Deda Jovo (90) nema šta ne može! On je vozač bez mane - čita i piše bez naočara, svi misle da se šali kad kaže koliko godina ima (FOTO)

Rođeni Prijedorčanin Jovo Komosar koji uskoro puni 90. godina jedan je od najstarijih vozača na kikindskim drumovima. Osim što uskoro proslavlja jubilarnih devedeset leta, deda Jovi je vozačka dozvola produžena na još dve godine, što je povod za još jedno slavlje. Ovaj vitalni starac sem svoje "lade" svakodnevno vozi i traktor, obrađuje zemlju, a u slobodno vreme čita novine i knjige i to sve bez naočara.

Blagoja (85) nije mogao bez svoje Slobodanke (75) koja je završila u staračkom domu: Rešio je da joj se pridruži i spremio iznenađenje života (FOTO)

Preporučujemo

Umro deka Tomislav koji je ceo život proveo u mraku: Čekao 86 godina na struju, a otišao uz svetlo petrolejke

- Naočare nikada nisam nosio. Mnogi se začude kada me vide da i dalje vozim auto, ali mene zdravlje, hvala Bogu, dobro služi. Prošao sam kompletan lekarski pregled i kada sam otišao na šalter da mi produže dozvolu, gospođa koja radi se isto iznenadila, tako da sam dozvolu dobio na još dve dve godine - sa osmehom priča ovaj živahni starac.

Da li je u pitanju medicinski fenomen ili dobrom zdravlju, a još boljem vidu može da zahvali na dobroj genetici, deda Jovo kaže da se volana ne odriče tako lako:

Foto: Telegraf

- Svi se čude kada me vide. Policajac kada me zaustavi samo se nasmeje. Nikada nisam ni jedan prekršaj napravio, a pitaj Boga koliko sam sam traktorom i "ladom" prešao.

Deda Jovo je ceo svoj radni vek proveo kao traktorista:

Foto: Telegraf

- Najpre sam radio u zadruzi "Kozara", a potom sam prešao u Ruskoselsku "Slogu", tu sam dočekao penziju. Radim zemlju, obrađujem oko dva jutra, nije puno, ali za mene dovoljno - priča nam vitalni deda Jovo.

U Banat je stigao kolonizacijom sa mnogim porodicama iz Bosne koje su potom naselile ovaj deo Vojvodine:

Foto: Telegraf

- Bilo je teško u početku, navikli smo na brdovite predele, a ovde smo se susreli sa ravnicom.Ubrzo smo svi počeli da se bavimo zemljoradnjom, ostali smo u Ruskom Selu i nastavili da obrađujemo zemlju - priča nam deda Jovo.

I ako je udovac već više od deceniju, rado pamti lep i skladan brak sa svojom baka Katom:

Foto: Telegraf

- Zajedno smo stvarali, radili smo mnogo, ja sam bio traktorista, moja Kata je bila domaćica. Imamo dve ćerke i sina, sad hvala Bogu tu su i unučići, biće i praunučića, samo da smo živi i zdravi.

Nekada su porodice brojale po desetak članova, a danas jedva se odlučuju na dvoje dece:

Foto: Telegraf

- U našoj familiji je bilo nas šestoro dece, sa majkom i ocem ukupno osmoro. Svi smo zajedno živeli i ništa nam nije falilo, danas su vremena drugačija. Pogledajte, u selima više nikoga nema, kuće su prazne, negde živi po dvoje, troje, a uglavnom po jedna duša u svakoj drugoj kući.

Na pitanje o dobrom zdravlju, deda Jovo kaže - samo rad:

Foto: Telegraf

- Radite svakodnevno, bitno da ste aktivni. Ranije sam imao stoku i živinu, sad se samo zemljoradnjom bavim i ne nameravam da prekidam dok me god zdravlje služi. Nema nekog recepta, možda čašica rakije izjutra. Nekad sam kuvam, ali obično idem kod snajke Branke nedeljom na ručak.

Foto: Telegraf

Najsretniji je, ipak, kada je za volanom:

-Moju "ladu" ne bih menjao ni za šta na svetu. Mi smo poslednji model socijalizma, dok trajem ja, trajaće i moja lada - kaže nam deda Jovo, a potom upali traktor da poseje žito dok mu je još vreme.

Foto: Telegraf

(Dragana Ivanić)