Vršnjačko nasilje može da se pobedi samo sistemski

 
  • 5

- Ali ne smemo se plašiti, moramo na tome raditi i decu ohrabrivati da oni sami znaju da reaguju. Nekako kod njih povećavati osećaj empatije prema drugu koji je možda u problemu - kaže Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj"

Problem vršnjačkog nasilja i dalje je jednako prisutan, a na usvajanje "Aleksinog zakona" koji predviđa formiranje institucije dečjeg ombudsmana još se čeka. To potvrđuje slučaj kada su drugari iz razreda devojčici sipali otrov u vodu ili kada je devojčica iz Šapca drugarici pretila smrću na Jutjubu.

Zbog ovih rančeva i ovakve garderobe, deca mogu da dožive maltretiranja i batine u školi!

Majka malog Alekse napisala pesmu koja slama i najtvrđa srca! Dirljiv post posle sramne odluke da niko ne odgovara za njegovu smrt (FOTO)

- Ali ne smemo se plašiti, moramo na tome raditi i decu ohrabrivati da oni sami znaju da reaguju. Nekako kod njih povećavati osećaj empatije prema drugu koji je možda u problemu - kaže Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj".

Jedna od stvari koja bi trebala da pomogne su policajci od kojih njih 373 zaposleno u školama i oko 2.000 predavača iz MUP-akoji će đacima govoriti o porodičnom, internet i vršnjačkom nasilju.

Printskrin: RTS

- Pre svega da prepoznaju nasilje. Da znaju na koji način da se ponašaju kada su u situaciji da trpe nasilje, kome mogu da se jave, na koji način da reaguju. Pokušaćemo da utičemo na njih da razvijaju međusobne odnose da imaju jedan poseban odnos u takvoj situaciji prema svojim drugovima i da ugradimo u njihovu svest jedan bolji i drugi način razmišljanja - kaže Vladimir Rebić, direktor policije.

Na raspolaganju su i savetnici za nasilje, inspekcije i SOS telefon, ali i školski pedagozi i psiholozi.

Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja navodi da je to uslovljeno brojem odeljenja, odnosno veličinom škole i finansijskom situacijom u državi zbog čega ih nema dovoljno.

Foto: Profimedia

- I ja se nadam i ministarstvo radi na tome da se sagleda značaj tih ljudi, da se zaposle - kaže Biljana Lajović.

Mali broj slučajeva se završi na opomenama i ukorima.

- Ukor je delotvorniji ako dete to shvati kao posledicu za neprimereno ponašanje, a naročito ako roditelj tog učenika shvati da mora nešto da se menja -  objašnjava školski psiholog Suzana Deretić za RTS.

Nažalost, mnoge slučajeve rešavaju policija, tužilaštvo i sudovi. Ministarstvo prosvete procenjuje da je oko 200 takvih slučajeva godišnje.

Daljinac

(Telegraf.rs)

Video: Ne znam ko je ubio Đinđića, ali znam ko sigurno nije: Veruović iskreno o atentatu i seriji "Sablja"

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • DARKO 100%

    25. septembar 2017 | 10:25

    Najcesce su deca odraz svojih roditelja😇

  • xxx

    25. septembar 2017 | 11:39

    Kada bi ih malo po novcaniku i u izolaciju smirili bi se brzo kao bele lale

  • Barca

    25. septembar 2017 | 11:26

    Kada pocnu roditelje novcano da kaznjavaju za ponasanje njihove dece,smanjice se i nasilnicko ponasanje te dece.A i skola mora aktivnije da se pozabavi ovim problemom.Ovako samo uzgajamo buduce nasilnike i kriminalce.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA