EKSKLUZIVNO! Bedžet Pacoli u 60 minuta za Telegraf o Haradinaju, lobiranju, priznanjima, razgovoru s Vučićem i Dačićem (VIDEO) (FOTO)

 ≫ 
  • 40

Važi za najbogatijeg Albanca na svetu, sa čvrstim vezama sa najuticajnijim američkim porodicama Klinton i Buš. Međutim, rado je viđen gost i u Rusiji. Obnavljao je Kremlj. Kažu da je umeo bogato da nagradi zemlje, koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Međutim, poslednjih dana smo svedoci i obrnutog procesa. Kako vidi budućnost srpsko-albanskih odnosa, kao i dijaloga Beograda i Prištine? Šta će biti sa članstvom u međunarodnim organizacijama, ali i kako Pećka patrijaršija može biti upisana kao kosovsko nasleđe? Šta mu je trebalo da uđe u politiku, ali i da li mu nedostaje kafa u “Ruskom caru”, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Bedžetu Pacoliju, prvom potpredsedniku kosovske vlade i ministru spoljnih poslova u njegovoj velelepnoj vili u naselju Ajvalija kod Prištine.

Srbija neće imati dilemu Kosovo ili EU: Joksimović o pravno-obavezujućem sporazumu

  • Nedavno ste osnovali Savet za promociju mira između Beograda i Prištine. Osnivanje Saveta nije naišlo na simpatije celokupne kosovske javnosti. Šta je po Vašem mišljenju potrebno da dođe do pomirenja između Srba i Albanaca? Da li mislite da je moguće istorijsko pomirenje?

- Ja čvrsto verujem da će doći do pomirenja i da će ovaj region biti opredeljen za mir, odnosno da se mora zaboraviti prošlost i da se fokusira na budućnost. A, šta je budućnost? Budućnost je jedan prostor gde se mora graditi, gde se čovek može kretati slobodno sa svojim idejama, kapitalom i robom. To kretanje će doprineti poboljašanju životnog standarda i ljudi će jednog dana mnogo manje misliti šta je bilo i gde su bile granice i kretaće se po sopstvenoj volji. Mislim da taj dan nije daleko, s obzirom na to da je to postalo nužda, a ne samo želja.

Foto: A. Nalbantjan

Mi vidimo tu perspektivu sada, kao i što Beograd vidi. Ta perspektiva je u EU. Jedna Unija, koja će obezbediti ljudima to legitimno pravo. Mi imamo pravo na bolji život, na slobodno kretanje i mislim da će EU biti garant toga.

  • Međutim u ovom trenutku, Beograd i Priština imaju različita shvatanja. Beograd smatra Kosovo i Metohiju svojom teritorijom, dok je za Prištinu ono nezavisno. Kako Vi, vidite rešenje ovog višedecenijskog problema, tako da obe strane jednako budu zadovoljne, odnosno nezadovoljne?

- Mi moramo polaziti od realnosti. Realnost je da se u ovom regionu desilo, ono što se nije smelo desiti. Dogodio se rat i uništenje. Realnost je isto tako, da je od tog rata ovde stovrena jedna država, koja se zove Kosovo. Realnost je i da je severni sused ove države Srbija. Realnost je i da se Kosovo i Srbija graniče sa najdužom granicom, negde više od 60 odsto granice Kosova. Realnost je da se ova dva naroda moraju dogovoriti za budućnost i realnost je, da i narod ovde i u Beogradu imaju jedan cilj – bolji život. To je realnost sada.

Foto: A. Nalbantjan
  • Međutim u Beogradu je realnost nešto drugačija?

- Mislim da će biti dosta teško objasniti ljudima to, ali se to mora desiti. Ne verujem da neko može da izbriši ovu realnost. Ona postoji i iz nje mi moramo učiniti sve, kako bi pronašli način za život koji obezbeđuje veći standard, dohodak, veću sigurnost i slobodno kretanje.

  • Kako promovisati mir, ako već mesecima nema dijaloga na najvišem nivou. Šta „koči“ nastavak dijaloga?

- Što se tiče tog mira, od kada sam došao na čelo ovog ministarstva, radim i živim sve u smeru dostignuća tog cilja. A, šta je taj cilj. Cilj je stvoriti uslove, kako bi svi u ovom regionu živeli bezbedno, bez straha i bolje. Da bi se to postiglo moramo povući crtu. Više se moramo fokusirati na budućnosti i polako staviti na stranu prošlost.

Da bi se to dogodilo, neko mora početi da isporučuje dobre informacije i dobre vesti. Cilj tog Saveta za promociju mira, koji je počeo da se razvija u okviru mog ministarstva, je da mi plasiramo samo dobre informacije i vesti ka Beogradu i da šaljemo samo dobre predloge. Ja bih voleo da jednog dana vidim da smo nešto u tom smislu učinili. Hteo bih dovesti i omladinu iz Beograda i Kosova da se sastanu, upoznaju, razgovaraju i da rade zajedno.

Voleo bih da umesto tog provokativnog voza, koji je početkom ove godine pošao iz Beograda, pustimo jedan voz iz Skoplja, preko Prištine do Beograda. U okviru tog voza jedan vagon bi bio kosovski, drugi makedonski, treći albanski ili crnogorski, kao i srpski vagon. Taj voz da bude parkiran na beogradskoj železničkoj stanici i da ljudi počnu da razgovaraju međusobno. Takvi vozovi su potrebni, gde se ljudi ujedinjuju, a ne vozovi koji stvaraju probleme. Voleo bih jednog dana da pogledam i fudbalsku utakmicu između Beograda i Prištine ili teniski, boks meč. Verujte, to će doći.

Foto: A. Nalbantjan
  • Ali, dok do toga ne dođe, nedostaje i onaj osnovni, adminstrativni dijalog između delegacija Beograda i Prištine u Briselu?

- Uveren sam da će dijaloga biti i da će biti nastavljen jako brzo. Ja bih hteo da dijalog koji će uslediti bude malo drugačiji od prethodnog. Šta znači voditi dijalog? Znači, kada dve strane postignu neki sporazum, a taj sporazum je dobar i za jednu i za drugu stranu. Mislim da takav dijalog mora doći i nadam se da će taj dijalog obuhvatiti teme, koje utiču na poboljšanje životnog standarda ljudi i možda teme koje će biti limitirane vremenski, odnosno da se što pre završe i da svako izvrši svoje obaveze, a da sve to utiče na bolji život, bilo na Kosovu ili u Srbiji.

  • Kada smo već kod tih obaveza, prošlo je gotovo 1700 dana od potpisivanja Briselskog sporazuma, ZSO još nije formirana?

- Mislim da će ta Zajednica biti formirana. Vi, znate, mi imamo malo problema i u našem parlamentu. Sada imamo problem i sa demarkacijom sa Crnom Gorom. Znate jako koliko nam to smeta u procesu vizne liberalizacije. Mislim da će sve što je dogovoreno u Briselu mora sprovesti i Beograd i Priština. Obaveze se moraju izvršiti.

Foto: A. Nalbantjan
  • U medijima se pojavila informacija da je Priština zatražila da se dijalog oroči na 18 meseci, da bi se potom održala međunarodna konferencija. Da li time poručujete da jednostrana nezavisnost nije završen proces?

- Ne. Što se tiče nezavisnoti, to je završena stvar. Kosovo ima državne institucije, svoj ustav, granice koje su zaštićene njime, i ono što je najlepše mnogobrojne nacije, narode, narodnosti i manjine. Oni svi čine naciju Kosovara. Kosovo živi jako dobro. Kao što možete znati, na Kosovo poslednjih godina nije bilo nijednog incidenta.

