Biće još više toplotnih talasa i suša: Stručnjaci upozoravaju da nam tek slede PAKLENA LETA
Osim što će do kraja avgusta biti veoma toplo, prema dugoročnoj prognozi očekuje se i da će jesen biti topla, sa velikim brojem gotovo letnjih dana, pišu "Večernje novosti".
Meteorolog Nedeljko Todorović iz RHMZ-a izjavio je da su u meteorologiji uobičajene smene perioda toplijih i svežijih leta i da je to princip koji se ponavlja vekovima. Ti periodi, ocenjuje Todorović, prosečno traju oko 35 godina.
Preporučujemo
Vrhunac toplotnog talasa: Dostiže 42 stepena, a posle njega nam stiže kratko osveženje. Evo i kada
Radiolog iz Niša tvrdi da bombardovanje nije krivo za povećanje kancera: Imamo dva spremna odgovora njegovih kolega
- A ako je za utehu, pri kraju smo perioda češćih pojava toplijih leta, koji je počeo 1986. godine, a procenjuje se da će trajati do 2021. godine. Analize ukazuju da će od početka treće decenije ovog veka ponovo uslediti tridesetpetogodišnji period svežijih leta - kaže Todorović.
Srednja maksimalna temperatura biće do 20 stepeni Celzijusa, prognoza je sektora za klimatske i biometerološke prognoze u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.
Posledice klimatskih promena
Međutim, kada se izuzmu prognoze i ciklusi, običnom čoveku se ipak čini da se sa klimom nešto dešava. Naročito kada se setimo nedavnih požara u Crnoj Gori i Hrvatskoj, a u isto vreme poplava u Grčkoj.
- Ljudi koji se bave klimatologijom, od 80-ih godina upozoravaju da će početkom 21. veka posledice klimatskih promena biti vidljive i golim okom i neće biti potrebne sofisticirane naučne analize da se vidi da se sa klimom dešava nešto neuobičajeno - izjavio je Vladimir Đurđević, docent na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.
U Srbiji sredinom prošlog veka, kaže, toplotni talasi dešavali su se tek jedanput u dve godine, a danas se dešavaju čak tri do četiri puta godišnje.
- Postoje godine kada ih je manje ili više, ali u proseku ih ima duplo više nego što ih je bilo - kaže Đurđević.
Porast srednje globalne temperature
Srednja globalna tempereatura je porasla za jedan stepen Celzijusov usled prevelikog ispuštanja ugljen-dioksida u poslednjih 150 godina, objašnjava, i iako to ne zvuči mnogo, to je glavni uzrok poplava, požara, bujica, dugotrajnih suša i jakih letnjih oluja.
- Plastičnije objašnjeno, da nije došlo do porasta srednje globalne temperature za jedan stepen, mi bismo sada imali duplo manje toplotnih talasa. Ako ih imamo dva, mi bismo imali jedan, ako ih imamo četiri, imali bismo dva - kaže Đurđević.
Ono što je posebno zastrašujuće, jeste upozorenje da bi u budućnosti situacija mogla biti još gora, i da toplotnih talasa i suša bude još više.
On sitaciju poredi sa onom iz 2012. godine, najtopolijim letom kod nas od kada se rade meranja.
Takvo stanje iz 2012, prema njegovim rečima, može da postane neka vrsta normale posle 2050. godine.
- Svaka godina bi u proseku izgledala kao 2012, to bi tada bilo normalno stanje, a bilo bi godina koje bi bile još ekstremnije - upozorava on.
(Telegraf.rs / Izvor: Novosti)
Povezane vesti
Ljudi možda ne bi opstali bez ukrštanja sa neandertalcima
U ovim zemljama možete da platite kaznu ako zagrevate auto na parkingu: Neke idu i do 130 evra
Kog dana se desila vulkanska erupcija koja je uništila Pompeju?
<% post.title %>
Baba Vanga ili Nostradamus: Otkrivamo ko je pogodio više događaja
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
gaga
zalosno je sto svi upozoravaju na ekstremno visoke temperature koje nam dolaze, a ni jedan grad ne cini nista da poboljsa vodosnabdevanje.prave fontane i ko zna jos kakve budalastine, a ne pokusavaju da dopunskim arterijskim bunarima pojacaju kapacitet vodosnabdevanja.da li znate koliko mesta u srbiji jos moze da izdrzi sa redovnim snabdevanjem?u vecini mesta tokom dana nestaje voda po nekoliko puta.ovo postaje elementarna katastrofa koju naravno drzava ne zidi.
Podelite komentar