TELEGRAF ANALIZA: Šta nam donose najnoviji predlozi o Kosovu
Posle poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog i razmatra na koji način bi trebalo rešiti problem Kosova i Metohije, usledili su i prvi predlozi od strane domaćih političara, ali i stranih eksperata. Podela teritorija i razgraničenje, personalna i teritorijalna autonomija, kiparski scenario, ekonomska saradnja i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, model "dve Nemačke", neka su od rešenja koja su se ovih dana mogla čuti u srpskoj javnosti.
Najveću pažnju, ali i reakcije javnosti izazvao je predlog šefa srpske diplomatije Ivice Dačića.
Prvi potpredsednik vlade i lider SPS-a kaže da će prilikom dijaloga o Kosovu sa predsednikomVučićem još jednom proveriti mogućnost "razgraničenja" na "srpsko i albansko" za koje se, podseća, godinama zalagao, a da će, ukoliko to ne bude prihvatljivo, svakako pokušati da pruži svoj doprinos u nalaženju trajnog rešenja.
- Razgraničenja ili kako god da se zove. Šta je srpsko, šta je albansko. U dogovoru Srba i Albanaca to je jedino moguće trajno kompromisno rešenje, uz poseban status za naše crkve. I uz zajedincu srpskih opština na jugu Kosova - naveo je Dačić.
Još jedan potpredsednik srpske Vlade je izneo svoj predlog. Rasim Ljajić kaže da vreme nije na strani Srbije, niti na strani Srba na Kosovu i Metohiji, i da će njegova Socijaldemokratska partija Srbije šefu države izneti platformu za normalizaciju odnosa u tri faze.
Prva faza pregovora podrazumeva da se omogući potpuna ekonomska saradnja sa Kosovom.
- U ovom trenutku preko administrativne linije izvozi se preko 400 miliona evra robe godišnje, ali bi to, ističe, moglo biti dvostruko više, ukoliko ne bi postojale pravne i političke prepreke - rekao je Ljajić.
Drugi element, je kaže Ljajić, otvaranje pitanje statusa Srba na Kosovu. ZSO treba da bude oblik samouprave Srba na Kosovu, a treba, dodaje, otvoriti i pitanje imovine i kulturne baštine Srbije na Kosovu.
- Treći korak bi bili pregovori o učlanjenju Kosova u međunarodne organizacije, osim u UN, uz jasne benefite - šta bi Srbija za tu saglasnost dobila. Ne možemo da pregovaramo u magli, da ćemo mi činiti ustupke, a za to ne dobijati ništa - ističe Ljajić.
Svoje viđenje rešenja je izneo i Oliver Ivanović, lider GI SDP. On ne veruje u mogućnost podele Kosova.
Kako kaže, Evropska unija je brojnim sporazumima, od onog o uređenju graničnih prelaza, slobodi kretanja, verifikaciji diploma, do Sporazuma o zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom, “stavila tačku na eventualno izdvajanje severa Kosova”.
Prema njegovom viđenju, do unutrašnjeg dogovora može doći uz učešće svih relevantnih subjekata srpskog društva, i predlaže da Srbija pokuša da nametne rešenje poput kiparskog.
- Najbolje rešenje bilo bi da se na teritoriji Kosova u jednom ograničenom peridu primenjuju zakoni EU sve dok se u dijalogu ne postigne konačno rešenje, koje u ovom trenutku niko ne može predvideti - kaže Ivanović.
Svoju platformu priprema i LDP. Ta stranka ističe da ubrzavanje procesa prijema Srbije u članstvo EU, prijem u NATO i institucionalne garancije posebnog statusa srpske zajednice otvaraju prostor da Srbija odustane od političke blokade integracije Kosova u organizacije koje omogućuju bolji život svih njegovih gradana.
Srbija, kako piše u platformi, ne može tražiti svoju sreću u unapred izgubljenom zaustavljanju Kosova na putu ka članstvu u UN, UNESKO i druge međunarodne i regionalne organizacije, već za svoj interes treba da proglasi jačanje i napredak Kosova, koji podrazumeva njegovo paralelno uključivanje u moderne evropske i svetske tokove zajedno sa Srbijom.
Sva otvorena pitanja u odnosima Beograda i Prištine, navodi se u platformi, moraju biti regulisana kroz odnose međusobnog uvažavanja interesa obe strane, ali i sposobnošću Srbije i Kosova da tačke sporenja Srba i Albanaca rešavaju efikasno, predano i na civilizovan način.
Na poziv predsednika Vučića reagovali su i eksperti. Akademik i profesor međunarodnog prava Tibor Varadi kaže da je po njegovom mišljenju najbolja opcija personalna i teritorijalna autonomija Srba na Kosovu, i da je to linija “ispod koje se ne smeju spustiti srpski interesi".
- Da se Kosovo ''vrati'' i postane deo Srbije, mislim da u ovom času, mada to nije lako reći, nije realno. Ali, nisam sveznalica... A to da se srpske crkve, manastiri, kulturna i jezička prava zaštite putem personalne i teritorijalne autonomije, to je ostvarljivo. To bi bilo pravedno i moguće. To je ostvarljiv cilj - kaže Varadi i precizira da misli na teritorijalnu autonomiju severnog Kosova.
Svoje mišljenje po već oprobanom receptu dao i je i Verner Vajdenfeld, profesor univerziteta „Ludvig Maksimilijan“ i jedan od najboljih poznavalaca Balkana u Nemačkoj. On predlaže model "dve Nemačke".
- Radi se o sledećem: situacija je takva da verovatno nijedan od učesnika u konfliktu ne želi da kompletno popusti. To je tako bilo u slučaju BRD i DDR: dva različita stava; niko ne želi da učini neki temeljni ustupak, ali postoji interes da se postigne praktičan napredak. To je rešeno tako što su sklapani sporazumi i ugovori u kojima niko nije morao da učini neki temeljni ustupak. Dakle, strane u konfliktu su mogle da zadrže svoje osnovne pozicije. Ako hoćete da se praktične stvari poboljšaju, da se omoguće kontakti, ili da se uklone prepreke u putničkom saobraćaju – to je dobar model - rekao je Vajdenfeld.
(Telegraf.rs)
Video: Tzv. kosovska policija upala u zgradu opštine Gračanica
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.