Kako su se u Srbiji dalekih 1905. i 1935. muževi predbračnim ugovorima i testamentima borili za prava (svojih) žena (FOTO)
Kragujevac, 1935. je godina. Momčilu, rentijeru, su već 72 godine i rešen je da sastavi testament i po svom nahođenju podeli poveliku imovinu. Dobiće je Momčilova supruga Rosa, udata ćerka i unuci. Ali, ako zet koji živi sa njima u kući Rosu ne bude poštovao, završiće na ulici. Nije se Rosa te 1935. izborila za svoja prava, ali imala je muža koji je bio spreman da njena prava i dostojanstvo brani i sa onog sveta.
Svaka treća Srpkinja i dalje se odriče nasledstva u korist muških članova porodice
"Kako sam božjom milošću u mesecu maju ove 1935. godine preživeo punih 72 godine svoga života, te iako sam blagodareći bogu još i danas zdrav i potpuno svestan…ovim testamentom kao mojim zaveštanjem hoću u svakom slučaju moje smrti da učinim raspored sa svojom dosadašnjom imovinom", započinje Momčilo svoj testament.
On navodi koga od naslednika ima - suprugu Rosu, ćerku i zeta, unuke. Pobrojava i imovinu, dve povelike kuće u širem centru Kragujevca i dućan u jednoj od njih. Na spisku su i akcije u nekoliko banaka, značajne vrednosti. Rentijer će i posle smrti imati lepe prihode, a sve ih nasleđuje supruga Rosa. Takođe, zet i ćerka koji žive u Momčilovoj kući Rosi će nakon njegove smrti mesečno "na ime stanovanja i zajedničkih kućevnih troškova" morati da isplaćuju tadašnjih 1.000 dinara.
- Ako ovo naš zet Aca ispunjavati ne bi hteo kao i to - ako se ne bi mogao iz ma kakvih uzroka sa mojom ženom Rosom slagati, istu ne poštovati i čuvati kao svoga roditelja, to na zahtev moje žene Rose ima se bezuslovno naš zet Aca ....sa svojom porodicom iz moje kuće iseliti, i u tom slučaju moja žena Rosa može po svom nahođenju polovinu kuće i drugom licu pod zakup izdati, i sebi prihod za svoje izdržavanje povećati sve do svoje smrti - jasan je Momčilo.
Dve godine kasnije, on je preminuo, pre svoje supruge Rose, o čijoj se dobrobiti i pisano pobrinuo.
Ipak, testament kragujevačkog rentijera iz 1935. godine, u kom on posebnu pažnju obraća na to kako će mu živeti udovica, nije novina u centralnoj Srbiji. O svojoj se supruzi Smiljki, Dragutin pomoravski težak, daleke 1905. pobrinuo predbračnim ugovorom! Ovaj je dokument danas muzejski primerak i čuva se u Zavičajnom muzeju u Jagodini.
- Ja, Dragutin Todorović, težak iz Mijatovca, uzimam sebi za ženu Smiljku, udovu Životija Tomića, bivšeg težaka iz Lozovika, pod sledećim uslovima: da sam dužan po venčanju čuvati je i paziti kao svog druga i sa njom u bračnom životu živeti kao što dolikuje časnim, valjanim i poštenim ljudima, da sam dužan sve vreme našeg bračnog života činiti joj sve ono što nalaže dužnost jednog dobrog i uglednog domaćina - obećao je i pisano Dragutin.
Ovim su ugovorom precizirana i Smiljkina prava, naročito zbog toga što su oboje bili udovci, i imali decu iz prvog braka.
- Moja deca od prve mi umrle žene, i deca ako bi se sa Smiljkom izrodila u ovome braku, posle moje smrti Smiljki imaju dati iz imanja ili iz gotovine moje 840 dinara u novcu i udovičko izdržavanje - bio je mudar neuki jagodinski težak, ali muškarac zaštitnik.
Prema rečima etnologa Zavičajnog muzeja u Jagodini Miodraga Aleksića, ovaj ugovor govori da u to vreme žena nije bila podređena i da je to bio život pun hrišćanske solidarnosti, a patrijarhalno pravo podrazumevalo je da se vodi računa o svakom članu porodice.
(Marija Raca)
Video: Rodila mu se ćerka na krsnu Slavu Svetog Nikolu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Тодорић
Некада смо могле поред наших мушкараца да будемо жене...
Podelite komentar