Ministri EU o datumu za Srbiju

Savet ministara Evropske unije raspravljaće danas u Luksemburgu o dodeljivanju datuma za početak pregovora o pridruživanju Srbiji.

Ministri će na početku dvodnevnog zasedanja saslušati izveštaj visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, vezano za dogovor o predlogu sporazuma Beograda i Prištine koji je postignut u petak, kao i o napretku Srbije u dostizanju evropskih standarda kroz unutrašnje reforme. Eštonova bi izveštaj trebalo da podnese oko 9 sati.

Ministri će nakon toga raspravljati da li je Srbija ispunila uslove koje je Savet propisao u decembru prošle godine i nakon toga odlučiti da li da preporuče da se na samitu u Briselu ovog juna Srbiji odredi datum.

Ti uslovi zahtevaju uspostavljanje "vidljivog i trajnog napretka" u odnosima Beograda i Prištine i nastavak unutrašnjih reformi.

Na osnovu onoga što Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora i uvida u izveštaj visoke predstavnice, praktično nema sumnje da će odluka Saveta biti pozitivna, a biće javno saopštena već oko podne.

Odluku o dodeljivanju datuma Srbiji treba formalno da potvrde šefovi država i vlada članica EU koji će se 28. juna okupiti na samitu u Briselu.

- Ukoliko ne bude nekih iznenađenja, Srbija će već ove godine početi pregovore - rekao je visoki diplomatski izvor jedne od članica EU.

Prema njegovim rečima, "ono što donekle brine je primena sporazuma", zbog čega će u preporuku biti ugrađena klauzula da Srbija do juna treba da dokaže da je spremna da u celosti primeni briselski dogovor.

On je naveo da Savet vidi dva moguća problema u sprovođenju sporazuma, od kojih je prvi - otpor lidera Srba sa severa Kosova, koji su poručili da ne privataju briselski papir.

- Moramo da vidimo da li će i kako Beograd ovo rešiti - rekao je Tanjugov izvor.

Osim toga, istakao je on, u Briselu još čekaju da predsednik Tomislav Nikolić saopšti da li podržava sporazum.

Prema njegovim rečima, neke zemlje članice, među kojima su Nemačka i Holandija, nameravaju da na sastanku Saveta zatraže da se srpski državni vrh jasno odredi prema ratnim zločinima iz devedesetih, a naročito prema genocidu u Srebrenici.

On je, međutim, istakao da je ubeđen da takav zahtev, ukoliko bude prihvaćen od ostalih, neće biti postavljen u ultimativnoj formi, to jest kao novi uslov.

Sa druge strane, isti izvor je podsetio da će pregovori, kada jednom počnu, biti dugi i teški, jer su uslovi koje Savet postavlja pred nove članice svaki put sve oštriji.

U izveštaju u koji je Tanjug imao uvid, navodi se takođe i da su mediji u Srbiji nedovoljno analitični, neobjektivni i podložni autocenzuri.

U izveštaju se pohvaljuju nedavne izmene Krivičnog zakona kojima se dekriminalizuje kleveta, što se ocenjuje kao "značajan napredak", a kao dodatan korak je ocenjeno formiranje komisije koja treba da istraži slučajeve atentata na novinare.

Komisija je konstatovala i da je formirana radna grupa za primenu Medijske strategije, kao i da su u pripremi dva nova zakona.

Prvi je novi Zakon o javnom informisanju koji će pokriti slučajeve koncentracije vlasništva nad medijima, kao i akreditovanje stranih dopisnika, dok se drugi bavi elektronskim medijima, naveli su eksperti EK.

"Prvi korak je već učinjen usvajanjem amandmana na zakon o javnim preduzećima koji sprečava vlastima na svim nivoima da formiraju javna preduzeća iz oblasti informisanja", piše u izveštaju.

Ovo je prvi izveštaj EK do sada u kome su se na udaru kritike našli novinari, dok su vlasti pohvaljene za širenje slobode medija.

Ministri će danas odlučivati i o otpočinjanju pregovora o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, a očekuje se da će i ta odluka biti pozitivna.

(Telegraf.rs / Tanjug)