Srbija napredovala! Ključni vladavina prava i odnosi sa Kosovom: Izveštaj Evropske komisije o napretku u pregovorima o članstvu

Evropska komisija u izveštaju o napretku Zapadnog Balkana u evropskim reformama ocenila je da je Srbija ostvarila napredak u pregovorima o članstvu s EU, ali da će sveukupni ritam pregovora zavisiti posebno od toka promena na polju vladavine prava i normalizacije odnosa s Kosovom. Za Kosovo su ključne evropske reforme i dijalog sa Beogradom.

Makronov šamar Srbiji i Zapadnom Balkanu: EU ne treba da prihvati nijednu novu članicu

Preporučujemo

Reč je o izveštajima o napretku Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije, Kosova*, Albanije i Turske.

Srbija i Crna Gora najviše su napredovale, Kosovo napreduje sporo, dok Turska nazaduje. Srbija mora i da pospeši vladavinu prava i odnose s Kosovom, navodi EK.

- Mada je izvestan napredak ostvaren u vladavini zakona, Srbija mora ojačati napore i dati opipljivije rezultate, naročito kad je reč o uslovima za slobodu izražavanja - navodi Evropska komisija.

U izveštaju, koji je prvi put sačinjen za razdoblje od godinu i po dana i uključuje zamašniju ekonomsku analizu, takođe se stavlja do znanja da je nužno da vlasti u Beogradu "ojačaju nezavisnost i sveukupnu efikasnost pravosudnog sistema" i "ostvare održiv napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala".

U dokumentu Evropske komisije se navodi da "Srbija treba da produbi angažovanje u Dijalogu s Kosovom, uključujući primenu svih dogovora, a posebno onog o energiji".

Foto: Tanjug/SLUZBA ZA SARADNJU SA MEDIJIMA PREDSEDNIKA SRBIJE

Takođe se ističe da je da je "s tim u vezi dobrodošla inicijativa srpskog predsednika (Aleksandra Vučića) za pokretanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu".

- Srbija treba da nastavi da igra pozitivnu ulogu u regionu u poboljšanju regionalnih veza i očuvanju stabilnosti - poručuje Komisija u Briselu.

- Ekonomske reforme u Srbiji daju rezultate, posebno u makroekonomskoj stabilizaciji -  navodi izvršno telo EU i napominje da su državne i privatne investicije nedovoljne, a nužno je da se poboljšaju uslovi privredjivanja za mala i srednja preduzeća.

Komsija je stavlja do znanja da su "i dalje nedovoljne krupnije strukturne reforme državne uprave, poreskih vlasti i državnih preduzeća".

ZA KOSOVO KLJUČNE EVROPSKE REFORME I DIJALOG SA BEOGRADOM

Evropska komisija očekuje od Kosova da na evropskom putu ubrza neophodne reforme, izgradi konsenzus oko ključnih strateških pitanja i ojača angažovanje u dijalogu sa Srbijom, kao i da sprovede sve postignute sporazume, posebno sporazum o Zajednici srpskih opština.

To se navodi u Paketu proširenja EU 2018 koji su visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han danas predstavili u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.

Printskrin: europa.eu

U delu koji se odnosi na Kosovo Evropska komisija ocenjuje da je u protekloj godini bio usporen rad parlamenta i reformski proces zbog odugovlačenog izbornog perioda. Kosovu je generalno pripisan spor napredak s obzirom da pet država članica ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost, a istovremeno se očekuje da se se više angažuje u dijalogu sa Beogradom, s pbosebni naglaskokm na potrebu sprovođenja svih sporazuma postignitih tokom tog dijaloga.

Politički akteri treba da se angažuju u konstruktivnom dijalogu s parlamentom kao ključnim forumom za političke debate a nova vlade i skupština da preduzmu reforme vezane za EU i da se one tretiraju kao prioriteti, navodi se u dokumentu.

Takođe se traži izgradnja konsenzusa oko ključnih strateških pitanja za Kosovo.

Od prištinskih vlasti se očekuje i ubrzanje implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i agende evropskih reformi.

Printskrin: Google Street View, eulex-kosovo.eu

U delu predstavljenog dokumenta koji se odnosi na Kosovo takođe se izražava "ozbiljna zabrinutost" zbog prošlogodišnjeg pokušaja u Skupštini da se ukine Specijalni sud.

