INTERVJU, NIKOLA SELAKOVIĆ: Slučajevi spornih privatizacija ispit za pravosuđe

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković u prazničnom intervjuu za Telegraf sumira urađeno u godini koja je za nama, ističe šta je to na čemu još treba da se radi da bi Srbija postala moderna zemlja u Evropskoj uniji, čijem članstvu se nada u 2020. godini, ali funkcioner Srpske napredne stranke nije zaobišao da prokomentariše nagli rast naprednjaka, sve veću podršku građana Aleksandru Vučiću i mogućnost vanrednih izbora.

Preporučujemo

  Da sumiramo 2013. godinu, šta je to urađeno u Vašem resoru, a na šta ste ponosni i šta bi još trebalo da se uradi?

- Ministarstvo pravde i državne uprave krenulo je krupnim koracima u rešavanje gorućih problema u srpskom pravosuđu koji su se gomilali ne samo poslednjih nekoliko godina, već možemo slobodno reći, i decenija. Sredinom 2013. godine Parlament je usvojio dve izuzetno važne nacionalne strategije – Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. i Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije. Da su ciljevi i mere koje strategije propisuju, dobro definisani, pokazuju komentari i mišljenja koja smo dobili u Briselu nakon završetka eksplanatornog i bilateralnog skrininga za Poglavlje 23. Uporedo sa izradom strategija, Ministarstvo je imalo intezivnu zakonopisnu aktivnost. Urađeni su novi zakoni, kao što su Zakon o oduzimanju imovine i Zakon o prekršajima, ali i izmenjeni izuzetno bitni postojeći zakoni.

Pre svega mislim na set četiri pravosudna zakona - o uređenju sudova, uređenju javnih tužilaštava, o sudijama, i naravno zakon koji je najviše privukao pažnj građana, a to je Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, odnosno o mreži sudova. Ove izmene doprineće boljoj efikasnosti celog pravosudnog sistema. U skupštinskoj proceduri se nalaze i predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Zakona o državnoj upravi, Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i predlog novog Zakona o opštem upravnom postupku. Krajem 2013. Vlada je usvojila i Strategiju razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija 2013-2020, dok su predlozi Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Zakona o probaciji završeni i uskoro će i oni biti prosleđeni Vladi Srbije na usvajanje. Očekujemo da ćemo početkom 2014. godine Vladi prosledi i izmene i dopune Zakona o parničnom postupku i Zakona o vanparničnom postupku čija je izrada tekstova gotova i čeka se samo još ekspertiza Evropske komisije. Na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave građani se mogu upoznati sa nacrtima zakona koji su još uvek na javnoj raspravi – o zaštiti uzbunjivača, medijaciji, besplatnoj pravnoj pomoći, kao i Zakona o pravobranilaštvu. Takođe, radne grupe Ministarstva pravde i državne uprave intezivno rade na nacrtima izmena i dopuna zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, kao i na izmenama i dopunama Zakona o maloletnim izvršiocima krivičnih dela.

Istakao bih da Ministarstvo ulaže velike napore kako bi se obezbedili svi potrebni uslovi za otpočinjanje primene Zakona o javnim beležnicima od 1. septembra 2014. godine. U 2013. godini dobili smo broj od preko 100 kandidata, tačnije 132, koji su položili javno-beležnički ispit, i tako stekli uslove za formiranje Komore javnih beležnika, što je jedan od preduslova, kako bi notarski sistem zaživeo u Srbiji. Ove godine izabrano je i prvih stalnih sedam predsednika sudova republičkog i apelacionog ranga. Možda to građanima zvuči kao beznačajna stvar, ali je izuzetno važno za dobro funkcionisanje suda. Znate, četiri godine pravosuđe je bilo u tzv. v. f. stanju. Sudovi su bili bez svog rukovodioca. Bez nekoga ko će upravljati sudom i pratiti rad sudija. Kada imate sudiju koji ima više desetina predmeta starih više od pet godina, predsednik suda je taj koji treba da vidi šta tu nije u redu. Da li je taj sudija previše opterećen ili nije u stanju da radi taj posao. Verujem da će u narednoj godini i sudovi nižeg ranga dobiti svoje predsednike, što će veoma uticati na efikasnost njihovog rada. Sa druge strane, jedan od prioriteta Ministarstva pravde i državne uprave bilo je i jačanje pravosudne infrastrukture.

