Ovaj prelepi srpski grad zagađeniji je od Beograda: Građani se guše u smogu, a niko ne obraća pažnju

Da li je tačno da Beograđani udišu čistiji vazduh od žitelja grada na Kolubari? Uz individualne kotlarnice, problem i regionalna deponija u Kaleniću, pišu Novosti.

Uznemirujući kadrovi iz Valjeva: Odleteo krov sa škole, oštećeno na desetine objekata, počupana stabla, letele košnice (FOTO)

Preporučujemo

- Valjevo mora što hitnije da reši problem zagađenja vazduha, jer ulaganje u zdravlje dece i ljudi nema ekonomsku računicu i nikada ne može da bude skupo. Ako ne nađe rešenje za čak 80 odsto individualnih kotlarnica, što je previše, grad će se na kraju ugušiti. Uostalom, i Beograd ima kvalitetniji vazduh - istakao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan tokom okruglog stola koji je u gradu na Kolubari organizovan povodom zagađenja vazduha, regionalne deponije u Kaleniću i otpadnih voda na Divčibarama.

Posebno su bili alarmantni podaci ovdašnjeg zavoda za javno zdravlje, o tome da se povišene koncentracije čađi u vazduju registruju i do 170 dana godišnje!

- Period od 20. septembra do 30. aprila je najkritičniji, a zagađenje vazduha je tokom zime čak pet puta veće nego leti - upozorio je predsednik Saveta za zdravlje u Valjevu dr Zoran Živković. - Razlog su prirodni položaj grada, povećana količina štetnih materija iz individualnih kotlarnica i izduvni gasovi koje ispušta oko 30.000 automobila, pa ne bi trebalo da čude česte infekcije respiratornih organa i karcinomi pluća.

Prvi lokalni ekološki plan akcije u Valjevu je usvojen još 2005, a revizijom je 2012. produžen na 2015, pa sada predstoji izrada novog strateškog dokumenta do - 2025. godine.

Foto: Telegraf

- Zagađenja iz auspuha je moguće rešiti sa nekoliko regulisanih saobraćajnica, mada ne treba bežati ni od uvođenja parnih i neparnih brojeva, te zabrane kretanja vozila u periodima kada je aerozagađenje veliko zbog sezone grejanja. Ipak, za sve nam je neophodna pomoć države - kaže zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.

U Valjevu je, inače, nedavno izgrađeno više od 20 kilometra toplovoda, te 131 podstanica, čime je u gradu bitno smanjen broj velikih kotlarnica. Direktor "Toplane" Zoran Stepanović, međutim, otkriva da je veliki problem usporeno priključivanje na gradsko grejanje, iako oni nabavljaju kvalitetnije gorivo koje emituje manje negativnih čestica.

Foto: Telegraf

- "Toplana" je doprinela smanjenju zagađenja vazduha, ali to još nije dovoljno - tvrdi direktor Stepanović. - Na našu mrežu je već priključeno oko 350.000 kvadrata, a planiramo i zamenu mazuta kao energenta jer je u Evropi prepoznat kao štetan i već zabranjen. Pritom, njegova cena ne omogućava da grejanje pojeftini, pa se Valjevci nerado priključuju. Zato ćemo dogodine početi izradu projektno-tehničke dokumentacije za prelazak na drvnu biomasu, odnosno sečku.

- Kako je moguće da javne institucije, poput Opšte bolnice i Zavoda za javno zdravlje, nisu priključene na toplovod - rekao je ministar Trivan. - Podržavam nastojanje da se pogase individualne kotlarnice, ali rešenje treba naći i za državne institucije. Ne sme sve da se svede na novac, već treba valjano planirati. Zalažem se za korišćenje gasa...

(Telegraf.rs/Novosti)