Vučić tužan i ponosan 22 godine nakon pogroma Srba tokom Oluje: Srbija je za junačke Krajišnike više od života, zato nećemo zaboraviti!
Srbija danas ima snage da zaštiti svoj narod, poručio je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz novosadskog Veternika, u kojem živi veliki broj Srba proteranih u operaciji hrvatske vojske "Oluja".
- Srbija nigde više na srpskom etničkom prostoru neće dozvoliti zločinačke akcije protiv srpskog naroda, kakva je bila operacija „Oluja". Nijednu više "Oluju", nikada više srpski narod neće dozvoliti. Nemamo više pravo da gubimo glave. Nikome ne pretimo, ali ne dajemo nikome da nekažnjeno ubija Srbe. To je politika Srbije - rekao je Vučić u obraćanju na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji Oluja.
On je ukazao da Srbija želi mir, saradnju sa svima o svim otvorenim pitanjima.
Brnabić: Nije nam jasno da neko može da slavi "Oluju"
- Ne znam da li današnja Hrvatska ima snage da se suoči sa rezultatom "Oluje", ali zato Srbija ima snage da čitav svet svake godine podseća, kao što danas ima snage da zaštiti svoj narod i ne dozvoli progone. "Oluja" je zločin grozan i strašan, ali su danas Srbi digli glavu, Srbi žele budućnost i mir, ali nikada i nikome neće dozvoliti da ih ponižava - rekao je predsednik Srbije.
Vučić je rekao da je danas, 22 godine od stradanja Srba iz Krajine, istovremeno i tužan i ponosan.
- Tužan sam i ponosan istovremeno, jer ne postoji čovek koji poseduje išta srpsko u sebi a da nije tužan 4. avgusta svake godine. Ali, kad vidim koliko nas večeras na miran način, dostojanstveno, bez želje za osvetom i odmazdom, bez ružnih reči, obeležava taj dan - ponosan sam na rod kojem pripadam, u nadi da ćemo moći da oprostimo, a da zaboravimo ne možemo, niti smemo, niti hoćemo - rekao je Vučić.
Srbi su, podseća, 1995. izgubili mnogo, kuće, sela, ljude koji su "ubijeni samo zbog toga jer su časno nosili srpsko ime i prezime", ali su Srbi iz tih krajeva doneli sa sobom i veliku ljubav, ne samo prema Krajini, nego i prema Srbiji.
- Dobrodošli još jednom i uvek u vašu Srbiju, dragi Krajšnici! Ni za koga na svetu Srbija nije bila toliko lepa kao Srbima Krajišnicima. Ona je njima više od najskuplje reči. Srbija je za junačke Krajišnike više od života. Kao što su ćutanje i nepokor starca Vukašina u Jasenovcu bili skuplji i vredniji od svakog ustaškog noža, kojima su Srbima odsecane uši i nosevi tako je Srbija uvek znažnija od svega drugog - odjekivalo je u ušima Krajišnika, a njene lepote i fatalna privlačnost bile su veće od svega što u svetu postoji. Ne zato što je Srbija bogatija i lepša, već zato što je Krajišnici toliko vole da rečima do danas to niko nije mogao da opiše - poručio im je on i primetio da tu ima "nešto čudno i neočekivano".
Vučić upozorava da je zločin "težak i grozan" od pre 22 godine meren različtim merama.
- Neki su lili suze radosnice i pevali pobedničke pesme kopirajući ih još iz perioda nacističkih uspeha s početka Drugog svetskog rata, dok su se drugi, a to smo mi Srbi, našli u čudu političkih poraza, ličnog i političkog sebičluka, u kojem nismo smeli ni da govorimo o patnji našeg naroda, strašnom stradanju, jer bi nam to neko spolja zamerio. Danas sam ponosan što smo ovde zajedno, svi iz Srpske, svi iz Srbije koji o nečemu odlučujemo i što ne damo da se bol Krajišnika zaboravi - rekao je on.
On je rekao da Srbija ima glas koji se čuje i poštuje i koji će podsećati svet da se u avgustu 95. godine dogodio zločin.
- Digli smo glavu, nećemo sukobe, hoćemo mir i budućnost, ali ne damo niti ćemo ikome dati da nas bilo kad ponižava. Nemamo pravo da se pravimo da ništa ne vidimo i nećemo dozvoliti da zločini prođu nekažnjeno. Nikome ne pretimo i ne želimo pozive na osvetu, već iskrenu saradnju sa svima, da izađemo iz začaranog kruga, jer ćemo u suprotnom izgubiti sve. To ima veze sa praštanjem, ne zaboravljanjem - istakao je predsednik i naglasio da je u Jasenovcu rekao da "nijednu više Oluju nikada više srpski narod ne bi mogao da preživi".
Predsednik Srbije je podvukao da je selo Grubori kod Kistanja, zaseok koga više nema na mapi, u istoriji, nema ni kuća ni ljudi... To selo je, kaže, mera koja pokazuje šta se desilo.
- Sve što je živelo u Gruborima 1995. godine je pobijeno, sve uništeno, sve spaljeno... a svi su imali više od 60 godina. Kakve su pretenzije oni mogli imati, krunili su kukuruz... - rekao je Vučić i dodao da je starica rođena 1905. spaljena, starac rođen 1930. ubijen sa 14 uboda bajonetom, rođen 1915. godine sa 4 metaka u telu...
Vučić je rekao da su uz pomoć stranih instruktora sedam do osam puta brojniji i 10 puta opremljeniji oslobodili "do temelja i temeljno" i Grubore i druga mesta.
