Zašto je važno podići svest o reciklaži građevinskog materijala? (FOTO)
Poslovi vezani za rušenje su van granica naše zemlje veoma plaćeni
Srbija godišnje gubi približno 90 miliona evra, odnosno oko deset milijardi dinara zato što ne reciklira građevinski otpad i tako prerađenog ga ne koristi u industriji i građevinarstvu. Razvijanje ove grane industrije dovelo bi i do otvaranja novih radnih mesta. Iz navedenih razloga Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu organizuje međunarodnu Konferenciju pod nazivom "Industrija rušenja" koja će biti održana u petak 24. novembra.
Srbija godišnje gubi 400 miliona evra na otpadu
Iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu skreću pažnju da je bitno da se pokrene saradnja obrazovanja, nauke i privrede u Srbiji vezano za građevinski otpad, kako bi se školovao kadar koji će biti stručan za tu oblast.
- Naša ideja jeste da promovišemo poslove koji su vezani za rušenje, jer kod nas u zemlji generalno postoji problem, što da mi određena zanimanja koja su vezana za rušenje devastiramo jednom prostom metodom koja glasi "najvažnije je da se sruši za dva dana i završenom poslu mane nema". Međutim, sad se ispostavlja da je to jedna velika mana, jer taj neaktivan odnos prema zanimanjima i samom poslu dovodi do toga da mi kuburimo sa svim zanimanjima - kaže dipl. ing. i predsednik Srpske asocijacije za rušenje dekontaminaciju i reciklažu Dejan Bojović, za Telegraf.rs.
Poslovi vezani za rušenje su van granica naše zemlje veoma plaćeni.
- Poslovi koji stvaraju određenu vrstu otpada, bilo da je rušenje u pitanju ili neki drugi posao, su van granica naše zemlje dosta plaćeni. Dosta naših ljudi to radi u stranim zemljama - kaže Dejan.
Otpadni materijal je značajan resurs.
- U zemljama kao što je naša koja je bombardovana, rušena, uništavana je stvar da očuvamo kao resurs taj materijal koji je nastao, i da ne stvaramo veliku količinu otpada. Treba da stvorimo veliku grupu zanimanja i firmi koji bi se bavili recikliranjem građevinskog otpada - izjavio je Dejan.
U vreme kad je sve moguće reciklirati, veoma je bitno obučiti kadar koji će biti sposoban da obavlja takav vid posla.
- Mi imamo zaista pametnu decu, imamo dobre fakultete koji prave izvrsni kadar. Ova asocijacija je stvorena da podignemo naše resurse u ljudskom potencijalu u svemu tome, da počnemo da radimo posao kako treba, da podignemo svest i da naša privreda ne zavisi više od izvoza. Da se ne dešava da nama sve poslove dobijaju strane firme, u stvari da napravimo jedan oblik organizacije da imamo lokalne firme, regionalne i nacionalne firme. Mi to možemo, jer već dugo radimo - napominje Bojović za Telegraf.rs.
GRAĐEVINSKI OTPAD
- Građevinski otpad jeste problem, jer u zakonu stoji da je vlasnik otpada neko ko dođe u vašu firmu i pokupi ono što ste vi razdvojili, a to nije dobro. Nije to sve čist materijal, koji on može da utovari, ima tu i opasnih materijala. Materijal treba da se ostavlja na neko određeno mesto gde može da se skladišti i na određeno vreme da bi mogao da se upotrebi. Mi pričamo o otpadu koji je veoma skup, on ima svoju vrednost na tržištu i zašto bismo ga bacali na ulicu, pored reke, puta kad se on vrlo valjano može iskoristiti ali vlasnik mora biti država, kao svuda u svetu - izjavio je Bojović.
U Srbiji postoji veliki broj postrojenja u kojima može da se reciklira građevinski materijal.
- Mi propagiramo nove tehnologije i načine rušenja, da bi se materijal koji se dobije rušenjem lepo složio, i da firma koja se bavi rušenjem prođe određenu obuku kako bismo bili sigurni da će materijal koji se ponovo koristi zdrav, čist. Kod nas se nigde ne reciklira zato što niko ne razmišlja, iako kod nas može da se reciklira, jer mi imamo postrojenja za to, i to ih ima dosta. Količina otpada koja se ne reciklira kod nas je velika, naši pokazatelji pokazuju da je njega preko milion i po tona - objašnjava Dejan.
Građevinski materijal koji nastane rušenjem, odlaže se svugde sem tamo gde treba.
- Otpad koji nastane rušenjem vidimo na Adi Huji, u Borči, na obilaznici oko Beograda prema Bubanj potoku, pored puta koji vodi ka Avali - ističe Bojović.
RUŠENJE
Kako bi se poslovi koji su vezani za rušenje obavljali kako treba neophodno je edukacija.
- Potrebno je da se firma sertifikuje kako bi bila u mogućnosti da vrši posao rušenja. Rušenje u samom svom imenu pokazuje da je teža stvar od zidanja. Zato je neophodno promovisati nove poslove, nova zanimanja i novu privredu, i veoma je bitno da se skavo rušenje objekata proverava. Ovo je veliki izvozni potencijal naše zemlje - ističe Dejan.
Beograd se zidao tako što se koristio materijal koji se danas kod nas tretira kao građevinski otpad.
- Mi imamo veliko bogatstvo koje mi bacamo umesto da iskoristimo. Naša zemlja je 80-ih godina na tom polju bila vodeća, a sad se nalazimo u vakuumu, iako imamo veliko iskustvo predhodnih rušenja, bombardovanja. Na osnovu njega mi treba da napravimo svoj model recikliranja otpada, a ne da prepisujemo od sveta - napominje Dejan.
Iz Srpske asocijacija za rušenje dekontaminaciju i reciklažu ističu da oni kao organizacija mogu da pokažu model upravljanja otpadom.
- Potrebna je samo malo bolja organizacija, malo volje u rukovođenju time, potrebno je da se lokalne samouprave uvežu kako bismo svi iskoristili potencijal koji naša zemlja ima i svima bi nam bilo bolje od toga. Mi kao asocijacija imamo iskustva u tome i možemo da pomognemo. Građevinski otpad zauzima između 40 i 60 odsto otpada u Srbiji - objašnjava za Telegraf.rs dipl. ing. i predsednik Srpske asocijacije za rušenje dekontaminaciju i reciklažu Dejan Bojović.
Srpska asocijacija za rušenje je kao nacionalna asocijacija član krovne Evropske asocijacije za rušenje (EDA), gde radi na promociji naše zemlje i njenih interesa, te pokušava da Srbiju etablira kao regionalni centar u ovoj izuzetno važnoj multidisciplinarnoj oblasti. Zbog svog dosadašnjeg angažmana, EDA je asocijaciju ovlastila da u njeno ime okupi predstavnike država iz regiona, u cilju pripreme i edukacije na putu pridruženja zemalja Balkana Evropskoj uniji.
Konferencija će se održati u svečanoj sali beogradskog Rektorata u Ulici Studentski trg 1, od 10.00h do 15.00h.
(I.Vlajković)
Video: Ne znam ko je ubio Đinđića, ali znam ko sigurno nije: Veruović iskreno o atentatu i seriji "Sablja"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Vladisav
U svajcarsku sve se ricikrila i beton i asfalt i cigla i crep nista se ne baca na deponijama i provalijama da bi se zatrpale ..ali nazalost u srbìji to nije tako .
Podelite komentar