Srpkinje se i dalje odriču svoje imovine u korist braće: Najčešće u ovim krajevima zemlje

- Otac je imao nas troje dece, dve ćerke i sina. Obe smo se odrekle nasledstva u korist brata. Tako je bilo normalno i jedino ispravno. Brat je ostao na imanju, a nama je otac dao novac da kupimo stanove u gradu - priča N.N. uobičajeno iskustvo u Mačvi.

Svaka treća Srpkinja i dalje se odriče nasledstva u korist muških članova porodice

Preporučujemo

Ako prihvatite nasledstvo, preuzimate i otplatu svih dugova: Kako i koliko dugo naslednik otplaćuje kredit preminulog

Tradicionalni patrijarhalni sistem još uvek pogađa žene iako su pred zakonom o nasleđivanju žene i muškarci jednaki. Običaj da se ćerka odriče svog dela nasledstva u korist brata i danas je dosta prisutna.

Advokat Dragomir Jocković kaže da u polovini raspravljenih zaostavština sestre ostaju bez svog dela imovine baš zbog tradicije i običaja, piše macvapress.rs.

- Ranije je bilo pravilo da sestra svoju imovinu ostavi bratu i takvi slučajevi su bili češći nego danas. Iz ove perspektive to se može objasniti činjenicom da je u tom periodu više muških potomaka ostajalo na selu, pa se smatralo da je logično da oni naslede kompletnu imovinu i produže lozu. S obzirom da se stanje na selu menja i što sada i sinovi sve manje ostaju na imanju, u takvim situacijama nema razloga da muški naslednik dobije celokupnu imovinu, već se ona ravnomerno deli između brata i sestre - kaže Jocković.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Zbog tradicije žene na selu ostaju bez imovine i u novu zajednicu stupaju ekonomski zavisne od supružnika. Upravo je ekonomska kriza preokrenula statistiku u oblasti nasleđivanja, u korist žena, ali je procenat onih koje samo iz razloga da ne budu osuđene od porodice i okoline svoj „deo“ ustupaju bratu još uvek visok. U Srbiji se, prema procenama, trećina žena odriče nasledstva u korist muških potomaka, a u Mačvi gotovo polovina!

Prema rečima advokata Jockovića, u svojoj praksi primetio je da su žene mnogo puta nepravedno uskraćene.

Foto: Profimedia

- Ukoliko otac, na primer, namerava da svu imovinu ostavi samo sinu, onda se to pokrije ugovorom o doživotnom izdržavanju. Sestra tada ne može da nasleđuje. Možda čak u trećini slučajeva ugovor o izdržavanju je fiktivan, odnosno samo sa ciljem da se sestra izuzme iz nasledstva. Kada se sačinjava testament, onda se to radi uglavnom da ćerka ne bi dobila svoj deo imovine. Kao zakonski naslednik sestra uvek ima pravo na svoj nužni deo, koji iznosi polovinu zakonskog dela. Ako su narušeni porodični odnosi i testamentom sestra izbačena iz nasledstva, onda se pokreću tužbe pred sudom. Kada je testamentom imovina podeljena između sestre i brata, u tom slučaju se raspravlja po testamentu i sestra ne može da traži nužni deo ukoliko ga deo imovine koji je nasledila pokriva - objašnjava Jocković.

- Zašto ne bi uzela ono što ti pripada. Imaćemo i mi decu, trebaće njima imovina, kao i bratovoj deci – reči su kojima se na ženu vrši pritisak da ulaskom u bračnu zajednicu uloži i deo očevine koji joj po zakonu pripada.

- Na raspravama pred sudom je bilo neprijatnih situacija. Na početku je očigledno bilo da brat očekuje da se sestra odrekne svog dela u njegovu korist, možda su o tome pričali i dogovorili se, a onda sledi neprijatno iznenađenje kada se sestra predomisli. Takve situacije se najčešće dešavaju kada tinjaju poremećni porodični odnosi ili zbog uticaja supruga ili svekrve - dodaje Jocković.

(Telegraf.rs)