U toku protekle godine uspeli smo da iz sopstvenih sredstava, ali i uz pomoć međunarodnih projekata, ojačamo kapacitete zatvora u Srbiji. Renovirana su dva bloka Okružnog zatvora u Beogradu i jedan u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Najstariji paviljon u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu konačno je u potpunosti obnovljen, a uz pomoć EU prošle godine je izgrađeno, a ove godine i useljeno osam novih paviljona VP Doma u Kruševcu. Otvorene su još tri nove kacelarije za alternativne sankcije, tako da na kraju 2013. godine radi njih deset. Početak 2014. godine obeležiće otvaranje još šest novih kancelarija, u gradovima sa kojima je već potpisan Memorandum o saradnji. Za 22. januar zakazano je potpisivanje Memoranduma sa još devet gradova i opština, čime će Srbija ispuniti zadati cilj od 25 kancelarija, odnosno da na području svakog Višeg suda bude po jedna.

  Srbija je, konačno, dobila datum za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU, da li mislite da je realno da 2020. godine postanemo i članica Unije?

- Srbija je uložila velike napore za dobijanje datuma. Ova Vlada preuzela je na sebe teret i krenula u rešavanje problema koji su gurani pod tepih godinama unazad. Povela je beskompromisnu borbu protiv korupcije i uradila nešto što nijedna Vlada pre ove nije - započela dijalog sa Prištinom. Sa druge strane, reformski potezi koji su, pre svega, povučeni u oblasti pravosuđa i vladavine prava, pohvaljeni su od strane predstavnika EU. Srbija je na dobrom kursu i verujem da ima velike šanse da postane prva sledeća članica EU. Da li će se to dogoditi za pet, šest ili deset godina, to najviše zavisi od nas samih. Znate, u poređenju sa drugim zemljama koje su prošle proces pristupanja, položaj Srbije dosta je drugačiji. Evropa vam više ne traži samo da svoje zakone, propise i procedure usaglasite sa pravnim tekovinama EU. Ona danas od vas traži konkretne rezultate primene svega toga. Kakvi će rezultati biti "na terenu“, to isključivo zavisi od rada svih nas.

Da li je srpsko pravosuđe spremno da odgovori na sve zahteve iz Brisela i šta je ono na čemu još moramo da radimo?

- Dobili smo dobre ocene Evropske komisije nakon završetka skrininga. Uređujemo zakone, doneli smo strategije i akcione planove i ono što je najvažnije – počeli smo da ih sprovodimo. Bez njihove dosledne primene, sve to je samo parče papira. U narednom periodu najviše se moramo posvetiti upravo sprovođenju pomenutih strategija i primeni zakona. Bez toga neće biti konretnih rezultata.

  Nova mreža sudova počela je da funkcioniše 1. januara 2014. Broj osnovnih sudova povećao se sa 34. na 66., a javnih tužilaštava na 58. Šta to konkretno znači?

- Postojeća mreža sudova koja je usvojena 2009. imala je dosta manjkavosti. Pravosuđe nam se u protekle 4 godine pretvorilo u "putujuću pravdu“. Građani su morali da prelaze po više desetina kilometara kako bi ostvarili svoje pravo na sudu, pravo koje im je Ustavom zagarantovano. Putovanje sudija iz mesta gde žive do mesta gde rade stvorilo je neracionalno velike troškove u državnom budžetu. Nova mreža sudova i javnih tužilaštava zasnovana je na principu racionalnosti i ravnomernom pristupu pravdi svim građanima. Uzmimo na primer područje Osnovnog suda i Višeg suda u Novom Sadu. Oni su prema staroj mreži sudova pokrivali teritoriju od deset opština i jednog grada sa preko 600.000 stanovnika i možemo slobodno da kažemo da su bili drugi po opterećenosti u Srbiji. Sada će stanovnici Bečeja, Vrbasa i Bačke Palanke imati svoj sud, i neće morati da idu do Novog Sada. Negde su se promenile i nadležnosti Apelacionih sudova, pa će Osnovni sud iz Pančeva biti pod Apelacionim sudom u Beogradu, odnosno ljudi će sada putovati 17km do Beograda, a ne preko 100km do Novog Sada, kao do sada. Dakle, u svim slučajevima vodili smo računa da sa jedne strane omogućimo građanima jednaku dostupnost sudu, ali sa druge da vratimo sud u ona mesta u kojima zaista ima potrebe i tako dodatno ne opteretimo državni budžet.