Kada se govori o konfliktu između većinskog stanovništva i manjina, ja ne znam ni za jedan konflikt između Srba i Albanaca u poslednje vreme. To je rekao i gospodin Vučić. Mi smo to čuli, kada je rekao da poslednjih godina takvih incidenata nije bilo.

Mene to raduje. Mogu vam reći, da što se tiče zajedničkog života, on je zagarantovan našim ustavom. Norme, koje podržavaju taj zajednički život su najmodernije.

Foto: A. Nalbantjan
  • Nisam siguran da bi se svi Srbi po enkalavama složili sa Vašom konstatacijom?

- Vidite, kako se Srbi osećaju ja ne znam. Ja imam mnogo prijatelja Srba po Kosovu. One koji su u vladi, u parlamentu i običnih građana. Ne postoje enklave. Ja sam Albanac sa Kosova. Imam državnu funkciju. Ali, ako me pitate gde živim, ja živim u Gračanici. Ja ne osećam da živim u nekoj enklavi. Mi živimo u jednoj zajednici ovde na Kosovu.

Meni je brutalno da slušam kako neka grupa živi u nekoj enklavi. Nisu enklave, nego naselja koja imaju pravo da žive u svojoj zajednici i oni sarađuju jako dobro sa ostalim zajednicama na Kosovu. Ja sam rođen u Novom Brdu, i kao što znate, posle rata tamo su na vlasti Srbi. Ja nisam čuo da je i jedan Albanac rekao da će se odseliti, jer se loše oseća tamo, s obzirom na to da mu je predsednik opštine Srbin. Oni žive u zajednici jako dobro i voleo bih da to čujem svuda po Kosovu.

Ja idem severno do reke Ibar i nadam se da ta virtuelna granica, koja danas tamo postoji, jednog dana više neće postojati, jer je taj narod zaslužuje da živi u zajednici. Znam da je to malo teško, jer taj deo ne kontroliše ni Kosovo ni vlast, tamo je malo haotično. Mislim da će biti izazov da i ljudi u tom kraju žive normalno, jer to zaslužuju. Pozivam sve, koji misle dobro svom narodu, da daju svoj prilog i da se učine neke izmene na tom pravcu, jer sve polazi iz ekonomskog aspekta, nikako političkog.

Mi smo videli kroz istoriju, da politički nekome možeš oduzeti nešto, ali dati nešto na silu, ne možeš nikako. Mi ćemo za taj kraj učiniti dosta toga, ekonomski i poboljšati životni standard. To su građani Kosova i zaslužuju to. Moja želja je bila da taj severni kraj bude slobodna ekonomska zona i da se tako razvija. Da tu bude jedna koncentracija investicija, jer se radi o jednom prekrasnom kraju Kosova i prekrasnim ljudima koji tamo žive.

Foto: A. Nalbantjan
  • Pre nego što se dotaknemo ekonomije, moramo da se vratimo na politiku. Pred Odborom za spoljne poslove kosovske skupštine izneli ste tvrdnju da će "sveobuhvatni dogovor sa Beogradom 2018. godine" uticati i na "lakši prijem Kosova u Unesko i Interpol". Da li znate nešto mi ne znamo? Kakav se dogovor priprema?

- Vi ste videli, da smo mi odložili aplikaciju za Interpol. To je bila odluka, koju smo doneli iako smo bili sigurni da ćemo imati dovoljno glasova. Hteli smo da damo naš prilog pomirenju.

  • Smatrate to gestom dobre volje?

- Do pomirenja će doći. Mi smo odustali i od apliciranja za UNESKO. Ja vam kažem, da smo imali dovoljno glasova za članstvo. Mi smo to ostavili za 2019. godinu. Mislim da je ispravno, to što smo učinili.

Od kada je ova vlada formirana, nismo imali nijedan odgovor na provokacije, a nije bilo nijednog slučaja da smo nekome zabranili da dođe na Kosovo. Tu politiku ćemo i dalje voditi. Mi smo opredeljeni za mir. I znamo da će taj dan doći, jer i narod Srbije i Kosova zaslužuju da živi u miru.

