Od antičkog vremena bili smo zemlja vina, a onda je jedna vaš sve promenila: Kako je Srbiju proslavila šljiva u 19. veku (FOTO)

Na pitanje koje je piće i koje voće karakteristično za našu državu, mnogo bi građana Srbije reklo - rakija šljivovica i šljiva. Ustvari, Srbija je zemlja vina i grožđa, tako je bilo od antičkog doba. Šljivu je izbacila u prvi plan, sredinom 19. veka, mala vaš američkog porekla!

Kako se 12 šumadijskih seljaka udružilo, osnovalo prvu srpsku vinogradarsku zadrugu 1903. godine, učlanilo i svoje kraljeve i vina prodavalo po Beču (FOTO)

Preporučujemo

Od polovine 19. do polovine 20. veka buba filoksera, nalik biljnoj vaši, koja je preneta iz Severne Amerike, uništila je od 70 do 90 odsto evropskih vinograda. Pomoći nije bilo, dešavala se vinarska katalkizma. Stradali su i srpski vinogradi i seljaci su počeli da ih krče. Ali, šta posaditi umesto vinograda?

Šljivu, ideja je kneza Miloša Obrenovića. Ovo je pretpostavka kako smo postali zemlja šljive i rakije, a to smo postali tek nakon filoksere.

Istoričar Dragan Reljić, upravnik Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu, kaže da je Srbija zemlja vina, naročito okolina Topole.

- Još od antičkog doba, ovde su i rimske legije posedovale svoje vinograde. U drugoj polovini 19. veka filoksera je uništila kompletne vinograde ovog kraja, i celog sveta, stradalo je i do 90 odsto vinograda. Srbija je tada donela odluku da se preorjentiše na šljivu i da se povade vinogradi - objašnjava Reljić.

Vinograd Foto: Telegraf

Na našim prostorima šljive su gajene u srednjem veku na manastirskim i feudalnim posedima, a od 13. veka i na imanjima seljaka. U to doba najviše su gajene kruške, jabuke, orah i dud, pa tek onda šljive. Tokom turskog perioda voćarstvo se postepeno razvijalo, a šljiva je polako preuzimala primat.

U vreme Miloša Obrenovića ulaže se mnogo u razvoj šljivarstva, a izvoz šljiva postaje unosan posao. Sve do 1864. šljive su korišćene, pre svega, za proizvodnju rakije i pekmeza, a od tada počinje i njihovo sušenje. Sušena šljiva bila je namenjena pre svega trgovini.

Naglu ekspanziju šljivarstvo doživljava 1878, kada je u Srbiji većina vinograda već bila uništena filokserom. Tada se naprečac povećava trgovina šljivom, kao i rakijom šljivovicom.

I zemlja vina postaje zemlja rakije.

Rakija Foto: Telegraf

Ipak, nisu potpuno odustali ni vinogradari i vinari. Dok jedni na mestu iskrčenih vinograda sade šljivu, drugi vinograde pokušavaju da spasu otkrićem kalemljenja.

Filoksera je vinograde uništila napadajući koren vinove loze i tako uništavala celu biljku. Ali, američki entomolog Čarls Valentajn Rajli shvatio je da su američke loze otporne i predložio kalemljenje evropskih vrsta loza na američke podloge.

Nakon tog je počeo dug, mukotrpan proces kalemljenja svake napadnute vrste evropske vinove loze, jer je to bio jedini način da se spasi evropsko vinogradarstvo od propasti. U znak zahvalnosti, francuska vlada dodelila je Rajliju orden Legije časti.

Vinska burad Foto: Telegraf

I srpski vinogradari počeli su kalemljenje. Baš spasavanjem vinograda, u Srbiji je rođeno kalemarstvo kao zanat, objašnjava Saša Čolić iz Velike Drenove kod Trstenika, sela koje je centar ovog zanimanja u Srbiji.

- Ova ogromna nesreća za vinogradare, koja se slobodno može nazvati kataklizmom, dovela je do pojave kalemarstva. Velika Drenova, i čitav ovaj kraj oko Trstenika, video je tu svoju šansu. Osnivane su kalemarske zadruge, još 1903. godine, preko kojih je išao plasman proizvoda. Nekada se bukvalno svaka kuća ovde bavila kalemarstvom i u bivšoj Jugoslaviji skoro da nema vinograda ili voćnjaka koji nije zasađen sadnicama iz ovog kraja - kaže Saša Čolić.

Kazan za rakiju Foto: Telegraf

Vinari su kalemljenjem opstali, Srbija je između dva svetska rata izvozila kvalitetno vino u Zapadnu Evropu i Ameriku, i danas ima vinarije koje prave odlična vina.

Ali, poznati smo pre po šljivovici nego vinima. Zbog sićušne američke vaši, čini se.

VIDEO: Kamena gora - najlepše selo Srbije.

(Marija Raca)