Nemci i Hrvati nam nabijaju na nos odluke Badinterove komisije: Da li u tački 3. leži naš odgovor za razgraničenje?

Kao najglasniji protivnik promene granica na Balkanu, posebno u svetlu pregovora Beograda i Prištine, istupila je Nemačka i njen lider Angela Merkel. Upravo prilikom susreta sa njom, premijer Hrvatske Andrej Plenković podržao je taj stav i pozvao se na rešenja Badinterove komisije o bivšoj SFRJ. Ipak, izgleda da je propustio tačku, odnosno mišljenje broj 3 ove komisije. Da li upravo ono ide u prilog predlogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da dođe do razgraničenja i rešenja istorijskog konflikta Srba i Albanaca?

Razmena teritorija na Balkanu moguća prvi put bez krvi! Petrič poziva na rešenje istorijskog konflikta Srba i Albanaca

Preporučujemo

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa hrvatskim premijerom, nemačka kancelarka je rekla da podržava sve dogovore Beograda i Prištine koji će dovesti do rešenja problema, ali da treba imati u vidu da se ne stvore novi problemi i da se poštuje teritorijalna celovitost.

Hrvatski premijer Plenković rekao je da se Hrvatska zalaže za mirno rešavanje problema između Kosova i Srbije jer bi "bilo kakvo zadiranje u granice otvorilo Pandorinu kutiju".

- Hrvatska čvrsto stoji iza nalaza Badinterove komisije da su, kako je rekao, republičke granice postale državne i da se to mora poštovati kada se rešavaju problemi na Balkanu jer bi se u suprotnom mogla otvoriti Pandorina kutija - rekao je Plenković.

Plenković i Merkel - Foto: Tanjug/AP

Prema Badinterovoj komisiji, međutim, Kosovo je bilo u okviru granica Republike Srbije.

Takođe, Plenković je slučajno ili ne, prevideo neke stavove Badinterove komisije.

Arbitražna komisija u okviru Mirovne konferencije o Jugoslaviji, poznatija kao Badinterova komisija, prema svom predsedniku, francuskom pravniku Robertu Badinteru, bila je arbitražna komisija koju je ustanovio Savet ministara Evropske ekonomske zajednice 27. avgusta 1991. godine, a čiji je zadatak bio da rešavanjem spornih pravnih pitanja pospeši mirno rešavanje krize u bivšoj Jugoslaviji.

Arbitražna komisija je izrekla petnaest mišljenja o „velikim pravnim pitanjima” koja su pokrenula sukob u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

U mišljenju broj 3, komisija je, između ostalog, zaključila 11. januara 1992. godine, da „Granice između Hrvatske i Srbije, Bosne i Hercegovine i Srbije, i eventualnih drugih susednih nezavisnih država ne mogu se menjati, osim uz slobodno postignut dogovor”.

- U tom smislu nemamo nameru da trpimo licemerne stavove zemalja koje su priznale Kosovo - rekao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić i dodao da je hrvatsku koleginicu Mariju Burić zamolio da premijeru Hrvatske Andreju Plenkoviću prenese da je to što priča o Badinteru i Badinterovoj komisiji neistina.

Dačić - Foto: Tanjug

- Stav Badinterove komisije, koja se bavila granicama republika bivše Jugoslavije bio je da bivša SFRJ treba da se raspadne po republičkim granicama i nikada nigde nije bilo pomenuto pitanje srpske pokrajine Kosova. Tada je čak Badinterova komisija rekla da se međurepubličke mogu menjati ako se o republike o tome podstigne dogovor. Zato je svaki stav o nepromenjivosti granice neprincipijelan i licemeran - istakao je Dačić.

Kako je za Telegraf.rs rekao je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević, mišljenja Badinterove komisije bila su rešenje za utvrđivanje granica između Republika bivše SFRJ.

- Ona su se odnosila na taj slučaj i odigrale su svoju ulogu. U međunarodnom pravu primarni princip za utvrđivanje granica jeste sporazum susednih država. Zbog toga ne vidim ništa sporno da stanovišta međunarodnog prava da se susedne države dogovore oko eventualnih granica. U slučaju pregovora Beograda i Prištine situacija je bitno drugačija. Ovde se ne bi radilo samo o korekciji granica već i o eventualnom priznanju Kosova i Metohije kao države. Taj deo sporazuma nikako nije u skladu sa pravom i interesima Republike Srbije. Verovatno bi bolje rešenje bilo organizovanje međunarodne konferencije gde bi učestvovali predstavnici regiona, ali i svetskih sila i EU i UN. Tada bi moglo da se na jedan pravedan i celovit način reše pitanja granica na Balkanu uz dominantni etnički princip. To otvara mogućnost i pripajanja Republike Srpske. Ako za to postoji saglasnost EU i SAD onda je takvo rešenje najbolje na duže staze - kazao nam je Milisavljević.

Upravo je Dačić ponovo pokrenuo pitanje organizovanja međunarodne konferencije za rešavanje kosovskog čvora, o čemu je naš portal pisao, dok nam je Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice Federike Mogerini, prenela stav EU o evenutalnom održavanju "Dejtona 2".

VIDEO: Vučić protivnicima: Radujte se, i dobićemo - ništa

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)