Foto: A. Nalbantjan
  • Međutim, kada govorimo o UNESKO, koliko god to bila politička odluka, kako može da se predstavi da su Pećka patrijaršija, manastir Gračanica ili Dečani, kosovsko, a ne srpsko nasleđe?

- Sve je sređeno po Ahtisarijevom dokumentu.

  • Ne verujem da će Srbi zdušno prihvatiti Ahtisarijev plan?

- Svaki političar u Srbiji, koji razume stvari, zna da je produžetak Rezolucije 1244, Ahtisarijev plan. Taj dokument nisu izradili Kosovari, tu je bilo i Rusa, i Nemaca, i Amerikanaca, koji su radili na njemu. On je jako dobro urađen i štiti sve što treba da se zaštiti.

Foto: A. Nalbantjan
  • Najbogatiji ste Albanac, prati vas glas da lobirate i kupujete tu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Koliko istine ima u tome?

- Ja sam bogat, jer imam mnogo prijatelja po svetu. I to je moje bogatstvo. Sve ono što sam dostigao u životu i to isključivo radom, to je ono što nije meni potrebno svaki dan za dnevnu potrošnju. Ja sam zahvalan i sudbini i Bogu, da sam mogao da učinim, što sam i učinio. Ja sam pravilno to uradio. Mnogo sam radio u životu. Samo ću vam jedno reći, to zaslužuje da podvučem. Kroz moj životni put, ako nisam mogao pomoći ljudima, onda nikome nisam naudio. To je sigurno.

  • Da li to znači da ste pomogli oko tih priznanja?

- Ja sam Kosovo shvatio jako ozbiljno. S obzirom na to da je ovde vođen rat i da se desilo to što se desilo i da smo posle toga započeli izgradnju jednu državu, ja nisam štedeo ništa u tome. Jako mnogo sam lobirao po svetu. Lobirao sam i pre proglašenja nezavisnoti i posle nezavisnoti. I sada činim sve da dostojanstveno izvršavam moje obaveze, a strašno volim uspeh. Volim uspeh na kraju dana. Ukoliko osećam da mi je dan protekao bez uspeha, odnosno bez bitne razlike u odnosu na prethodni, ne mogu dobro spavati.

Foto: A. Nalbantjan
  • Kako ste onda spavali posle Dačićeve konferencije, kada je saopštio da je Surinam povukao priznanje?

- Ja apsolutno ne osuđujem nikoga. Neko je radio bolje od mene. Ako gospodin Dačić misli da je učinio tako da Surinam povuče priznanje, mi smo jako komotno primili to. Imamo 114 priznanja.

  • Revidirana je lista, nema ni Nigerije ni Ugande?

- Te zemlje su priznale pola-pola.

  • Kako to pola-pola?

- Kada sam ja lobirao, u vreme, kada nisam imao državnu funkciju, putovao sam. Uvek sam uspeo da razgovaram sa predsednikom, a Jeremić je išao kod ministra spoljnih poslova.

Foto: A. Nalbantjan
  • Da li to znači da će se situacija menjati od vlade do vlade?

- Ja sam prizanje dobio od predsedništva, nažalost, ono je zaglavilo kod ministarstva spoljnih poslova. Računam da će i Nigerija i Uganda uskoro realizovati onaj zadatak, koji moraju učiniti i da će jako brzo biti na listi onih zemalja koje su sklopile diplomatske odnose sa Kosovom.

Biće intresantno jednog dana da imamo ambasadu Nigerije u Prištini. To je bilo planirano, ali je nažalost zaustavljeno, jer je bivši ministar Nigerije bio dobar Jeremićev drug. Mislim da je on sada preminuo.

Mi uopšte nismo ljuti na Dačića ili nekog drugog, ili na zemlju koju je povukla priznanje. Oni su nas priznali, međutim, neko je bio sposoban, išao, radio i oni su povukli priznanje. Ne znam da li je to realno da se povuče priznanje.

