INTERVJU, MILAN KRKOBABIĆ: Naše siromaštvo je posledica pljačke!

Milan Krkobabić, generalni direktor JP PTT Srbija i šef poslaničke grupe PUPS, tvrdi da su u vladajućoj koaliciji odnosi korektni, da su u odgovornosti svi jednaki, ali da pri odlučivanju postoje "jednakiji i ravnopravniji".

U intervjuu za Telegraf Krkobabić kaže da je imovina Pošte Srbije na KiM oko 70 miliona evra, a da su iz nekih kosmetskih mesta otišla i sveštena lica, ali su poštari ostali.

Zašto političari, kad god ponestane sredstava u budžetu, najlakše potežu za merom zamrzavanja i smanjivanja plata?

- Zato što je to najlakše i daje relativno brze i brzo vidljive rezultate, iako je to, nazovimo to tako, iznuđena i krajnja mera, ali ona ne „leči“, ne rešava uzrok problema, već samo usporava posledicu. A posledica je hronična besparica, stalni manjak u budžetu, koji se jedino može napuniti kroz privrednu aktivnost, kroz pokretanje i konstantno povećavanje proizvodnje i izvoza. Dakle, kroz upošljavanje i ljudskih i proizvodnih kapaciteta u Srbiji, a konkretan odgovor na vaše pitanje bih mogao sažeti u jednoj rečenici koja je, to je moje iskreno ubeđenje i jedno od osnovnih programskih usmerenja PUPS-a, da i pored svega mi u Srbiji nemamo viška zaposlenih, nego manjka posla.

Ima li rešenja za taj manjak posla?

- Nezaposlenost jeste veliki problem, ali je ona samo tek deo problema pred kojim mi, i kao država, ali i društvo u celini, stojimo. Podsećanja radi, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 761.486 nezaposlenih. Procene su da oko 520.000 ljudi radi u tzv. „sivoj zoni“, koji, iako zaposleni i ostvaruju nekakav prihod, ne učestvuju u punjenju budžeta kroz poreze i doprinose. Oko 650.000 zaposlenih prima neredovno ili sa zakašnjenjem svoju zaradu, što se, takođe, odražava na budžetski priliv i na ona budžetska davanja i korisnike (penzioneri, korisnici socijalne pomoći, zdravstvo, školstvo...) koji su po prirodi svog statusa ili delatnosti upućeni na državnu kasu.

Ovi podaci nisu nikakva novost, već ih koristim kao ilustraciju u kakvoj se situaciji trenutno nalazimo, dok izlaz iz nje, shodno onome što sam malopre rekao, vidim u boljem privrednom ambijentu, za šta nadležna ministarstva, ali Vlada u celini, snose najveću odgovornost. Takođe, izlaz je i u agilnijem i profesionalnosti posvećenom pristupu od strane upravljačkih struktura u našim javnim preduzećima, koja su i dalje nosioci najznačajnijih privrednih aktivnosti i koriste se najznačajnijim privrednim resursima, u osmišljavanju i u delo sporovođenju takvih projekata na državnom nivou, kakav je, recimo, Projekat socijalnog preduzetništva, koji smo upravo mi iz PUPS-a i inicirali. To je značajan modalitet aktivnog pristupa zapošljavanju i onih socijalnih grupa, ali i pojedinaca koji se najčešće nazivaju neuticajni, marginalizovani, ali koji takođe predstavljaju i izvor zdrave i održive proizvodne aktivnosti. Naravno, potrebno je privući strane investitore, ali je daleko značajnije da se pre toga svi postojeći domaći resursi i mogućnosti iskoriste, da se za ono što već postoji pronađe posao. Ne treba prodavati ili neretko preprodavati, nego upošljavati, biti zaista „dobar domaćin“ u pravom smislu te reči. Pametno i mudro rukovoditi, uspešno osmišljavati i još uspešnije sprovoditi u delo – proizvoditi!

Koliko se u Srbiji poštuju prava radnika? U kojim sferama ima najviše pritužbi?

- Od 2004. do 2012. godine država Srbija je intervenisala sa oko 60 milijardi dinara, rešavajući pitanje „povezivanja“ staža za više od 400.000 radnika; 175 preduzeća je u procesu rerstruktuiranja, u kojima je zaposleno oko 60.000 ljudi, a država izdvaja više od 150 miliona evra godišnje za subvencionisanje njihovih poreza i doprinosa. Samo ova dva podatka govore da se država brine za radnike, da nastoji da reši bar neka od njihovih gorućih pitanja, kao i ona iz nekih prethodnih vremena, nasleđena. Da li je to dovoljno?! Nije, sigurno. U Vladi Srbije PUPS preko potpredsednika Vlade i predsednika stranke dr Jovana Krkobabića rukovodi Ministarstvom za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i ja sam siguran da su njegovi, naši napori na borbi za prava radnika, ali i penzionera, osoba sa invaliditetom i različitih društvenih grupa koje su u stanju socijalne potrebe, vidljivi i značajni.

