5 NAJVEĆIH IZAZOVA ZA SRBIJU U 2018: Kako iz Beograda preko Prištine stići u Brisel, i to punog novčanika!

Kalendarski prosta, ali sudeći prema izazovima koji su pred srpskom državom i društvom, 2018. godina biće jako složena. Ove godine sudeći prema najavama, kako državnog rukovodstva, ali i evropskih zvaničnika može doći do raspleta i početka konačnog rešavanja svih onih izazova i problema, koji nam sada već decenijama vise nad glavom. Hronološki vam predstavljamo 5 najvećih izazova, koji stoje pred nama u narednih 360 i kusur dana.

2 SNAŽNE PORUKE za početak 2018: Ovo je uvod u 4 KLJUČNA DOGAĐAJA koji nas očekuju ove godine

Preporučujemo

1. BEOGRADSKI IZBORI

I dok opozicija predstojeće izbore za Skupštinu grada Beograda predstavlja kao biti ili ne biti, dok deo njenih predstavnika zaboravlja na većinu opština u ostatku Srbije, aktuelna vlast iz dana u dan predstavlja rezultate svoje vlade u prethodne gotovo četiri godine, spuštajući tenziju u javnosti rečima da će i posle glasanja svanuti dan kao i svaki drugi.

Duboko podeljena opozicija uoči martovskog izjašnjavanja pravi nove blokove oko starih lica kandidujući kao osnovu svog programa borbu protiv Aleksandra Vučića, istovremeno želeći da izbegne vanredne republičke izbore, iako su po političkim teorijama partije stvorene kako bi se preko njih dokopale vlasti i ostvarile svoj program.

Foto: Wikipedia/Assembly of the City of Belgrade

S druge strane, vodeći ljudi gradske vlasti, u prvom redu Siniša Mali i Goran Vesić, podsećaju Beograđane na smanjenje dugova koje je im je ostavio Dragan Đilas sa svojom ekipom, uz neupitno povećanje investicija u gradu, brojne kranove, enormno povećanje broja turista i rekonstrukciju značajnih saobraćajnica.

Istovremeno, koalicioni partneri, kao i pojedinačni funkcioneri SNS pritiskaju Vučića da ipak raspiše i vanredne republičke izbore.

- Nisam sklon da prihvatim Nebojšinu ideju, a Dačić i Vulin, koji se takođe zalažu za vanredne izbore, nisu članovi moje stranke. U Srbiji je vreme za normalno obavljanje izbora i imaćemo ih 2020. za parlament - rekao je predsednik Srbije i SNS.

Foto ilustracija: Telegraf, Tanjug/AP, Tanjug/Sava Radovanović, Marko Todorović

2. KOSOVO I METOHIJA

Najskuplja srpska reč, kamen oko vrata ili spoticanja, uslov svih uslova, ili pre svega vekovno srpsko ognjište i DNK našeg bića. Koju god definiciju da upotrebimo, u 2018. godini, kada je u pitanju južna srpska pokrajina pred najvišim rukovodstvom su dva podjednako važna procesa - unutrašnji dijalog i briselski dijalog.

Prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, početkom proleća, počeće finiš unutrašnjeg dijalogu o KiM, koji je on pokrenuo u poslednjem kvartalu protekle godine.

- Nadam se i verujem da ćemo uspeti u budućnosti da racionalizujemo naše zahteve i našu politiku i sačuvamo ono što našem narodu pripada. Verujem da ćemo početkom proleća uspeti da krenemo u tu vrstu ozbiljnijeg procesa - rekao je Vučić.

Foto: Promo

Paralelno sa unutrašnjem dijalogu, očekuje se oživljavanje i onog briselskog, koga nema već mesecima. I dok Priština traži uvođenje SAD u taj proces, Vučić je dobio potvrdu ruskog predsednika Vladimira Putina, da će na naš zahtev Moskva ući u dijalog ako bude bilo potrebe.

Taj dijalog treba da dovede i do istorijskog sporazuma između Beograda i Prištine. Dok se uslovno rečeno, Srbiji žuri da do njega i dođe, jer je predvodnik evrointegracija na Zapadnom Balkanu, koja po mišljenju većine građana Srbije predugo traju, kosovski političari imaju vremena za otezanje i iznova novo uslovljavenje.

Printskrin: Tanjug

I dok se u Prištini na taj dijalog i sporazum gleda prilično jednostavno - kroz priznanje takozvane nezavisnosti od strane Beograda - Vučić poručuje da su stvari mnogo kompleksnije.

- Moraćemo sigurno da sprovedemo neke nepopularne mere. To bi bio istorijski sporazum, da ga bez rata, bez ikakvog spora napravimo, to bi bila velika stvar za našu zemlju i budućnost naše države. Otvorilo bi nam put ne samo ka EU, već drugačiji put ekonomskog napretka i razvitka i rešili bi svoje nacionalne probleme na racionalan način. Za to, kako ističe, je neophodno da i jedna i druga strana budu nezadovoljne, odnosno budu pomalo zadovoljne - objasnio je on.

3. EVROINTEGRACIJE

Na drugi izazov se nadovezuje treći. Pitanje Kosova i Metohije na putu Srbije ka EU smešteno je u poglavlju 35, koje će poslednje biti zatvoreno. U međuvremenu, zvaničnici u Beogradu, pre svih resorna ministarka Jadranka Joksimović očekuju da dođe do ubrzanja tempa otvaranja drugih poglavlja.

A, kao i sve u tom procesu evrointegracija jedno zavisi od drugog. Otvaranje drugih poglavlja zavisiće od napretka u sprovođenju poglavlja 23 i 24, odnosno sprovođenja vladavine prava i reforme pravosuđa, odnosa sa Rusijom i Kinom, kao i sa susedima.