  • I SAD su priznale Kinu umesto Tajvana?

- Ako kažem da si ti moj prijatelj, neće mi poveraovati ljudi ako sutra kažem, da nisi moj prijatelj. Onda nešto nije u redu sa mnom. I u diplomatiji je tako. Ako su nas priznali, onda su nas priznali. Oni misli da moraju povući to priznanje, neka povuku, mi nemamo ništa protiv toga. Pokušaćemo da i dalje sarađujemo sa Surinamom i uspećemo kod sledeće vlade.

Foto: A. Nalbantjan
  • Ne verujem da imate veliku ekonomsku saradnju sa Surinamom?

- Ne verujem ni da Srbija ima neku ekonomsku saradnju, tu smo isti. Dobro je, kada se ljudi sretnu negde i razgovaraju i nađu neku suglasnost iako govore o nekim trećim pitanjima. Važno je da se ljudi razumeju međusobno.

Mi ćemo imati nova priznanja uskoro. Opet ćemo učini taj korak. Ali, ne radimo to da bismo pokazali recimo Dačiću, koliko smo uspešni ili neuspešni. Ako on misli da smo bili neuspešni, ako smo odustali od apliciranja za članstvo u Interpolu i UNESKO, to nije neki uspeh Ivice Dačića, niti naš neuspeh. Mi smo to hteli zbog našeg strateškog opredeljenja i verujem da to nije neka strategija koja govori protiv Srbije ili crkve, nego smo jednostavno ostavili da to rešimo drugi put.

Mi ćemo postati članica Interpola sledeće godine sigurno, a članica UNSEKO 2019. godine, ako ne i u nekoj većoj organizaciji.

  • Prilično ste samouvereni, a brojanje tih glasova u Interpolu i UNESKO, navodno je bila tema kratkog razgovara Vas sa Dačićem i predsednikom Vučićem u Njujorku?

- Apsolutno ne. Mi smo se sreli tu, jer smo u istim prostorijama imali sastanke u UN. Normalno je da mi rekao “Bedžete, otkud su ti glasovi”, a ja sam odgovorio “nemoj da misliš otkud, oni postoje”. Na neki način sam hteo da kažem “nemoj sada da ti ideš da radiš protiv toga”.

Ja uvažavam gospodina Vučića, jer je imao dosta hrabrosti da započne unutrašnji dijalog.

Foto: A. Nalbantjan
  • Kako ocenjute unutrašnji dijalog u Srbiji?

- Mislim da je dijalog nužan. Neko mora objasniti narodu gde putevi vode. Nije dobro ostaviti neizvesnu sitaciju. Taj dijalog možda trebao početi ranije, ali mislim da nikada nije kasno. Taj dijalog je počeo na Kosovu odavno, još pre deklaracije o nezavisnosti.

  • Međutim, Haradinaj je rekao da on želi da pokrene unutrašnji dijalog na Kosovu?

- Haradinaj ima svoju ideju, on je moj premijer i ja ću ga podržati, ali mislim da je taj dijalog davno počeo kod nas.

  • Kada govorimo o sili, nameće se pitanje Vojske Kosova. Blagoslov Srpske liste za to neće dobiti, a bez njega ni odobrenje NATO i SAD. Ipak, tvrdite da će ona biti formirana?

- Mi ćemo uraditi sve po zakonu i ustavu. Mislim da će i takozvane vojne snage ili armija biti formirana i to će biti po ustavu.

  • Kako bez podrške Srpske liste?

- Ne smemo živeti sa predrasudama, da neka parlamentarna grupa neće glasati za to. Možda će glasati, otkud mi znamo. Ako ne danas, možda sutra. Mislim da će i Srpska lista, koja je sačinjena od Kosovara...

Foto: A. Nalbantjan
  • Od Srba.

- Oni su Kosovari.

  • Ne verujem da se slažu sa Vašim mišljenjem, ali ćemo pitati njih.

