U Srbiji još žive stare "švapske" kuće: One su nekada bile simbol prestiža i dragulj ravnice, a danas ih niko ne primećuje (FOTO)

  • 19

U„Ušorena sela“ sa „kućama na lakat“ gde još uvek sa „ajnfort“ –kapije imate pogled na ceo sokak jedinstvena je slika na severu Banata u kojem već vekovima žive stare „švapske „ ili „panonsko-vojvođanske“ kuće.

U obilasku Kikinde i njene okoline, začudo, mogli smo da primetimo stotine starih vojvođanskih kuća. Jedinstvene u svom arhitektonskom obliku, izduženog pravougaonog oblika, sa velikom „ajnfort“ kapijom i gangom-tremom, stoje još uvek.

Od hiljadu stamenih kupola panonske ravnice, ostala je samo jedna: Ima 120 godina i može da se sruši svakog časa (FOTO)

Okrljenih fasada, neke po malo razrušene, dok je većina zadržala svoj prvobitni oblik, prava su dragocenost u ovom delu Vojvodine.Pored njih se prolazi kao pored ruševina, a kakva su dragocenost arhitekture, jasno je jer se takve kuće više ne prave.

Bake na sokaku; Foto: Telegraf

Tipične panonsko-vojvođanske kuće uočila sam u Kikindi i okolnim selima- Nakovu, Banatskom Velikom Selu, Novim Kozarcima , Ruskom Selu, Bašaidu, Mokrinu, Sajanu, Iđošu. Svako selo sačuvalo je po nekoliko desetina, pa i stotina ovakvih kuća.

Hodnik u panonskoj kući; Foto: Telegraf

Kako istorija beleži u 18. veku Banat je bio retko naseljen. Isušivanje močvara i bara, omogućilo je stavaranje boljih uslova za život. Naseljavanje, organizacija novih naselja, rekonstrukcija postojećih naselja i izgradnja objekata se sprovodi planski. Promena načina života starosedelaca, dolazak kolonijalnog stanovništva, primena i poštovanje pravila u planiranju naselja, formiranje ortogonalne ulične mreže, podela naseljana blokove, parcele pravilnog pravougaonog oblika, sve je to doprinelo do nastanka posebnog arhitektonskog tipa kuće u 19. veku, panonsko- vojvođanske.

Deda Jova živi u staroj panonskoj kući; Foto: Telegraf

PANONSKO-VOJVOĐANSKA KUĆA GRADILA SE NA BRAZDI

Tipična panonsko vojvođanska kuća gradi se od ulice prema unutrašnjosti parcele i postavlja na „brazdu“ – liniju prema parceli suseda. Zato se još naziva i uzdužna kuća.

Kapija ili ajnfort; Foto: Telegraf

- Glavna fasada kuće okrenuta je prema dvorištu, a zabat prema uličnom frontu. Krov kuće je strmi dvovodni i prema dvorištu natkriva prolaz sa stubovima koji predstavlja podužni trem. Trem se pruža celom dužinom kuće i naziva „gang“ – gonk. Organizacija prostorija je takva, da je u centralnom delu kuhinja sa ognjištem, u koju se ulazi preko trema, a iz kuhinje levo i desno u dve sobe. U sobama su se nalazile zidane peći koje su se ložile iz kuhinje.Soba na regulacionoj liniji je bila gostinska i imala dva ili tri prozpora prema ulici i dva mala otvora na kalkanu. Druga soba prema dvorištu je bila veća i u njoj je živela porodica. Ovakva panonsko-vojvođanska kuća je trodelna kuća, a njena prvobitna verzija je dvodelna kuća koju čine kuhinja i jedna soba- objasnila je za portal Telegraf.rs, Jelena Pantelić, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture.

Kapija obrasla puzavicom; Foto: Telegraf

Za izgradnju ovakvih kuća se koristio građevinski materijal podneblja. Kuće su se gradile od naboja,blata, pleve i ćerpiča, a pokrivale trskom i rogozom. Trska i rogoz imale su dobra izolaciona svojstva i obezbeđivale povoljne uslove za čuvanje poljoprivrednih proizvoda na tavanu, koji se za to koristi.