Na ruku bi trebalo da nam ide to što EU predsedava Bugarska, koju nam je javno uputila podršku, da bi za njom usledila predsedavanja Austrije i Rumunije, zemalja čija rukovodstva takođe podržavaju Beograd.

Foto: Medija tim predsednika Vlade

Vrhunac te podrške bi trebao da bude samit EU - Zapadni Balkan, koji je zakazan za 17. maj 2018. godine u Sofiji, gde će se okupiti lideri EU i Zapadnog Balkana, što je prvi takav događaj od Soluna 2001.

Taj Samit bi trebalo da učini poruku predsednika Evropske komisije Žan Kloda Junkera o evropskoj perspektivi do 2025. realnom.

Podsećamo, Junker je najavio da će Strategijom EU za uspešnu integraciju Zapadnog Balkana, koja bi trebalo da bude predstavljena 6. februara 2018. godine biti predviđen završetak pristupnih pregovora Srbije sa EU do 2023. godine i ulazak u članstvo do 2025. godine.

Radni dokument Evropske komisije predviđa da se do kraja 2019. godine dođe do sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Da je ova godina ključna za evrointegracije, proteklih dana su ocenili i komesar EU za politiku susedstva i proširenje Johanes Han i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini.

Foto: Medija tim predsednika Vlade

4. ODNOSI U REGIONU

Srbija je gotovo sa svih strana okružena zemljama članicama EU, tako da ovaj izazov predstavlja svojevrsnu dopunu prethodnog. I dok su odnosi sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom možda i najbolji u istoriji, komunikacija sa bivšim jugoslovenskim republikama se odvija po principu toplo-hladno.

Nerealizovana poseta Vučića Hrvatskoj, kao i odnosi sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem, pre svega su posledica neodmerenih izjava iz Zagreba i Sarajeva koje baštine tradiciju iz devedestih godina prošlog veka.

Foto: Tanjug/Vlada Srbije

Svima je jasno da samo zajedničkim snagama, uz ukidanje svih birokratskih barijera, Zapadni Balkan može da napreduje, jer su predviđenja više nego sumorna. Naime, zemljama zapadnog Balkana biće potrebno šest decenija da dostignu nivo dohotka Evropske unije, ako njihov privredni rast nastavi da bude kao između 1995. i 2015. godine, kažu podaci Svetske banke.

Stiče se utisak da je građanima postalo odavno jasno da se nacionalizam ne jede, iako gotovo pred svake izbore političke elite sa druge strane Drine, Dunava i Save posežu za njim.

Vučić je odbio pre nekoliko dana da se koristi poštapalica da svi političari regiona čine isto, te upitao kada je on koristio nacionalističke i šovinističke izjave da bi dobio neki glas.

- Postala je poštapalica, jer tako je najlakše - sve u isti bunar. Neću da budem u istom bunaru. Sa Bakirom sam spreman da razgovaram, kao i sa svim ostalima - podvukao je on.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, osim na zapad, pogled će biti upret i prema jugu. Posle godine burnih odnosa sa Makedonijom, Beograd će odnos sa Skopljem meriti pre svega kroz stavove Zorana Zaeva prema Kosovu.

Međutim, možda najznačajnije od svega u odnosu sa regionom biće najavljena Deklaracija o opstanku srpske nacije, koja bi trebalo da bude predstavljena na nacionalni praznik Sretenje.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Ona bi trebalo da obuhvati pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pravo na izučavanje i negovanje srpske kulture, pravno na izučavanje srpske istorije i negovanje srpske slobodarske tradicije, očuvanje nacionalne geografije, pravo na očuvanje i zaštitu srpskog kulturnoistorijskog nasleđa i pravno na informisanje na srpskom jeziku.

5. EKONOMIJA

Iako će po svemu sudeći ovo biti godina velikih i ključnih političkih odluka, ono što zanima sve nas, "male" ljude jeste kako ćemo živeti. Sudeći prema najavama do kraja godine nas očekuje značajno povećanje prosečnih zarada.

Pre svega prvi januar je doneo povećanje plata u javnom sektoru i administraciji, za pet do 10 odsto. Vučić je izjavio da će januarske plate posle povećanja biti od 430 do 440 evra, a da će do kraja godine one biti oko 500 evra.

Tako da je za nama godina u kojoj je Srbija stavila tačku na mere štednje, u budžetu imala suficit i ostvarila dobre ekonomske rezultate. To bi trebalo da dovede do napretka u 2018. godini.

Foto: Telegraf

- To su neki hrabri ljudi morali da naprave - rekao je Vučić i dodao da prava politika nisu obećanja da će sve biti besplatno, a država ide u propast, već ozbiljan pristup i rešavanje ekonomskih problema.

U javnom sektoru ostaje zabrana zapošljavanja, ali je došlo do povećanje minimalne cene rada, sa 130 na 143 dinara po satu. Tako će minimalna zarada iznositi oko 22.880 dinara, a u Srbiji za minimalac radi oko 350.000 radnika.

Planirano je da se poveća novac za investicije za 30 odsto, a kako je to sama premijerka Ana Brnabić poručila, Vlada je uoči Nove godine pregovarala sa 50-tak novih kompanija. Brnabić je poručila da očekuje potpisivanje prvih ugovora u naredna četiri meseca, a da će ti investitori otvoriti oko 27.000 radnih mesta, što će, kaže, smanjiti nezaposlenost na manje od 10 odsto.

Ipak, za dolazak investitora i povećanje ulaganja, odnosno sveobuhvatan ekonomski napredak potrebna je politička stabilnost. U tom smislu, prethodna četiri izazova biće od ključnog značaja za ovaj poslednji, peti.

(Telegraf.rs)