- Mislim da oni rade u institucijama Kosova, da za to dobijaju platu, da svaki dan se bave time da planiraju, potpišu, glasaju i predlažu zakone, a to su kosovski zakoni.

  • Ali u interesu srpskog naroda?

- Cilj kosovske vlade je da radi u interesu svih građana i u tom smislu i srpskog naroda na Kosovu.

  • No, da se vratimo na Ramuša Haradinaja, kako kažete Vašeg premijera. Spekulisalo se da je zahvaljujući Vašoj finansijskoj pomoći Ramuš Haradinaj, za koga brojni svedoci tvrde da je zločinac, pušten iz pritvora u Francuskoj?

- Što se tiče Ramuša Haradinaja, ja sam normalno bio uz njega. Posetio sam ga nekoliko puta, bio sam i u njegovoj kući, njegova porodica živi u Gložanu kod Đakovice. Ima fantastičnog oca i majku. Ta porodica je jako skupo platila i taj ceh za vreme rata. Nekoliko braće su mu umrla tokom rata.

Ja nisam bio za vreme rata na Kosovu. Ne znam, šta se desilo. Nisam bio pod Haradinajevom komandom i ne znam šta se desilo. Pretpostavljam da ništa nije tako užasno, kao što se govori. On je bio dvaputa Hagu i dvaputa su ga oslobodili i izašao je kao nevin.

Haradinaj je bio zaustavljen u Francuskoj, zbog srpske poternice u Interpolu. I tamo je bilo suđenje i oni su ga pustili.

Foto: A. Nalbantjan
  • To je bilo odlučivanje o srpskom zahtevu, nego suđenje.

- Kada vidiš da je tri puta bio oslobođen i da nije kriv, onda šta čovek može misliti drugačije. Ja radim sa gospodinom Haradinajem. Interesantno je raditi sa njim, on je jako dinamičan i čovek od reči. On ima jako dobre odnose sa njima u vladi, pogotovo sa parlamentarnom grupom Srpske liste.

Srbi vode tri ministarstva u njegovoj vladi, ima dosta zaposlenih u raznim direkcijama, zamenici ministara i tako dalje. Ramuš govori srpski i nije mu problem da ga govori u parlamentu, na vladinim konferencijama.

Ništa ne smem garantovati, šta je Haradinaj radio u prošlosti, ali pretpostavljam da je čist, jer mu se tri puta sudilo i tri puta je pušten. Ja ga uvažavam. Normalno, kada je bilo suđenje, ja sam bio uz njega. Ali, daleko od toga da sam platio milione da ga oslobode. Danas je nenormalno potplatiti nekoga u Francuskoj ili Hagu, da ga oslobode.

Jako je interesantno, kada pričamo, i kada on govori o zajedničkom životu i sa Miloševićem i ostalima u Hagu. Kaže “mi smo tamo živeli bez problema zajedno”. Od njegove priče, ja dođem do zaključka da je on dobar čovek.

Foto: A. Nalbantjan
  • Velika su očekivanja i od Specijalnog suda za ratne zločine OVK. Jedan ste od retkih prištinskih političara, koji je rekao da nisu svi Albanci iz kosovskog sukoba izašli čisti. Šta Vi očekujete od njega? Da li će izazvati potrese i na političkoj sceni?

- Ja sam rekao da svako mora da odgovara za svoje postupke. To je dobro, što je tako, jer samo uz takvu bazu, mi možemo graditi budućnost. Pravda mora biti za sve ista. Ako je neko učinio zločin, on mora pred sud, mora odgovarati za to, bez obzira da li je Albanac ili Srbin. Nadam se da će tako biti.

Ako tako bude, to će umiriti duše mnogih majki, očeva, braće i sestrara, bili Srbi ili Albanci, koji očekuju još uvek da dobiju neku informaciju šta se desilo sa njihovim najbližim.

