Đorđe (64) je učitelj iz Grdelice, a predaje više od 4 decenije: Deca ga obožavaju, a sada je upisao doktorat!

Đorđe Đokić (64) iz Grdelice, jedan od najstarijih među 400 učesnika "Učiteljijade" u Paraćinu, kaže da za skoro 42 godine učiteljskog staža, prosvetni radnici nisu imali manje prava, i da je došlo vreme kada sve može pogrešno da se protumači, pišu Novosti.

KO SVE DOBIJA OTKAZ U ŠKOLI, A KO JE ZAŠTIĆEN: I da li uopšte možete da uđete u prosvetu za stalno ako imate diplomu

Preporučujemo

- Đoko, ti si dobar đak, nemoj nikako da budeš seoski učitelj i seoski odbornik - rekao mi je moj tadašnji nastavnik opštetehničkog obrazovanja Radivoje Stamenković. Nisam ga poslušao i ne kajem se - započinje on i dodaje da od 1975. godine radi u istoj školi, OŠ "Desanka Maksimović" u Grdelici.

Energije ima napretek, ali mu nedostaje period kada su se učitelji poštovali, posebno na selu. Sada piše doktorat jer kaže, znanja nikad dosta.

- A danas prosvetni radnik nema nikakva prava. Imaju ih roditelji, imaju ih deca, ali prosvetni radnici nikako. Na đaka danas ne sme da se vaspitno povisi ton, ne sme ni da se pomiluje! Neverovatno je, ali to može drukčije da se protumači. Može da vas oblati neki kolega koji vas ne voli i da za čas izgubite posao!

Foto-ilustracija: Profimedia

Ipak, ponavlja ne kaje se što je izabrao ovaj poziv.

- Zavoleo sam ovu profesiju zahvaljujući mom pokojnom učitelju Vasiliju Bojiću - ispričao je Đorđe za Večernje novosti.

Iz Sejanice, gde je sa, sada pokojnom, suprugom radio više od dve decenije, nosi živa sećanja i najlepše uspomene. Tu je, tvrdi, postigao najveće uspehe radeći sa decom i omladinom. Vremena su bila sasvim druga.

- Škola je bila stara, ali puna đaka. U kombinovanom odeljenju drugog i četvrtog razreda imao sam 33 učenika, a sada u celoj školi 17. Pomogla nam je mesna zajednica, pa smo školu obnovili. Krov smo opravili, izmalterisali, sredili pod. Ogrev nismo kupovali, jer su nam roditelji sami doterivali drva, po dogovoru. Tako nam je ostajalo novca da kupujemo nastavna sredstva. Bila je to moja ideja. Kupili smo gramofon, pa harmonijum. Sve što nam je bilo tada potrebno - oživljava uspomene učitelja, dodajući da je sa suprugom živeo u školskom stanu.

Foto: novosti.rs/Zorana Rašić

Đokić kaže da su danas učitelji, kad je reč o seoskim školama, ne žive tamo gde rade, praktično su pečalbari, pa se i veza sa đacima pokidala.

- Za svakog svog učenika znao sam kad se rodio, iz koje je porodice, kakvog je materijalnog statusa, kakvog su mu roditelji zdravlja. Ta veza sa roditeljima bila je izuzetna. Danas učitelji odrade svoje i vrate se, đake i ne upoznaju - navodi ovaj prosvetni radnik.

Iako je nekoliko puta konkurisao za direktora, nijednom nije "prošao" mada ima zvanje magistra didaktičko-metodičkih nauka. Pretpostavlja da je razlog što se odavno ne bavi politikom.

Za "Novosti", tvrdi da je današnja situacija u školama sa političkim direktorima katastrofalna. Zato obrađuje temu "Direktor škole kao lider i menadžer" i sprema se da doktorira u Skoplju.

(Telegraf.rs / Večernje novosti)