- Biće od ključne važnosti za Kosovo da u potpunosti ispuni međunarodne obaveze koje se tiču specijalnih komora i kancelarije specijalnog tužioca koje su uspostavljene da bi se razjasnili odredjeni navodi o međunarodnim zločinima počinjenim u kontekstu sukoba na Kosovu - navodi se u izveštaju.

Kao pozitivan razvoj na Kosovu, Evropska komisija navodi dugoočekivanu ratifikaciju graničnog sporazuma sa Crnom Gorom što je ključni uslov za liberalizaciju viza uz jačanje napora u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Napredak je, navodi se, ostvaren i na ekonomskom planu, posebno na poboljšanju poslovnog okruženja, ali su nužne mere za suzbijanje neformalne ekonomije i visoke nezaposlenosti.

OPTIMISTIČNI OKO SPORA MAKEDONIJE I GRČKE 

Foto: Tanjug/AP

Makedonija i Albanija imaju status kandidata i čekaju datum za otvaranje pregovora, dok je BiH nedavno predala Upitnik i čeka mišljenje Komisije o zahtevu za članstvo.

Komisija je preporučila otvaranje pregovora sa Albanijom, uz ocenu da je ta zemlja postigla dobar napredak, posebno u oblastima reforme javne uprave, jačanju nezavisnog sudstva, borbi protiv terorizma i organiziranog kriminala, zaštiti ljudskih prava i prava manjina.

Pozitivno je ocenjen i napredak Makedonije, koja je status kandidata ima još od 2005, ali je njeno otvaranje pregovora u zastoju zbog protvljenja Grčke zbog imena te bivše jugoslovenske republike.

Činjenica da Atina i Skoplje već nekoliko mesec pregovaraju o promeni imena Republike Makedonije, u Evropskoj komisiji su ovog puta optimističniji da će se rešenjem višegodišnjeg spora, konačno toj državi omogućiti skorije otvranje pregovora.

Komisija je podsetila na ranije promovisanu strategiju o proširenju Unije na zemlje Zapadnog Balkana, koja, kako se navodi, neće dozvolliti prijem u članstvo državama koje prethodne ne reše sve svoje bilateralne sporove.

BiH DOBILA ROK ZA IZMENU IZBORNOG ZAKONODAVSTVA

Što se tiče BiH, koja je u prošlom izveštaju beležila spori napredak, ovog puta je pozvana da hitno izmeni izborno zakonodavstvo, koje će omogućiti održavanje izbora na svim nivoima planiranih u oktobru ove godine, ali i kasnije formiranje vlasti.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundzic

Politički lideri u BiH tvrde da imaju volju za izmenu izbornog zakonodavstva, ali rezultata nema, a rok za taj posao je veoma kratak i morao bi biti završen najkasnije do 7. maja.

Crna Gora je do sada otvorila 30 poglavlja, od kojih su tri privremeno zatvorena. U izveštaju stoji da je Crna Gora nastvila napredak, posebno u oblasti pravnog i institucionalnog okvira.

Zamerka se odnosi da učinak sprovedenih reformi ne daje vidlive rezultate, kao da nema napretka u području slobode izražavanja.

TURSKA DOBILA NAJVIŠE KRITIKA

Najviše kritika je, navodi se, upućeno ka Turskoj, gde se u zatvorima nalazi oko 150 novinara, te da je vanredno stanje, proglašeno nakon neuospešnog vojnog udara u leto prošle godine, iskorišćeno za masovni obračun s političkim protivnicima.

Foto: Tanjug/AP

Mediji u regionu preneli su da je najsnažniju poruku sa današnje sednice Evropskog parlamenta uputio predsednik EK, Žan Klod Junker, koji je rekao da EU mora da pruži europsku perspektivu zemljama jugoistočne Evrope kako bi se izbeglo ponavljanje ratnih sukoba iz 90-tih.

- Ako se ne otvorimo zemljama u tom izuzetno komplikovanom regionu, ako im ne pružimo evropsku perspektivu, imaćemo ponovno rat u tom području kakav smo imali 1990-tih - rekao je Junker.

(Telegraf.rs/Beta)