Meni je neobično da se to produžava i da se manje govori o tome, a trebalo bi se mnogo više govoriti o tome. Mi moramo vratiti te kosti njima. Skoro je bio slučaj u Prizrenu, da je jedna porodica bila srećna, jer su posle 18 godina dobili posmrtne ostatke, koje su sahranili. Bar to da omogućimo svim tim porodicama, jer imaju pravo na to.

Foto: A. Nalbantjan
  • Koji je bio motiv tako uspešnom poslovnom čoveku da uđe u politiku?

- To je samo velika želja da utičem na konstruktivnost. Mislio sam posle jednog izvesnog uspeha u ekonomiji, gde sam vodio jednu uspešnu i veliku građevinsku firmu u Švajcarskoj, onda sam uspešno gradio novu firmu za sebe i razvio i načinio od nje jednu globalnu kompaniju, koja danas zapošljava oko 16 hiljada ljudi.

Nisam mogao ostati skršenih ruku i da ne utičem na ono što se dešava na Kosovu, jer sam bio siguran i još uvek sam siguran, da bih uradio bolje. I danas bih uradio bolje, nego što drugi rade. Bez uvrede za ostale, već uz uvođenje neke praktičnosti u životu.

Imaš zakone. Zašto su tu zakoni? Oni nisu tu za dobre ljude, jer njima ne trebaju zakoni. Nego iza zakona se kriju samo loši ljudi, koji ne uvažavaju i nerespektuju životne norme.

Prema tome, ja sam video da mogu bolje to da učinim. Bez da uvredim demokratske vrednosti, kako ih nazivaju, video sam da mogu uvesti praktičnost. A, šta to znači? To znači da tražiš najkraći put da probiješ, ali ne sam, nego da sa sobom povučeš sve što možeš. U ovom slučaju to je moja država Kosovo.

Recimo, što se tiče ekonomskih reformi. Mi to radimo pod zakonima, koje smo adaptirali iz EU, iz onih zemalja, koje imaju tradiciju 600 godina državnosti i mi sada hoćemo sa deset godinu tradicije, iskustva tih zemalja. Ne može. Ti moraš naći onu metodoligiju, da budeš praktičan.

Foto: A. Nalbantjan

Ja sam veliki fanatik ekonomskih reformi i veliki fanatik da jedna strana, kao što je Kosova, mora imati svake godine 10 odsto rasta BDP-a, jer samo taj rast utiče na životni standard ljudi. Današnji dan ne sme proći kao jučerašnji. Ti moraš raditi i stvarati svaki dan. Mi kasnimo danas, mi smo nekoliko decenija iza Evrope. Da bismo ih stigli, moramo žuriti na svim poljima.

Nadam se da ću ovog puta imati mogućnosti da sprovedem reforme, jer moja partija sada vodi i unutrašnje i spoljne poslove i ministarstvo ekonomije i životne sredine. Imali smo i ministarstvo poljoprivrede, ali sam ja to lično dao Srbima. Gospodin Rikalo je tamo započeo reforme, a mi ćemo tamo imati jednog zamenika ministra.

Mislim da ćemo mi napraviti razliku. Moja ideja je da sve nesuglasice rešimo ekonomski. Ne postoji magična formula, samo uz poboljšanje životnog standarda, da ljudi imaju obezbeđen doručak, ručak, večeru, dovoljno na svom stolu, da imaju šta obući deci, da deca idu u školu bezbedno i da se vraćaju i da svako sutra ima svoje radno mesto. To može samo uz rad.

Mislim da ćemo mi stvoriti na severu jednu veliku bescarinsku zonu, sever i jug Mitrovice i da ona bude tzv. nezavisna ekonomska zona. Takav primer imamo u Dubaiju, jedna mala ekonomska zona, koja drži ceo Dubai. Jednu takvu zonu ćemo stvoriti i u okolini Đakovice.

Mislim da Trepča kao takva, mora se razviti. Tadašnje vlasti su 1992. godine bacile Trepču u jedan holding i zatvorile Pandorinu kutiju. Ona se mora vratiti na situaciju iz 1989. godine, kada su bile radne zajednice.

