Ušli smo u najmisteriozniju kuću Beograda: Krije jezive tajne, izgleda kao da je ukleta, kao iz romana Stivena Kinga (VIDEO) (FOTO)
Da li je oronula kuća jeziva zbog zuba vremena ili zbog bajki koje se o njoj ispredaju, sa tom dilemom ulazim u sveže raskrčeno dvorište. Za objekat u ulici Andre Nikolića od kraja Drugog svetskog rata kruže legende o mučenju političkih protivnika. Nije ni čudo kada je njen stanovnik, Aleksandar Leka Ranković, lovio Dražu Mihajlovića, osnovao Goli Otok i slomio kičmu svakom otporu novim vlastima sve dok ga 1966. nisu smenili sa svih partijskih i državnih funkcija.
Ako ne želite da preskačete ogradu (u blizini je policijska stanica i brojne rezidencije stranih diplomata sa naoružanim stražarima) i ako imate 3,6 miliona evra viška ljudi iz Gradskog sekretarijata za imovinu će vam otvoriti kapiju.
Slika propadanja je neverovatna. Aleksandar Ranković preminuo je 1983. njegova porodica je živela u vili sve do 1999. godine. Za samo 18 godina plac i kuća izgledaju kao da žive duše tu nije bilo 180 godina!
- Nije ni čudo da je kuća u ovakvom stanju! Kada su Rankovića smenili na Brionskom plenumu 1966. mogao je da bude srećan što je izvukao živu glavu a kamoli kuću i neku "državnu apanažu" da mu traje do kraja života - kaže Dejan Adamović iz Sekretarijata za imovinu.
Adamović često poslom dolazi na Senjak, a još se seća svog prvog ulaska u avetinjsku vilu. Zatekao ga je korov u kome su nikle breze, i priča da je drugi čovek jugoslovenskih Komunista u kući držao ogromnu količinu oružja, a da je vole da neprijatelje dovodio u podrum gde ih je lično ispitivao koristeći najbrutalnije metode mučenja koje je naučio od sovjetskog KGB-a i tamošnjeg Staljinovog dobermana Lavrentija Berije.
U podrumu smo zatekli leš mačke koji se na suvom osušio i praktično mumificirao! U predratnoj vili tu je bila smeštena kuhinja, ostave i sobe za služinčad. Na prizemnom nivou nalazi se prelepi ulaz sa vratima od kovanog gvožđa, salon sa klavirom (ili njegovim ostatcima), trpezarija takođe sa klavirom u raspadanju, još dve manje sobe i dva kupatila.
- Ova kuća ne ispunjava standarde modernog stanovanja - kaže naš vodič - ipak vidim sebe kako izlazim na zadnji trem i gledam na bazen.
U ovom delu vile vidljivi su grafiti za koje zaključujemo da ih je pisao neko ko je duže nelegalno živeo u kući, i ko se borio sa sopstvenim demonima.
Stepenište je nekada bilo prelepo, iako je jedan stepenik izvaljen kvalitet drveta nam garantuje da nećemo propasti u hodnik ispred vrata koja vode u kuću. Na spratu se nalazi ono što se nekada zvalo glavna spavaća soba a što poklonici MTV kulture zovu "master bedroom". Pogled na zelenilo, i iz sobe i sa terase, je neverovatan i sigurno je bilo lepo buditi se svako jutro i piti prvu jutarnju kafu sa Košutnjakom kao mestom ka kome hrle oči i misli.
Tu su još i tri prostorije u kome su vidljivi tragovi boravka potomaka Aleksandra Rankovića. Iako su prozori razvaljeni pa je parket isložen kiši i snegu, kvalitet poda je takav da bi voda mogla još dugo da ga kvasi. Iako je kuća odavno ispražnjena, iako su skitnice dovukle svoje stvari na po podu još uvek ima starovremskih kljizaljki i ostataka nameštaja.
Na podu u potkrovlju pronalazimo dve starinske akten tašne. Koža se ukrutila i teško se otvaraju, nadam se da je ostao neki dokument. Adamović kaže da od vrednih stvari nije ostalo ništa, ako je porodica Ranković nešto zaboravila "povremeni gosti" rezidencije sigurno nisu. Čak su pretresali dimnjake i otvore za grejanje. Iskustvo mi govori da je hartija njmanje vredna u očima onih koji prebiraju po napuštenim ruševinama.
Kuću u kojoj je živela krvava desnica Josipa Broza sagrađena je tridesetih godina prošlog veka. Do naionalizacije u njoj je živela vlasnica Smiljana Čavić, devojačko Ćuk. Dejan Adamović kaže da je država otkupila vilu od vlasnice jer ona nije bila viđena kao "narodni neprijatelj". U rezidencijalni objekat na 40 ari placa i sa još dva pomoćna objekta Aleksandar Ranković nije ušao sa "šmajserom" tako što je vrata otvorio nogom. On se u vilu uselio tek 1966. dakle u godini kada mu je Partija kojoj je dao sve i svakoga oduzela gotovo neograničenu moć. Ta činjenica je glavni dokaz da u ovoj vili nije bilo tamnica za mučenje, verovatno ni previše oružja. U njoj je živeo čovek koji je "stavljen na led" i koji je javno bio prezren.
Posle Rankovića vila je pripala krnjoj Jugoslaviji, koja je vilu ustupila Olimpijskom komitetu, kome su troškovi poreza i komunalija bili ogromni. Komitet vilu predaje Gradu Beogradu a njena cena je za milion evra niža od prve tražene. Ako bi se kupac pojavio imao bi pravo da na najviše jednoj polovini placa sagradi rezidencijalni objekat tipa vile, ne viši od okolnih zgrada.
- Cena izgradnje kvadratnog metra je oko 500 evra - kaže Adamović- investitoru bi bilo sve jedno da li će veliki novac uložiti u obnovu stare kuće ili izgradnju nove, cena je teoretski ista.
Najveća prednost objekta u Andre Nikolića 5 je veliki plac... u isto vreme ta površina je i najveće prepreka za prodaju, jer u Beogradu koji se sažima i skuplja velike slobodne parcele su izazov za arhitekte, graditelje i investitore. U vremenu druga Crnog, Marka i Leke (što su konspirativna imena i nadimci Rankovića) investitori su se nazivali kapitalistima, buržujima i narodnim neprijateljima, a sam Ranković ih je sa velikim žarom likvidirao. Dok na ovom mestu ne nikne struktura od mermera, čelika, stakla i betona Lekina vila će plašiti malu decu stranih diplomata.
(Đ. Radivojević/djordje.radivojevic@telegraf.rs)
Video: Predstavljena knjiga "Smej se ako imaš zube" Zite Rucke
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mica
Da je TiTo dozvolio Leki da sredi Siptare Kosovo bi sad bilo nase.
Podelite komentar
Toni
Ovo je jedan od grobara srpskog roda naročito posle rata zajedno sa krcunom kapičicem i dr
Podelite komentar
bole
Što danas nemamo tako jednog Leku da malo napravi reda u zemlji, imao bi posla preko glave.
Podelite komentar