Sanja je najveća misterija Rusije, svi se pitaju kako se stvorila iz Srbije: Ima samo 24 godine i radi u Olimpijskom komitetu Rusije (FOTO) (VIDEO)
Ako bismo po njenom životu snimili film, delovalo bi kao da joj je svaki dan negde unapred zapisan. Činilo bi se da su svaki sekund, korak i odluka jasno vodili ka snu koji sada živi u Moskvi, kao student Predsedničke akademije i sekretar direktora Inovacionog centra Olimpijskog komiteta Rusije.
Sanja Jović iz Beograda ima samo 24 godine, a iza sebe biografiju kakvu mnogi ne steknu ni za ceo život. U toj biografiji, zlatnim slovima, ispisan je i njen rad na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru i u Sočiju.
Da bi ostvarila sve što želi, ova nestrpljiva devojka počela je da radi već sa 16 godina. Sve je počelo volontiranjem na Univerzijadi 2009. godine u Beogradu.
Između Univerzijade i Moskve prošlo je osam godina, a za to vreme Sanja je rasla fizički i psihički. Za skoro jednu deceniju uspela je da učestvuje na najvećim sportskim takmičenjima na svetu.
- Posle Univerzijade krenuo je ''talas'' volontiranja na raznim sportskim događajima - od Dejvis kupa, Serbia Opena do svetskih i evropskih prvenstava koji su se organizovali u Srbiji. Posebno su mi draga volontiranja na Evropskom i Svetskom prvenstvu u rukometu 2012. i 2013. godine, a posle toga došao je Soči, moje prvo iskustvo na Olimpijskim igrama - priseća se Sanja na početku razgovora.
Uspomene posle Sočija još nisu izbledele, a već su na redu bile Evropske igre u Bakuu 2015. godine. Posebnu ljubav gaji prema ceremonijama otvaranja i zatvranja Igara, ali i prema članovima timova sa kojima radi.
- Uvek se vezujem za svoje timove. Zato su me u šali mnogi pitali za koga sam navijala kada je u finalu Svetskog prvenstva u rukometu za žene 2013. u finalu Brazil (tim koji sam ja vodila) pobedio Srbiju - kaže kroz osmeh Sanja, ali nam ne otkriva za koga je navijala.
Na Igrama u Sočiju radila je sa slovačkom delegacijom, a u Bakuu sa estonskom. Na Svetskom prvenstvu u rukometu za žene i sa reprezentacijom Paragvaja.
- Neverovatno smo se povezale, čak su one prošle godine sakupljale pare da mi kupe kartu od Brazila do Paragvaja, kako bih došla da ih posetim, međutim, zbog moje odgovorne pozicije na Igrama u Riju, to nije bilo izvodljivo.
Što se tiče Olimpijskog komiteta Rusije i njene pozicije u Instituciji koja "proizvodi" najtrofejnije sportiste sveta, kaže da prošle godine u ovo vreme nije mogla ni da sanja da će biti tu gde je sada.
"Podlogu" za Moskvu napravila je još u Riju.
- Na Olimpijskim igrama u Riju nepredviđeno sam dospela na mesto asistenta generalnog direktora Olimpijskog komiteta Rusije. Devojka koja je unapred određena za to mesto nije govorila ruski, a kako sam ja završila ruski na Filološkom fakultetu, danima sam pokušavala da je naučim bar osnove ruskog. Međutim, direktor OK Rusije je rešio da ja treba da budem njegov asistent - kaže Sanja.
A biti asistent prvih lica Komiteta je na nivou nemoguće misije. Zato je prvo u Riju bila kao beli medved, a sada je tako i u Komitetu.
- Svi se pitaju odakle se stvorila ta devojka iz Srbije. Međutim, sam vrh Komiteta je još u Riju znao da meni ništa nije palo sa neba, znaju da sam dugi niz godina u Srbiji radila s ruskim delegacijama - dodaje.
Baš kao i sportisti, i Sanja se priprema za svako takmičenje. Mora da unapredi sve svoje sposobnosti, čak i one koje do tad nije ni znala da poseduje.
- Pre Olimpijskih igara u Riju morala sam nekoliko nedelja da učim portugalski. U Sočiju mi je jedna od obaveza bila da do Igara naučim rute među olimpijskim objektima, kako bih po potrebi mogla da vozim članove delegacije. Zato smo bili pozvani da dođemo bar dve nedelje pre Igara, kako bismo prošli obuku vožnje u planinskim uslovima sa profesionalnim vozačima.
Jasno je da su svi Sanjini putevi vodili ka Moskvi.
- To je grad koji me je odmah porazio svojom lepotom, atmosferom i ljudima koji u njoj žive. Moskva je urbana metropola koja čuva svoju istoriju, ne samo u spomenicima kulture, već i ljudima. Upravo zbog toga, ona je za mene jedinstvena.
Tako sada, uporedo sa studijama na Predsedničkoj akademiji, Sanja radi i kao sekretar generalnog direktora Inovacionog centra Olimpijskog komiteta Rusije. Reč je o posebnom krilu Komiteta.
- U Inovacionom centru se bavimo pripremom potencijalnih olimpijskih šampiona i onih koji to već jesu. Ovo je najsavremeniji deo Komiteta u koji država mnogo ulaže, što se i odražava na rezultatima ruskog olimpijskog tima - zaključuje Sanja dok žuri u novi radni dan. Sa najtrofejnijim sportistima sveta.
Fotografije budućeg Olimpijskog centra koji je počeo sa gradnjom 2015. godine.
(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.