On je podsetio da je 1936. godine u Hrvatskoj živelo 1.200.000 Srba, a da ih je sada 180.000 hiljada.
Predsednik Srbije je ocenio da je u pitanju čitav jedan proces od 70 godina i upitao kada krenu u Hrvatskoj da slave koji tačno deo tog 70-o godišnjeg procesa slave.
Izneo je i podatke o razmerama pogroma, 24. 752 uništene kuće, 410 zanatskih, 211 ugostiteljskih objekata, 172 zadružna doma, 56 zdravstvenih stanica. . .
On je dodao da o tome da cilj nije bio samo fizički nestanak Srba govori i uništenih i oštećenih 78 pravoslavnih crkava, 920 spomenika, 181 groblje, opljačkano i oštećeno 29 muzeja. . .
Kako je rekao, neka sada bar Srbima vrate električnu energiju, ono što je Srbin iz Like u prošlom veku podario svetu.
Vučić je ukazao da Srbi opet imaju glas koji se čuje i poštuje i podsetiće ceo svet na strašne zločine, na bombardovanje civila 7. avgusta "kada su već ostvarili cilj" iz čiste obesti i ubili sedam civila od kojih četvoro dece.
- Iza planski organizovane i dugo pripremane zločinačke akcije ostali su pustoš i strah. Imali su direktnu vojnu i logističku podršku zapadnih sila i NATO - rekao je Vučić.
- Ne gradi se država na suzama svojih građana - upozorio je Vučić i dodao da je tada nastavljeno nešto što je započeto u Drugom svetskom ratu.
Ipak, kaže predsednik, moramo i da razgovaramo.
- Moramo da razgovaramo jedni sa drugima, ili ćemo u protivnom izgubiti svi i to nema veze sa zaboravom - rekao je Vučić.
Kako je rekao, tražimo da se Grubora sećaju svi.
- Njih se moramo i možemo sećati i moramo, a tražićemo to od drugih "koji su ih tako temeljno oslobodili" i to seoce tako "lepo" izbrisali sa svih mapa - rekao je on.
Vučić je poručio da ćemo odavati poštu i Gruborima, i malom Jovici i svoj drugoj deci "i ne stidim se da to kažem i našim junacima, veteranima, kojih smo se stideli godinama, onim najboljim među nama".
- Odavaćemo im poštu svakog avgusta ponosno i dostojanstveno kao večeras, da bi njihovi naslednici ovde i danas bili sigurni i da više niko nikada ih neće terati sa njihovih ognjišta. Neka je slava svim Srbima ubijenim samo zato što su Srbi, svim žrtavama pogroma, živela Srbija, Republika Srpska -zaključio je Vučić.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Video: Podkast "Glasno", EP 4: Gost Nemanja Dević
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Aca
Koliko je ljudi poginulo bezeci, poginuli su u izbeglickim kolonama dok su ih zveri napadale nenaoruzane. To je sramota Evrope i sveta
Podelite komentar
Bobi
Zločinačka akcija Oluja i progon Srba nikada neće biti zaboravljena i država Srbija je u ovom trenutku spremna da pomogne svim prognanima i da im pruži svaki vid podrške.
Podelite komentar
Alen Štern
Nijedan rat pa ni onaj koji se dogodio nama nije normalan. Hrvatska ima svoje gledište na ove događaje a Srbija drugačije. Hrvatska je vračala okupirani teritorij pod svoju upravu. Srbi Krajišnici su protjerali tisuće Hrvata 1991/1992, pobili tisuće nedužnih ljudi, spalili stotine hrvatskih sela, rušili i bombardirili civile u svim gradovima u Hrvatskoj, na njihovo strani je bila sila, tenkovi, deseci zisuća dobrovoljaca iz Srbije , JNA...Hrvatska je kasnije ojačala, Srbija je svoje Krajišnike ostavila na cjedilu(vjerovatno dogovoreno sa Zagrebom). Zagreb je ponudio predaju Krajine na sto ovi nisu pristali i krenula je akcija Oluja koja se danas u Hrvatskoj slavi a u Srbiju oplakuje. U akciji je vračena Krajina pod Hrvatsku ali je i pobijeno puno nedužnih ljudi, opljačkano dobara i spaljena skoro svakka kuća. To je strašno i nije za oprost tim ljudima koji su to radili. Ja sam bio hrvatski vojnik 1991 i branio sam Osijek od vojske koja ga je opkolila i tukla po njemu svakodnevno, spalila sva okolna hrvatska sela, pobila i protjerala nesrpsko stanovništvo.Bio sam u akciji Bljesak i Oluja kao vojni policajac i u Okučanima nakon akcije na Psunju sam čuvao pravoslavnu crkvu da je nebi spalili, pazili da se ne diraju preostali Srbi i ne krade njihova imovina iako je dok smo mi došli uništeno i pokradeno gotovo sve. Ništa nije crno bijelo. Političari su se dogovorili, bacili sjeme mržnje u narod, razbili Jugoslaviju na zahtjev iz vana da nas danas mogu lakše pljačkati i držati kao roblje. Ja danas imam prijatelje u Novom Sadu, Beočinu, Beogradu. Ponekad se družimo, planinarimo i po Srbiji i Hrvatskoj. Onu znaju za moj ratni put i ja to ne krijem. Prestanimo više sa tim tenzijama i mržnjom. Krivi su političari ali krivi smo i mi što smo nasjeli i to dopustili. Ja danas ne mrzim iako sam doživio strahote iz rata i smrt mnogih prijatelja, uništene živote. Molim vas nemojte mrziti ni vi, oni koju nas zavadiše to i priželjkuju. I da 1991 sam imao 17 godina...
Podelite komentar