239 amandmana na nacrt izveštaja o Srbiji u Evropskom parlamentu: Ko se sve i zbog čega "žalio" Dejvidu Mekalisteru

Poslanici Evropskog parlamenta podneli su 239 amandmana na ovogodišnji nacrt izveštaj Dejvida Mekalistera o Srbiji. Amandmani se u najvećoj meri odnose na vladavinu prava u Srbiji, odnose sa Rusijom i dijalog sa Kosovom.

Dejvid Mekalister ocenio tok pregovora Beograda i Prištine: Izazovi postoje, ali Vučić i Tači podižu priču na sledeći nivo

Preporučujemo

I ove godine hrvatski poslanici podneli su veliki broj tzv. ”bilateralnih amandmana” koji se tiču isključivo pitanja odnosa Hrvatske i Srbije.

Poslanici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET) podneli su do kraja avgusta ukupno 239 amandmana na nacrt izveštaj o Srbiji, koji je izvestilac Dejvid Mekalister predstavio 20. juna.

U pitanju je značajno manji broj amandmana u odnosu na prethodnu godinu, kada ih je bilo 325.

Diplomatski izvori u Briselu za Tanjug kažu da je opšta ocena da su ove godine kritike poslanika na nacrt izveštaja o Srbiji umerenije i da daju konstruktivan doprinos tekstu Dejvida Mekalistera.

Izvestilac za Srbiju je u svom nacrtu izveštaja ove godine težište stavio na pet oblasti: ekonomski rast, vladavinu prava, medijske slobode, dijalog sa Kosovom i rad Parlamenta Srbije.

Poslanici AFET-a u svojim amandmanima ukazali su na neophodnost jačanja vladavine prava u Srbiji kao fundamentalne vrednosti EU, uključujući nezavisnost pravosuđa, slobodu izražavanja i nezavisnost medija u Srbiji, jačanje ekonomske politike, bolju zaštitu prava radnika - prevashodno žena i mladih, kao i zaštitu opštih prava žena, dece, pripadnika romske poluplacije i ugroženih manjinskih grupa.

Poslanici su kroz amandamne insistirali i na jačoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Dejvid Mekalister u sredini Foto: Tanjug/Vlada Srbije

Kroz pojedine amandmane insistiralo se na primeni preporuka posmatrača OEBS-a kada je u pitanju izborni proces u Srbiji, kao i na trasparentnom finansiranju političkih partija.

Među amandamnima su se našli i oni koji ukazuju na zabrinutosti zbog vojne saradnje Srbije i Rusije, ali i amandmani u kojima se navodi da Srbija u procesu usklađivanja spoljne politike sa EU ”ima pravo da održava odnose sa Rusijom koji su dikrtirani političkim, istorijskim i kulturni identitetom”.

Postavilo se i pitanje uslova rada civilnog sektora u Srbiji, eliminacije političkog uticaja na medije, kao i jedno podsećanje na nerešeni slučaj ”Savamala”.

Poslanici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta pohvalili su Srbiju zbog niza usvojenih reformskih zakona, ali i konstruktivnosti u oblasti regionalne saradnje.

Evropski savet je pozvan da bez odlaganja otvori spremna pregovaračka poglavlja i ubrza celokupni proces pristupanja Srbije.

Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, poslanici su kroz amandamne insistirali na sporazumu koji je u skladu sa međunarodnim pravom i obezbeđuje stabilnost u regionu.

Više poslanika je kroz zajednički amandman poručilo da se ”svaka promena postojećih, međunarodno priznatih granica, može voditi samo kroz sveobuhvatnu debatu u okviru procesa rada na pravno obavezujućem sprazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uz punu podršku svih učesnika”.

Foto: Tanjug/EU Photo

Insistiralo se i na multietničkoj prirodi i Srbije i Kosova uz konstatciju da ”etnički čiste države ne smeju biti ono čemu se stremi u regionu”.

Hrvatski poslanici su se i ove godine u svojim amandamnima bavili bilateralnim pitanjima, kao što su veća prava za hrvatsku manjinu u Srbiji, ukidanje univerzalne jurisdiskcije Srbije kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, isplata ratne odštete Hrvatskoj i BiH, kao i sankcionisanje ”govora mržnje” i ”zloupotrebe poslaničkog mandata” Vojsilava Šešelja.

Izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister i pomoćni izvestioci bi na sastanku 25. septembra trebalo da se dogovore oko kompromisnih amandmana, o kojima će se razgovarati na sastanku Spoljnopolitičkog odbora 27. septembra.

Odbor bi finalni tekst izveštaja o Srbiji trebalo da usvoji između 8 i 9 oktobra, a završno glasanje očekuje se na plenarnom zasedanju Evropskg pralmenta koje se održava 28 i 29 novembra u Briselu.

(Telegraf.rs / Tanjug)