Ponosan sam na ono šta smo, i u Beogradu, i na nivou Republike kao stranka koja se bavi realnim, svakodnevnim i životnim problemima naših građana, uradili i za šta smo se i kako borili. Nismo se bavili tzv. „visokom“ politikom, ciljevima koji nemaju nikakvu realnu mogućnost da budu dosegnuti, niti pričanjem različitih političkih bajki. Nažalost, politički marketing i olako data nerealna obećanja, neutemeljena u stvarnosti, a izrečena zarad političkih poena, takođe, imaju uticaja na to kako vas građani vide i vrednuju.

Odnosi u vladajućoj koaliciji za godinu dana nekoliko puta su "zatezani i popuštani" do maksimuma. Kakva je trenutno situacija?

- Odnosi su korektni, iako, naravno, ponekad o istim stvarima mislimo drugačije i različito. Kada govorimo o odgovornosti, onoj koju kao političari imamo pred našim biračima, onda smo svi jednaki, ravnopravni, ali kada se radi o odlučivanju, onda nas ima „jednakijih“, „ravnopravnijih“, iako smo svi deo jedne iste, trenutne koalicije. No, to je demokratija, a njen politički postulat, različitost u stavovima, omogućava nam da sasvim ravnopravno i kvalifikovano sa našim političkim partnerima razgovaramo, sučeljavamo različita mišljenja i tragamo za najboljim rešenjima za naše građane koji su nam ukazali poverenje.

Bliže li nam se izbori ili ne?

- Pokazalo se na primeru ove vlade da različitost ne mora nužno da znači i destruktivnost, stanje političke inhibiranosti, neaktivnost. Kompromis je i u običnom životu nužan, a u politici je on neophodan. Što se tiče izbora, PUPS je nedovoljno politički uticajan da ih izazove, pa čak i inicira. O tome odlučuju oni čiji je politički uticaj meren glasovima birača presudan. Spremni smo za izbore, mada bi o njima kao opciji političkog rešenja trebalo dobro razmisliti. Nije svaka prepreka razlog za odustajanje, niti svako višeglasje znači i nesaglasje. Pitanje je šta ko i zašto želi da čuje. Naše je da radimo najbolje što umemo i možemo u interesu građana Srbije, a na njima je da svakog od nas u tom poslu ocene i procene i na eventualnim izborima vrednuju.

Siromaštvo među penzionerima toliko je uočljivo da se čini da smo, kao društvo, na njih nekako zaboravili?

- Siromaštvo svakog građanina Srbije, osim vrlo malog broja onih koji su se obogatili na ovaj ili onaj način, posledica je svih ovih faktora o kojima sam govorio, ali i onih o kojima nisam, pri čemu mislim na različite zloupotrebe, pljačke i krađe, korupciju i slične pojave. Ima oko 1,7 miliona penzionera, i oni u odnosu na radno aktivno stanovništvo stoje u odnosu 1:1, a dobar, održiv odnos bi trebalo da bude 1:3, odnosno bar nas tako uči teorija. Taj koncept je, to je moj lični stav koji i praksa potvrđuje, prevaziđen, naročito stoga što je Srbija i demografski ugrožena. Sve je više starih, sve se manje dece rađa, životni vek se produžava, što sve zajedno dovodi do toga da imamo sve više penzionera, a sve manje radno aktivnih.

Zna se da se PUPS jedino dosledno zalaže za položaj penzionera, trudeći se da ga održi na ovom, do sada postignutom nivou koji, naravno, nije dobar, ni zadovoljavajući, ali je jedino moguć. Mi smo ti koji smo se zalagali da penzioneri sa najnižim primanjima, njih oko pola miliona, a samo u Beogradu oko 106.000 , dobiju tu tzv. „trinaestu“ penziju. I insistiraćemo po svaku cenu da do zamrzavanja ili snižavanja penzija ne dođe. Naš politički stav je da penzije prate plate i da je to modalitet kojim se koliko-toliko sprečava svojevrsni penzionerski genocid, moderni lapot. Odnos prema našim najstarijim sugrađanima je, ako hoćete iskreno, i etičko, moralno pitanje. Ništa manje značajno u svakom aspektu od odnosa prema našim potomcima. Da, nažalost, siromaštvo među penzionerima u Srbiji, u 21. veku, postoji. Trudimo se, shodno našem političkom uticaju, snazi i značaju da tu činjenicu umanjimo, ublažimo. Da je svedemo na najmanju moguću meru. Ali, brojni su preduslovi za to.

Da li su nakon rezultata izbora u Zemunu izvesnije promene u prestoničkoj vlasti?