Panonska kuća; Foto: Telegraf

- Vremenom se dograđuju pomoćne prostorije u produžetku, kao i dodatne sobe koje nastaju zatvarnjem delova trema. U narednom periodu jednu sobu prema ulici zamenjuju dve. Zabatna fasada se dekorativno obrađuje, uvode plastični elementi, zabatni venac, menja kolorit objekta, formira istureno podnožje – sokla. Prelazi se na izgradnju čvrstim materijalom, trsku i rogoz zamenjuje crep, a otvoreno ognjište u kuhinji zidani štednjak - ispričala nam je Jelena Pantelić.

Kuća u Banatu; Foto: Telegraf

ŠVAPSKE KUĆE BILE SU SIMBOL PRESTIŽA ZA VREME AUSTROUGARSKE

Švapske kuće se često danas pominju u ovom delu Banata, a značajne su jer su predstavljale veliki napredak u tadašnjem vremenu:

- Građene su u vreme austrijske carice Marije Terezije. To su planski i jednoobrazno građene kuće sa, obično, dve sobe koje su mogle biti patosane (do tada je pod u sobama bio zemljani) i nuz prostorijama, poprečno, dužom stranom na brazdi i zabatom prema ulici (staje su odeljene od kuće, građene u dvorištu). Bile su pokrivene crepom radi zaštite od požara, nisu imale ognjište , nego zidane štednjake - napisala je Biserka Iliješav “Perom, crtežom i fotografijem arhitekte” o švapskim kućama.

Stara švapska kuća; Foto: Telegraf

Švapske kuće su prepoznatljive po “zabatu” dekorisanom delu koje je obično bilo u znaku meseca, sunca, inicijalima vlasnika ili brojem koji je označavo godinu gradnje, što se i danas najčešće može videti.Prozori su obično ukrašeni motivima listova, cveća, a ovakva kuća je poznata kao langhaus ili udužna kuća.Tipična švapska kuća ostala je u Ulici Pere Segedinca u Kikindi i proglašena je za spomenik kulture.

Švapska kuća; Foto: Telegraf

U mnogim naseljima sam nalazila ovakve kuće, neke su izmenjene, dograđene, preuređene, ali i dalje žive.Generacije su stasale u njima, a danas njihova tržišna vrednost je na samom minimum .Mahom starije stanovništvo ostalo je da čuva svoju dedovinu,jer kako kažu:

Nigde nije lepo kao u svom sokaku, na svojoj verandi, klupi i kućerdi “na lakat”.

(Dragana Ivanić)

Video: Na Kopaoniku metar snega, skijaši uživaju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nikolas

    19. maj 2018 | 08:11

    CRVENI PROTERALI SVABE A ONDA NAROD SLALI U SVABSKU DA RADI I ZARADJUJE LEBA A SADA IH MOLIMO DA SE VRATE I ULOZE U SRBIJU- PA KOJI STE IH MOJ ONDA I TERALI!!

  • Ja

    19. maj 2018 | 09:34

    Takvih kuca ima u celoj Vojvodini, ne samo u Banatu. Ja zivim u jednoj takvoj, naravno ocuvanoj i renoviranoj. Takve kuce treba da su pod zastitom drzave, jer ima ih koje su preko 100 godina stare.

  • Hercegovac - Vajska

    19. maj 2018 | 10:24

    Najvise ih ima u Backoj gde su pre drugog svetskog rata zivele svadbe, a posle rata naseljeni kolonisti u iste te kuce. Da pojasnim Ajnfort je kapija velika dvokrilna drvena koja je tesko nekoliko stotina kg.,kroz koju se nije mogla videti unutrasnjost avlije-dvorista i koja se nalazila u vecina slucajeva na sredini kuce, i isti je prolaz kroz nju bio poplocan starim ciglama. A Gonk je hodnik koji se prostire celom duzinom kuce i iz njega se ulazilo u sobe.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA