Konačno rešenje "pada" u Rambujeu: Kakve su šanse za međunarodnu konferenciju o Kosovu?

Rešavanje kosovskog problema moglo bi se desiti organizovanjem međunarodne konferencije na kojoj bi Beograd i Priština pregovarali uz učešće "najvećih svetskih igrača" gde bi, pored zemalja Kvinte, učestvovali predstavnici Rusije, Kine čak i Turske. Može li Rambuje 2 rasplesti "kosovski čvor" i šta bi Srbija dobila održavanjem nove međunarodne konferencije?

Bićemo u stanju da zaštitimo našu zemlju, građani Srbije da se ne plaše zveckanja oružja iz Prištine

Preporučujemo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao je da je najbitnije Srbima na KiM obezbediti budućnost, mir i bezbednost, ali i zaštititi interese Srbije

- Želimo da vidimo rešenje, a da Srbija hoće i može da ga prihvati, sačuva obraz, da se narod ne oseća poniženim. Kada to budemo videli mogu da zakažu konferenciju gde god hoće, u Los Anđelesu ili Tokiju, ili bilo gde drugo. Nije bitno mesto, već sadržaj predloga - naglasio je i dodao da onim što je do sada dobijao nije bio zadovoljan, pa nije ni iznosio u javnost.

Aleksandar Vučić-Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Povod za ideju o održavanju Rambujea 2 bio nedavni sastanak Kvinte u Njujorku.

Iz diplomatskih krugova Zapada poručuju da je "ključ za rešavanje kosovskog pitanja "u rukama Amerikanaca koji ne odbacuju u potpunosti rešenje koje bi podrazumevalo da Srbija dobije sever Kosova i manastire, nije neprihvatljivo".

Za razliku od Zapada, Nemaci ne prihvataju rešenje problema između Beograd i Prištine eventualnom podelom Kosova već smatraju da bi Priština trebalo da dobije stolicu u UN.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je pitanje koliko bi Zapad bio spreman da u pregovore uvede nove igrače, ali je moguće  da su spremni na eventualni kompromis, ukoliko je informacija zaista potekla od predstavnika diplomatskih krugova.

Politički analitičar Dragomir Anđelković-Foto: Medija centar Beograd

- Za sada je potrebno postići kompromis između Beograda i Prištine, ali u slučaju održavanja nove međunarodne zajednice, kompromis bi bilo neophodno postići i između zemalja Kvinte, Rusije, Kine - objasnio je on za Telegraf.rs.

Anđelković smatra da bi Rambuje 2 bio dobar model za Srbiju, jer bi se u tom slučaju tu našle i velike sile poput Kine i Rusije.

- Na pregovorima vođenim februara 1999. godine, velike zapadne sile su imale već pripremljen dogovor, dok je Rusija bila samo protokolarna učesnica. To sada nije slučaj, jer vodi autonomnu politiku - smatra Anđelković.

On pretpostavlja da bi pregovore u ime Srbije vodilo Ministarstvo spoljnih poslova, a ukoliko se ideja realizuje, da će i sam predsednik Aleksandar Vučić stati ispred Srbije.

Osnivač Foruma za etničke odnose Dušan Janjić objašnjava da je ovaj scenario teško ostvariv, ali ne i neverovatan.

Osnivač Foruma za etničke odnose Dušan Janjić-Foto: Medija centar Beograd

- Novi Rambuje nije potpuno nerealan. Ipak mislim da su to više želje i nadanja aktera dijaloga da će nova međunarodna konferencija rešiti ono što su oni morali sami. Postoje predlozi političara i diplomata kako da se ova "neugodna priča o kosovskom problemu" okonča - objasnio je.

Prema njegovim rečima, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine se odvija uz saglasnost Generalne skupštine UN i Evropska unija nema razloga da napušta pregovore.

- To je bilo primenjivo samo u slučaju Dejtona ili Rambujea 1999. godine, ali tada smo imali rat. Sada to nije slučaj i ovo bi zapravo samo alibi za promašenu politiku - rekao je Janjić i dodao da Rusija zbog Krima nema interes da se ponovo uključuje.

U dvorcu Rambuje u Parizu februara 1999. godine, predstavnici Vlade Srbije i kosovski Albanci pokušali da, uz prisustvo stranih zvaničnika, reše problem kosovske krize na mirovnoj konferenciji o Kosovu. Na konferenciji, koja je trajala 17 dana, učestvovali su predstavnici vlasti u Srbiji i kosovskih Albanaca, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča. Krah konferencije označio je kraj nastojanja da se kosovska kriza reši mirnim putem. Dve strane nisu uspele da nađu zajednički jezik, a rezultat toga je bila NATO agresija na SR Jugoslaviju.

(Jelena Nikolić/ j.nikolic@telegraf.rs)