Recimo, ti hoćeš da razviješ jedan rudnik u Novom Brdu. To je profitno, to je centar za sebe. Ali, za to imam projekat, plan i najverovatnije ćemo jako skoro raditi sa tzv. radnim zajednicima sa bivšim rudnicima.

Foto: A. Nalbantjan
  • Znači, komunistički recept?

- Nije to komunistički recept. Imali smo političku ekonomiju, iako je bila sofisticirana, birokratija tada nije dozvolila da se razvije. Radne zajednice nisu bile ni državne ni privatne, one su bila samoupravne. Pripadale su ljudima, koji su tamo radili.

Kakva je situacija sada u skandinavskim zemljama, tako je bilo tada. Volvo, Skanija, to nisu više privatne firme, već pripadaju nekoj asocijaciji. Ta asocijacija, mogu biti radnici ili neka fondacija.

Jedan rudnik je previše, da bi pripadao jednom čoveku. Interes mora biti veći. Kardeljeva politika nije baš bila najgora, nego nismo mi shvatili to. Ne pretendujem da ćemo mi tu politiku sprovesti, ali ćemo uzeti dosta toga i adaptirati na realno vreme.

  • Kada govorimo o vremenu bivše Jugoslavije, služili ste vojsku i bili uz sto maršala Tita, gotovo da ste bili njegov posilni. U Beogradu ste poslednji put boravili pre rata na Kosovu. Da li Vam nedostaje kafa u “Ruskom caru”?

- Bio sam 1973. i 1974. u sastavu jedinice kod predsednika Tita. Posle jedne specjalne obuke u Pančevu, ja sam preselio u Beograd i onda putovao po celoj Jugoslaviji. Dosta sam putovao sa predsednikom Titom i imao sam priliku da ga upoznam. Imao sam priliku da budem u svim prostorijama, gde je on radio i živeo. Bio sam takođe 1998. godine u njegovoj kancelariji u Belom dvoru, gde je on radio i tada sam tu sreo Miloševića. Nažalost, njemu nije stajala ta kancelarija.

Foto: A. Nalbantjan
  • Da li Vam nedostaje Beograd?

- Dolazio sam kao mlad u Beograd i maltene svaki moj put je vodio kroz Beograd. U Beogradu sam ostavio dosta prijatelja i sa zadovoljstvom bih se vratio u Beograd i sa zadovoljstvom bih obišao ona mesta koja znam i posetio društvo.

  • Kada će doći vreme, da ponovo prošetate Knez Mihailovom ulicom, ali i da predsednik Vučić prošeta Prištinom?

- Može i sada. Što se nas tiče, sada može to biti. Mogu vam reći da je gospodin Vučić dosta poznat, da bi ga svi ljudi jako dobro primili na Kosovu. Ne znam da li bi mene prepoznali u Beogradu, ali Vučića ovde sigurno da.

Daljinac

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs), foto: A.Nalbantjan, snimatelj: S.Lonhardt

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • istina

    17. novembar 2017 | 21:11

    Covek je inteligentan, ali njegov cilj je providan... definitivno Velika Albanija...Ali tako nam i treba. Eto oni bogami imaju milionere i milijardere koji lobiraju svuda...a mi imamo milionere itd koji se samo hvale da nesto imaju a ne planiraju da ucine nesto za profit svoje zemlje

  • Alo bre

    18. novembar 2017 | 00:06

    Na trecini teksta je pocelo da mi se povraca od ovih odvratnih prikrivenih misli i rijeci!!! Srba tamo skoro da nema jer su ih pobili toliko o njihovoj dobrobiti! Koliko god da napisem malo je!!! Boze pomozi!

  • Bojan

    17. novembar 2017 | 20:32

    Posto insistira na to da su srbi na KiM Kosovari, jel i tako insistira da su albanci u Srbiji Srbijanci? Sto ga to niste pitali?

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA