Marko je bio pun života! A onda je pre 2 godine primetio običnu tačkicu na stopalu. Danas se bori za život
Ovo je priča koja može da se dogodi svakom od nas, priča koja nas uči da ne zanemarujemo male zdravstvene tegobe i priča o tome kako ne postoje veliki lekari. Ovo je priča o Marku Šipovcu, momku punom života, koji danas, ma koliko to neverovatno zvučalo, uprkos mnogih grešaka lekara - ima sreću da se bori za život.
Rođen 1975 u Beogradu. Školovao se u svom gradu, živeo jedan normalan život, bavio se glumom sportom... Danas ima druge hobije: pčele i pravljenje nameštaja. Čovek koji vodi zdrav život u skladu sa prirodom. Znate takve, to su oni retki ljudi među nama koji se nikada ne žale, ne kukaju i ne smaraju svojim problemima, oni koji su uvek pozitivni i nasmejani, oni koje svi vole. Sa takvima se obično sudbina najsurovije poigra.
Za Marka! Pošaljite SMS: 393 na 3030
- U septembru 2015. nakon letovanja, na članku mi se pojavila tačkica, ličila je na mladež... sasvim običan, kao i desetine drugih koje imam na telu, kaže Marko kako je sve počelo, i nastavlja:
- Do decembra rapidno je narastao skoro do santimetra. Obratio sam se lekaru, čuvenom onkologu, koji je penzionisan i sad radi u dve privatne klinike. On je konstatovao da bi trebalo da se skine i to je odmah i učinjeno. Patologija je pokazala da je u pitanju melanom, jedan od najgorih oblika kancera kože, s vrlo lošim prognostičkim ishodom, što ja tada nisam shvatio, jer se niko nije potrudio da mi predoči ozbiljnost situacije. Rečeno mi je samo da treba da idem na kontrole na 3 meseca prvih godinu dana i da je to sve. Pitao sam da li treba još nešto da se radi, tumor markeri, da se menja ishrana... Odgovor je bio da NE , jer "tumor markeri za melanom ne postoje", što, na žalost, nije bila istina. Ali, apsolutno sam verovao lekaru koga sam izabrao.
Šipovac dodaje da je svaka 3 meseca išao na kontrole gde su prepivane žlezde i mesto oziljka i da mu je rečeno da je sve ok. Međutim, tačno godinu dana od operacije, pred kontrolu, jedno sasvim obično veče pretvorilo se u pakao: na mestu ožiljka Marko je ispod kože napipao kuglice. Pozvao je onkologa i odmah sutra otišao na pregled. Onkolog mu je konstatovao isto. Pozvao je kolegu sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) da i on pogleda i da mu pregledaju žlezde, poslao ga na ultrazvuk u drugu privatnu kliniku kod jednog od najboljih radiologa u zemlji.
Utvrđeno je da je u pitanju recidiv i zakazuje se operacija. Ali onda slede uobičajeni srpski medicinski termini poput - "lista čekanja". Operacija je ipak zakazana za mart, a trebalo je skinuti dobar deo članka i izvaditi jednu žlezdu da se vidi da nije došlo do širenja.
- U međvremenu sam se čuo sa prijateljem iz Čikaga, kod koga sam bio samo nekoliko meseci ranije u gostima, što se se pokazati kao velika sreća jer sam imao vizu za SAD. Rekao sam mu za melanom, ali i za prognoze koje našim lekarima nisu delovale tako strašne. On me je pozvao već sutradan i rekao da je našao našeg čoveka, vrhunskog stručnjaka iz oblasti dermatologije koji se bavi i melanomima, ima privatnu praksu u Čikagu i dobitnik je prestižnih nagrada. Zatražio je da mu pošaljem svu dokumentaciju. Nije prošlo mnogo vremena do momenta kada me je doktor pozvao. Bio je iznerviran i blago rečeno skandalizovan. Objasnio mi je stepen bolesti i prognostičke ishode. Poslao literaturu da bih bolje shvatilo situaciju i objasnio koji su sve propusti učinjeni, npr. da nije izvršena resekcija nakon prve operacije kada je ustanovljeno da je u pitanju melanom, što je, inače, deo protokola. Tog trenutka sam shvatio da počinje moja borba za život, u jednom dahu izgovara Marko.
Za Marka! Pošaljite SMS: 393 na 3030
- Dolazi i mart i druga operacija u Beogradu, na IORS-u. Patologija je pokazala da se melanom vratio, ali da, na sreću, nije došlo do širenja na žlezde. Oporavak je trajao dugo jer rana nije tretirana kako valja, tek kada sam se obratio na drugo mesto počela je da se sređuje situacija. Po zahtevu doktora iz Čikaga poslao sam kalupe tumora u Ameriku na DNK ispitivanje, kako bi se videlo kako dalje tretirati bolest. Oko svih troškova pomagao mi je prijatelj iz Čikaga.
Krajem maja Marku stižu rezultati iz Amerike. Utvrđeno je da je BRAF gen mutiran. Pored toga stigla je je još jedna šokantnija vest: pokazalo se da u žlezdi, za koju su lekari u Beogradu rekli da je čista, ipak postoje metastaze... Nakon svih propusta koji su napravljeni u lečenju ovog momka, preostalo mu je samo da odmah krene u Čikago i da se oparecija izvrši istog momenta.
- Prilikom treće operacije u junu, u Čikagu su mi povađene železde iz prepone i stomaka. Četiri su bile pozitivne na kancer, sa onom iz Beograda ukupno pet. Hirurg koji me je operisao odrekao se svog honorara, a jedna dobrotvorna organizacija pokrila je ostale troškove jer sam spadao u kategoriju životno ugroženih ljudi. Nakon detaljnih pregleda i konsultacija zaključeno je da mi preostaje da nastavim borbu za život uz pomoć imunoterapije koja traje godinu dana a koje naravno nema kod nas u redovnoj proceduri ali može da se kupi - kaže Marko Šipovac, koji je bio primoran da sada novčanu pomoć zatraži od humanitarne fondacije i naših humanih ljudi.
Marko je do sada je primio 6 ciklusa terapije od predviđenih 24, kako se metastaze ne bi proširile na unutrašnje organe. Za ostatak lečenja Marku je potrebno još 7.000.000 dinara. Država Srbija, ista ona iz koje beže vrhunski lekari, zbog kojih u Srbiji umiru vrhunski ljudi - ne pokriva troškove ovog lečenja. Sve mora da se radi privatno: lek Nivolumab: OPDIVO, po jednom ciklusu košta 343.000 RSD, usluga davanja leka mesečno košta 48 hiljada dinara, snimanja, kontrole…
Kada pitate Marka kako je, on odgovara dobro, jer i pored svega što mu se desilo, ne gubi ni osmeh, niti nadu. Ide na posao i trudi se da živi što normalnije. Nikada ne biste ni posumnjali sa čim se sve suočava i bori.
Umesto Marka Šipovca molimo vas za jednu sitnicu: pokažite da smo ljudi i danas se odreknite samo jedne kafe. Ona košta koliko i SMS poruka pomoći za Marka Šipovca. Samo zajedno možemo da mu pomognemo da živi!
Za Marka! Pošaljite SMS: 393 na 3030
(Telegraf.rs/A. Jovanović)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Jasmina
Ovo je strasno gde zivimo! Meni kazu da sam "srecna" sto radim u drzavnoj firmi sa fakultetskom diplomom za 40 i kusur hiljada a doprinose za zdravstvo i pio mi naplacuju oko 18 hiljada din. Nadovezala bih se na pesmu "Zlatibore pitaj Taru da li pamti ljubav staru" (gde idu nasi doprinosi koje nam otimate) "Tara njemu odgovara ne vraca se ljubav stara" (otvorio covek call centar za zakazivanje pregleda). A vi ljudi lecite se preko sms-a. Bruka! A sto se tice odgovornosti i savesti doktora ima jedna pesma od Metalica-e gde su opisali stvaran dogadgaj gde je med. sestra na molbu vojnika koji je ostao bez nogu, ruku, sluha vida itd iskljucila mu aparate koji su ga drzali "u zivotu" osudjena na smrtnu kaznu koja je izvrsena. A kod nas, u velikoj Srbiji, profesori se nagradjuju sa dve plate pored penzije! Odgovornost-sta to bese? Snosenje posledica-ma jok, sta ce nama to! Verujem u dobre duse i vise sile a ti Marko nastavi svoju bitku, izvojevaces je! Uz tebe smo❤️
Podelite komentar
Darinka Sestra brata jako voli,a ne znam za obratno.
Srećno ti bilo hrabri čovječe!!!
Podelite komentar
Mil
Zamisli te ovu situaciju, vi što se žalite da radite u državnoj formi za 40 i kusur hiljada. 10 god. sam privatnik i stalno sam po par meseci u dugu sa doprinosima, ne mogu da izvadim zdravstvenu knjižicu a sve mi naplati država sa kamatom za kašnjenje. Imao sam situacija da se povredim i da me izbace me iz urgentnog zato što nemam knjižicu, pozajmim pare da se lečim privatno a na kraju državi platim zdravstveno. KO JE OVDE LUD... Zato sad gledam da se što pre odselim iz Srbije sa porodicom!!!
Podelite komentar