- Ne bih to dvoje uzročno-posledično vezivao, kao što ne bih ni na osnovu rezultata lokalnih izbora u još nekim mestima u Srbiji (Kovin, Kosjerić...) izvlačio zaključke o potrebi ili nužnosti republičkih izbora. Vlast u Beogradu funkcioniše u okvirima koalicije i na osnovu dogovorenih političkih i drugih ciljeva i potreba građana. Ako se nešto promeni unutar tih koordinata, onda ćemo doneti odluku. Više puta sam isticao naš stav da će PUPS po isteku godinu dana rada sadašnje beogradske uprave realno sagledati situaciju, oceniti šta se i koliko uradilo od onog što smo obećali Beograđanima, i prema tome i zauzeti stav u vezi sa eventualnim prestoničkim izborima. Nije svrha nijednih izbora puka promena vlasti, bar ja to tako shvatam, nego može li ili ne može određeni tim, pa bio on i koalicijski, da donese rezultat. Mi smo tu radi građana. Ako nismo tim građanima od koristi, onda je potrebno menjati tim.

Kada ste se poslednji put videli sa gradonačelnikom i predsednikom DS Draganom Đilasom?

- Pre nekoliko dana. Zadržao sam sebi pravo, i kao čovek i kao političar, da bez ikakvih uslovljavanja ili kalkulacija komuniciram sa svima. I sa opozicijom, i sa pozicijom. Doduše, sada, otkako rukovodim JP PTT „Srbija“, imam manje mogućnosti i manje vremena da se viđam sa ljudima, pa tako i sa gradonačelnikom. No, kada je potreba ili kada to zahtevaju interesi funkcionisanja grada, nađem vremena, svakako. Bavljenje politikom, a naročito rukovođenje ovakvim sistemom kakav je PTT – prosto „gutaju vreme“, kratak mi je dan...

Koliko stižete da se posvetite obavezama direktora PTT i šefa poslaničke grupe PUPS? Koje su zahtevnije?

- Zahtevne su obe podjednako, ali drugačije zahtevne. Naravno, prioritet je PTT, što se vidi i po poslovnim rezultatima. Nadam se da će šestomesečni obračun pokazati zaista značajan, izuzetno značajan, rekao bih, napredak. No, o tom-potom. Što se poslaničke grupe tiče, pratim sve, u toku sam, dolazim na zasedanja kada god mi to druge profesionalne obaveze dozvoljavaju, ali imam i nesebičnu i dragocenu pomoć ostalih poslanika. Znate, lako je biti šef poslaničke grupe PUPS-a, jer mi smo se trudili da u Skupštinu pošaljemo naše najbolje, politički i životno mudre ljude, stručnjake koji, sasvim sigurno, pre svega brinu o interesima građana i države Srbije. Mislim da je primetno da je naša poslanička grupa, naši ljudi, naši stavovi, način na koji ih iznosimo i kako se za njih borimo nešto posebno, i to posebno sa stanovišta kulture, pristojnosti i političke korektnosti, kako se to savremenim političkim novogovorom kaže.

Kakva je sudbina imovine „Pošte“ na KiM i o kolikoj je imovini reč?

- Vrednost naše poštanske imovine na KiM je oko 70 miliona evra, odnosno toliko je bar bila pre nego što je mnogo toga pokradeno, odneto, uzurpirano, uništeno, prisvojeno... Što se njenog statusa tiče, već sam insistirao kod nadležnih na tome da se i to pitanje pokrene u okviru svih onih drugih pitanja o kojima se u okviru pregovaračkog procesa raspravlja. Videćemo. No, naša najveća vrednost tamo, na KiM, su ljudi - naši poštari, naši inženjeri, naši kadrovi. U svetlu rešenja svih pitanja moramo rešiti i njihova. A PTT kao sistem ima i snage, i moći, i volje da to reši. Verovali ili ne, ima mesta, i to ne samo na KiM, nego čak i u Srbiji, odakle su (ne mislim, pritom, ništa loše da kažem, ali to je zaista tako) i sveštena lica otišla, a ostali su naši poštari. Rade, nose poštu, penzije, pomažu na različite načine...

Koliko je uvećano poslovanje „Pošta Srbije“ u odnosu na prethodni period?

- Da ne bude da se hvalim, da ne budem neskroman. Svako bi trebalo da sam sebe iskreno i pošteno oceni. I, naravno, nije to sve samo moja zasluga, niti sve to može jedan čovek da pokrene. Sve je to rezultat rada ove male, vredne i uporne vojske, male armije od preko 15.000 zaposlenih u PTT-u. Možda sam ja samo drugačijim pristupom rukovođenju, drugačijim i domaćinskijim prioritetima uspostavio i nekakav drugačiji, delotvorniji i plodotvorniji sistem, nekakva drugačija pravila koja, očigledno, daju rezultat. Uvećan rezultat, rekao bih, otprilike četiri puta u odnosu na prethodni period. Nisam skroman, ističem to sa ponosom, svestan i odgovornosti koju taj rezultat nosi.

(A. Popović)