22 GODINE BORBE HAGA I RATKA MLADIĆA: Ključni detalji sudskog procesa u kome je optužnica menjana 4 puta (VIDEO) (FOTO)

Današnjim izricanjem presude Ratku Mladiću u Haškom tribunalu započelo je finalno poglavlje procesa dugog više od 22 godine, tokom kojeg on više od 15 godina nije bio dostupan ovom sudu. Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske se pritvoru nalazi više od 6 godina, a tokom četiri i po godine suđenja je održano 530 sudskih dana, Tužilaštvo je izvelo 169 svedoka, a odbrana 208. U predmet je uvršteno čak 9914 dokaza.

Tribunal presudio više od 1.000 godina robije za Srbe

Preporučujemo

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju 25. jula 1995. godine je podigao prvu optužnicu protiv Mladića i Karadžića po šesnaest tačaka, od kojih je jedna za genocid i tri za zločine protiv čovječnosti. Optužnice se bavila zločinima širom Bosne i Hercegovine, dešavanjima u Sarajeva i uzimanjem za taoce osoblje OUN u maju i junu 1995. godine. Dana 14. novembra iste godine Tribunal je ponovo podigao optužnicu protiv Mladića i Karadžića po dvadeset tačaka, od kojih je jedna za genocid i deset za zločine protiv čovječnosti. Optužnice se bavila zločinima koji su počinjeni nakon oslobađanja Srebrenice.

Prva optužnica protiv Ratka Mladića - Foto: icty.org

U julu 1996. godine izdat je međunarodni nalog za hapšenje. U to vreme, Mladić je već napustio Bosnu i Hercegovinu. Ubrzo se pojavio u Beogradu, gde je u narednim godinama živeo slobodn. Posle svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti 2000. godine, Mladić se skrivao.

Nalog za hapšenje Ratka Mladića - Foto: icty.org

Tribunal je 10. oktobra 2002. godine izmenio optužnicu protiv Mladića, objedinjujući dve prethodne. U izmenjenoj optužnici je smanje broj optužbi, ali su ostale one najteže, tako da se od 2002. Mladić teretio po petnaest tačaka optužnice, od kojih je jedna tačka bila za genocid i saučešništvo u genocidu, sedam tačaka za zločine protiv čovječnosti i šest tačaka za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Na zahtev Haškog tribunala, Mladić je lišen penzije, koja je redovno isplaćivana do novembra 2005. godine. Sva njegova nepokretna imovina je zamrznuta prema Zakonu o zamrzavanju imovine haškim beguncima, koji je usvojila Skupština Srbije i Crne Gore 7. aprila 2005. godine.

Srpska policija je 2006. godine uhapsila nekoliko osoba koje su pomogale Mladiću u skrivanju. Do 2010. godine bilo je nekoliko lažnih izvještaja o hapšenju Mladića u medijima. U oktobru 2010. godine, Vlada Srbije je ponudila nagradu za informacije koje mogu doprinjeti hapšenju Mladića, od milion do 10 miliona evra. Prema dokumentima koje je objavio Vikiliksa, Federalna služba bezbjednosti Rusije je znala mjesto boravka Mladića, ali je skrivala tu informaciju.

Advokat porodice Mladić je u junu 2010. godine Prvom osnovom sudu u Beogradu predao zahtjev da se Mladić proglasi mrtvim. Prema zakonu Srbije, kao mrtvo lice može biti priznata osoba koja je starija od 70 godina i koja pet godina nije viđena. Međutim, vlasti Srbije su izjavile da potraga za Mladićem neće biti obustavljena uprkos datom molbi. Sud je u septembru odbacio zahtev porodice Mladić, zbog procesnih nedostataka.

U jutro 26. maja 2011. godine Ratko Mladić je uhapšen u selu Lazarevo (oko 80 km sjeveroistočno od Beograda), a vest o hapšenju je potvrdio predsjednik Srbije Boris Tadić, a zbog lošeg zdravstvenog stanja saslušanje je odloženo. U Haški tribunal je izručen 31. maja, a pred sudom se prvi put pojavio 4. jula 2011. godine.

Tokom 2011. godine optužnica protiv Mladića je menjanja tri puta. Druga izmenjena optužnica je objavljena 1. juna, u njoj se Mladić tereti po jedanaest tačaka, od kojih su dve tačke za genocid, po šest tački za zločine protiv čovečnost i tri tačke za kršenje zakona i običaja ratovanja. U trećoj izmenjenoj optužnici od 20. oktobra Mladiće se i dalje tereti po jedanaest tačaka, s tim da je broj tačaka za zločine protiv čovečnosti smanjen na pet, a broj tačaka za kršenje zakona i običaja ratovanja povećan na četiri. Konačna četvrta izmjenjena optužnica je podneta je 16. decembra i imala je jednanaest tačaka, razlikuje se od prethodne po tome što se Mladić tereti za 106 zločina, umesto 196 zlona koji su bili navedeni u prvobitnoj optužnici.

Foto: Tanjug

Suđenje Mladiću je počelo 16. maja 2012. godine, ali je sutradan obustavljeno nakon objavljivanja uvodne reči tužioca zbog procedualnih grešaka i nastavljeno je 9. jula. Ratko Mladić je na prvom istupanju pred sudom 4. jula odbio da se izjasni o krivici.

Na prvom zasedanju je optužio Haški tribunal za krajnju pristrasnost, nazvavši ga „sudilištem”, jer sud posebno želi okriviti Srpsku i Srbiju za početak rata. Takođe je rekao da je branio svoj narod i svoju zemlju i da je ubijao neprijatelje, ne zbog njihove nacionalnosti, nego radi spašavanja svoje zemlje. Odbrana je apelovala na činjenicu da je Mladić samo izvršavao naređenja i ne može biti krivično odgovoran zbog poremećaja pamćenja, kao i zbog nemogućnosti da razgraniči stvarnost i fikciju. Već u decembru 2012. godine za zločine u Srebrenici je doživotno osuđen Mladićev pomoćnik general-major Zdravko Tolimir.

Foto: Tanjug/AP/ICTY

U oktobru 2014. godine predsednik Haškog tribunala Teodor Meron je izjavio da se presuda Mladiće ne očekuje pre marta 2017. godine. Lekari su saopštili da Mladić zbog svog zdravstvenog stanja, ne može učestvovati u suđenju više od četiri dana u nedelji. Zdravstvenim stanjem Mladića su se u leto 2015. godine posebno bavili ruski lekari, što je dovelo do glasina o mogućem lečenju Mladića u Rusiji pod garancijom predsednika Ruske Federacije.

Tužilac Alan Tiger je 7. decembra 2016. godine zatražio da Mladić bude osuđen na doživotno zatvor, navodeći da bi bilo koja druga presuda bila uvreda za žrtve. Njegovi branioci smatraju da na suđenju koje je trajalo četiri i po godine nije dokazana Mladićeva krivica i traže oslobađajuću presudu.

(Telegraf.rs)