19 godina prođe, 78 dana bombardovanja nikad: Užasan zvuk prve sirene niko ne zaboravlja, a žrtve se i dalje oplakuju

Na danšnji dan navršava se 19 godina od NATO vazdušnih napada na Srbiju, odnosno SRJ, a državna ceremonija Dana sećanja, koju će predvoditi predsednik Aleksandar Vučić, biće upriličena u Aleksincu.

Dan sećanja na žrtve NATO agresije, kome će prisustvovati i predsednica Vlade Ana Brnabić, biće obeležen na platou ispred Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu u 20 sati.

Preporučujemo

CELA PORODICA JE MENTALNO OBOLELA OD NATO BOMBI: Potresna priča o Stojanovićima sa Kosova o kojima brine dečak ima srećan kraj (FOTO) (VIDEO)

Taj mali grad na jugu Srbije gađan je šest puta tokom 78 dana NATO agresije i tom prilikom je poginulo 11 osoba.

Ukupan broj žrtava nikada nije utvrđen, a procenuje se da je tokom tih 78 dana bombardovanja poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara.

Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Foto: S. Pikula

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Naredbu je američkom generalu Vesliju Klarku, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

NATO je 24. marta 1999. u 19:45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja u Srbiji i Crnoj Gori.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Podršku su im pružili strateški bombarderi koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.

Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazduhoplovne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Foto: Profimedia/AFP

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.

U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu nacionalne televizije usmrtio 16 radnika RTS-a.

To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.

Foto. Wikipedia/Goldfinger

Tokom bombardovanja izvedeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je približno 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi", od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe radi onesposobljavanja elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Foto: S. Pikula

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč tog dana u 13.30 časova.

Savet bezbednosti UN je istog dana, 10. juna 1999, usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i zaštite više stotina hiljada albanskih izbeglica pri povratku u pokrajinu, dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

(Telegraf.rs/ Tanjug)