Nemci traže ukidanje bezviznog režima za Srbiju!

Zahtevi u Nemačkoj za suspenziju bezviznog režima Srbiji i Makedoniji zbog velikog broja azilanata postaju sve glasniji.

Pored jednog broja pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova, reagovao je i savezni ministar Han-Pater Fridrih, koji je tražio proveru vizne slobode.

- Vizna sloboda za Srbiju i Makedoniju mora da ide na proveru. Vizna sloboda ne sme da vodi u zloupotrebu azila. Spremnost Nemaca da pomognu onima kojima je zaista to potrebno i koji su progonjeni ovim je opterećana - rekao je Fridrih, političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije, "sestrinske" partije Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel.

Mediji pišu da je u toku eksplozija broja srpskih i makedonskih azilanata u Nemačkoj.

Statistika kaže da je u januaru 2010. bilo 68 zahteva za azil iz Srbije, u januaru ove godine 697, a u septembru 1.395.

Zahtevi za proverom bezviznog režima Srbiji i Makedoniji nisu stigli samo iz ekonomski bogatih i razvjenih pokrajina, poput Bavarske ili Hesena, već i sa teritorije nekadašnjeg DDR, iz pokrajina koje same kubure sa privrednim problemima i gde je malo stranaca našlo uhlebljenje, poput Tiringije ili Meklenburg-Prednje Pomeranije.

Jedan odrasli podnosilac zahteva za azil, bez dece, pri prosečnom trajanju postupka od dva meseca, dobija oko 700 evra, plus troškove za povratak u zemlju.

U osam meseci ove godine 4.300 srpskih azilanata podnelo je zahtev za azil u Nemačkoj, a svega 0,3 odsto je steklo to pravo. Očigleno su glavni uzrok nezadovoljstva nemačkih vlasti, koje sada traže i privremenu suspenziju bezviznog režima, ali i radiklano skraćenje azilantskog postupka na 48 sati.

Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, državljani drugih zemala dobijaju daleko veće pozitivne kvote. Državljani Avganistana, od ukupnog broja podnetih zahteva, dobili su 35 odsto pozitivno rešenih statusa, žitelji Irana 53 odsto, Iraka 62 odsto, a Sirije čak 94 odsto. 

Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema izjavi jednog portparola bavarskog ministarstva, stalo je samo do toga da se manipulacijama dočepaju nemačkih socijalnih primanja na nekoliko meseci .

Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva nije utvrđen nikakav progon, već, kako se navodi, lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.

Statistika kaže, a i nemačka štampa piše, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije preko 90% zahteva Roma.

(Telegraf.rs/Tanjug)