanje efikasnosti raketa koči činjenica da je ogroman broj ljudi u Srbiji deo sistema protivgradne zaštite.

- Mislim da je krajnje vreme da se u Srbiji formira ozbiljna ekspertska komisija koja će dati stručan sud o tome treba li i dalje da koristimo ovaj vid zaštite ili da ulažemo u druge - zaključuje on.

RHMZ BEZ ODGOVORA

Od 2015. godine protivgradna zaštita je ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometerološkog zavoda. Iako su nas obavestili da su naši odgovori spremni, oni nam nikada nisu prosleđeni.

Sa druge strane, Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je projekat automatizacije sistema protivgradne zaštite. Po tome bi se automatski prepoznavala tačka na oblaku u koju  treba da se gađa, te je subjektivni faktor snižen na minimum. Prva ovakva stanica postavljena je u radarskom centru Valjevo, a narednih godina trebalo bi i po celoj Srbiji.

Teorijski jesu korisne, ali postavlja se pitanje šta se dešava u praksi Foto: Telegraf

MREŽE MOGUĆI SPAS ZA USEVE?

Dok su za krovove i automobile rakete jedina šansa, da se samostalno zaštite poljoprivrednici imaju dva načina - ili da se osiguraju, ili da nabave protivgradne mreže.

VIDEO: Nevreme potpuno uništilo 60 ari malina porodici Đoković iz Velike Ježevice

- Protivgradne mreže su verovatno najefikasniji sistem zaštite, jer mogu da izdrže i nalet vetra od 200 kilometara na sat, i 600 kilograma leda po kvadratu. Tu je i zaštita od sunca - senčenje smanjuje zračenje oko 18 odsto, ispod mreža je prijatnije beračima, a temperatura je niža za oko pet stepeni u odnosu na spoljašnju. Uglavnom se postavljaju na voće, ređe na povrće - rekli su nam iz jedne firme iz Arilja koja se bavi postavljanjem ovih mreža.

Mreže jedan od načina da se zaštiti voće Foto-ilustracija: pixabay.com, flickr/lchunt

Mrežni sistem ne mogu svi farmeri da priušte, jer po hektaru košta i do 10.000 evra, iako mnogi kažu da se to isplati već kroz sezonu, dve. Ipak, država nudi povraćaje i subvencije, pa ko se usudi, ovu cenu može i da prepolovi.

UPOLA CENE ZA REGISTROVANE POLJOPRIVREDNIKE 

Da ostvare prava na podsticaje za nabavku mreža poljoprivrednici treba da se obrate Upravi za agrarna plaćanja (pri Ministarstvu  poljoprivrede) u periodu od od 1. jula do 30. septembra tekuće godine.

Država daje povraćaje Foto: Tanjug/Dušan Aničić

Visina podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime PDV-a, odnosno 65 odsto od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime pPDV-a u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Sredstva mogu ostvariti sva lica upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije Republike Srbije, ispunjavanjem opštih i posebnih uslova.

NAJVIŠE MILION I PO EVRA PO POLJOPRIVREDNIKU, SLEDEĆI KONKURS U NAREDNA DVA MESECA

Oprema za sisteme protivgradne zaštite u voćnjacima podržana je i kroz IPARD II programa, kroz Meru 1 - Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, namenjenu fizičkim i pravnim licima za ulaganje u primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Ne finansira se čitava investicija (roba, usluge ili radovi), već korisnik može da računa na odgovarajući procenat kofinansiranja iz sredstava EU i budžeta Republike Srbije, dok ostatak sredstava mora da obezbedi iz sopstvenih izvora ili iz kredita.

Pogodnost za voćare Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Javna podrška tj. povraćaj uloženih sredstava u okviru Mere 1 iznosi:

60 odsto ukupnih prihvatljivih troškova investicije

65 odsto u slučaju kada je investiciju realizovao mladi poljoprivrednik (mlađi od 40 godina na dan donošenja odluke o odobravanju projekta),

70 odsto za investicije u planinskim područjima

dodatnih 10 odsto za investicije u upravljanje otpadom i otpadnim vodama, koje su značajne za zaštitu životne sredine.

Maksimalni i minimalni iznosi podrške koji se može ostvariti u sektoru voća i povrća je od 5.000 do 700.000 evra.

Korisnik može da dobije najviše 1.5 miliona evra javne podrške za vreme trajanja IPARD II programa, odnosno za programski period od 2014.do 2020. godine.

Sledeći Javni poziv u okviru Mere 1 zakazan je tokom juna-jula 2018, kada će, između ostalog, poljoprivrednici ponovo moći da konkurišu za ove investicije.

(Dunja Savanović/ d.savanović@telegraf.rs)