  Šta još treba da se uradi da pravosuđe u Srbiji postane efikasno, a ne da nam se pojavljuju slučajevi iz 1996. godine gde sud još nije doneo presude?

- Primena zakona i jačanje pravosudnih institucija koje će dosledno sprovoditi usvojene strategije je siguran put ka rešavanju problema u pravosuđu. Jedan od prvih koraka koji će doprineti smanjenju trajanja sudskog postupka jeste i nova odredba Zakona o sudovima, koja omogućava građaninu da podnese žalbu neposredno višem sudu ukoliko smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ako se utvrdi da je postupak neosnovano dugo trajao, viši sud će propisati vreme za koje se slučaj mora rešiti, a građanin će imati pravo da naplati odštetu od države, ali će taj trošak snositi sam sud. Pravosuđe neće biti dobro ako u njemu imate sudije koji neke predmete u prvom stepenu bez jasnog obrazloženja "vuku“ više od deset godina. Takođe, ispitaće će se ko snosi odgovornost za toliko trajanje postupka i ukoliko se ispostavi da je sudija napravio propust, onda on mora snositi neku vrstu sankcije. Ono čemu će se institucije kao što su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca posvetiti u narednim periodu, jeste jačanje mehanizama za utvrđivanje odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Sudija mora biti nezavistan u svome radu, ali sa druge strane on mora snositi odgovornost za svoja dela i ne sme dovesti u pitanju integritet institucije u kojoj radi. Još jedan od gorućih problema u srpskom pravosuđu jeste nepostojanje ujednačene sudske prakse, odnosno pravne predvidivosti. To pre svega pogađa razvoj privrede i strane investitore. Strategija reforme pravosuđa 2013-2018. prepoznala je ovaj problem, a kao jedno od rešenja vidi objavljivanje svih presuda svakog suda na njihovom sajtu, što će doprineti iznalaženju tipskih rešenja za iste vrste sporova.

 Isražne radnje o 24 sporne privatizacije su završene. Da li možete da garantujete da će građani Srbije na tim slučajevima moći da vide moderno, pravedno i efilkasno sudstvo?

- Slučajevi u vezi sa "24 sporne privatizacije“ biće veliki ispit za celo pravosuđe. Verujem da će sudovi i tužilaštva uraditi svoj deo posla i da će građani Srbije dobiti sudski epilog, koji se neće čekati decenijama, kao što je to bilo u pojednim slučajevim do sada.

  U 2013. godini zabeležene su tektonske promene na polju unutrašnje politike. SNS beleži konstantan rast i Aleksandar Vučić gotovo celu godinu drži procenat podrške naroda iznad 45 odsto, što je jedino pošlo za rukom Slobodanu Miloševiću da tu podršku drži 1991. godine, kako to komentarišete?

TANJUG / SAVA RADOVANOVIĆ

- Građani Srbije su u Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću prepoznali jednu novu vrstu energije, koja se ogleda u nadi da u ovoj zemlji, kojom su mnogi promarširali ostavljajući samo prazne budžete i siromašan narod, postoji neko ko će zaista biti sposoban da vrati Srbiju na pravi kolosek. Prepoznali su novi način vođenja politike u kojoj se drži reč i obećanje a zakon poštuje, u kojoj se niko ne podcenjuje, a interes građana je vrhovni cilj. Rezultati nedavnih lokalnih izbora u pojedinim gradovima i opštinama u Srbiji, najbolje pokazuju da poverenje u SNS iz dana u dan raste, ali ne na osnovu predizbornih obećanja, već na osnovu konkretnih rezultata koji su postignuti od kako je SNS ušla u Vladu Srbije.

  Da li će 2014. godina biti godina vanrednih izbora?

- Ova Vlada je pokazala, ne samo da ume da radi, već i da daje jasne rezultate. Pitanje je da li je u ovom trenutku tako nešto opcija. Sa druge strane, i u državama sa najstabilnim koalicijama izbori su uvek mogući. Ne vidim zašto bi bilo drugačije i u Srbiji.

(Darko Zlojutro)