Hod po žici između Evropske unije i Rusije: Vučićeva umetnost balansiranja

Prva lekcija za lidere u Beogradu jeste da je ključ za politički uspeh - balansiranje. Za vreme SFRJ, njen tadašnji lider Josif Broz Titi pokazao se kao majstor umetnosti balansiranja, izvlačeći koristi i od SAD i od SSSR, istovremeno balansirajući između protivničkih snaga na domaćem terenu. Četiri decenije kasnije, novi srpski predsednik, Aleksandar Vučić, nastoji da sličnom strategijom izvuče makismum koristi za svoju zemlju.

DESANT NATO GENERALA NA SRBIJU: Šta se krije iza učestalih poseta najviših zvaničnika Alijanse Beogradu

Preporučujemo

Kako susret Vučića i Pensa vidi najpoznatiji američki poznavalac Balkana

Na međunarodnom nivou, to znači hod po žici između Evorpske unije (EU) i Rusije, ocenjuje u svojoj analizi portal "International Policy Digest".

Za Srbiju, Evropa znači ekonomkske šanse - mesto trgovine, investicija i subvencija, i gde građani Srbije odlaze ne bi li našli posao, kao što su to nekada radili i oni iz stare Jugoslavije, kada ih je mnogo, kao gastarbajteri, otišlo da živi i radi u Austriji i Nemačkoj.

EU u očima Srbije je i mesto od političkog ugleda, nešto čemu i sama Srbija teži nakog što je bila izopštena tokom sankcija i ratova devedestih godina.

Foto: Tanjug/Kabinet predsednika Srbije

U tom smislu, Vučić je zainteresovan da Srbiju vodi putem evropskih integracija, kako bi zadovoljio ono što Zapad od Srbije i očekuje. Prvo kao premijer, a potom i kao predsednik Srbije, Vučić je radio na reformi ekonomije.

Osim toga, seo je i da razgovara sa liderima Kosova, zarad normalizacije odnosa, a razvio je i saradnju Srbije sa "Partnerstvom za mir", odnosno NATO-om, kroz zajedničke vojne vežbe.

Foto: NATO

Srbija tako, već uživa koristi tih napora kroz porast stranih investicija koje dolaze od kompanija sa Zapada.

S druge strane, Rusija za Srbiju znači sigurnost, i to ne samo kroz teško naroužanje koje joj prodaje, i kroz uticaj koji Rusija ima kao svetska vojna sila koja bi stala u zaštitu Srbije, već joj daje sigurnost za celovitost svoje teritorije, koja proizilazi iz odbijanja Rusije da prizna nazavisnost Kosova.  A to blokira bilo koje šire međunarodno priznavanje nezavisnosti te teritorije.

Foto: Tanjug/AP

Srbiji je tako veoma važno da održava dobre odnose sa Moskvom: svoj energetski sektor "otvorila" je ruskoj državi, izbegava da se pridruži NATO-u i priključi se sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Nedavno je osnovan i Savet za saradnju sa Rusijom (i Kinom), koji vodi Vučićev predhodnik Tomislav Nikolić.

Sve u svemu, strategija balansiranja funkcioniše.

U međuvremenu, na domaćem terenu, Vučić se suočava sa balansiranjem između različitih suparničkih frakcija u srpskoj politici, pre svega liberalnih reformista i konzervativnih nacionalista, ocenjuje portal.

To postaje očigledno kada se pogleda sastav nove srpske vlade. Na njenom čelu je, za to podneblje neuobičajena ličnost - Ana Brnabić, ocenjuje portal.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Ona je, pišu, libreralni reformator, odani evropejac: govori engleski jezik, kosmopolitskog je duha, obrazovana na Zapadu, sa iskustovom u biznisu, i ono što je možda i najčudnije - ne skriva svoju homoseksualnost i to u zemlji sa izrazito neevropskim stavom kada su u pitanju LGBT osobe.

Izborom ovakve ličnosti za premijera, Vučić je dao jasan signal i domaćoj i stranoj javnosti, da je ozbiljan u pogledu dostizanja evorpskih standarda i puta ka EU.

U isto vreme, Vučić je našao način da "nagrađivanjem" kroz važne državne funkcije pomiri različite političke opcije u zemlji. Kako ocenjuju, Ivica Dačič, ključni čovek Moskve u Beogradu i oštri protivnik nezavisnosti Kosova, zadržao je mesto ministra inostranih poslova.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Rusofil Aleksandar Vulin, koji je jednom prilikom NATO nazvao "zlom", dobio je mesto minsitra odbrane, a konzervativac Nenad Popović, takođe veliki rusofil, postavljen je za ministra bez portfelja.

Vučić svim ovim potezima signalizira nacionalistima kod kuće da Kosovo ostaje sastavni deo srpske države, i da je u Moskvi vernost Srbije neoštećena, uprkos orijentisanosti Srbije ka Zapadu.

Naravno, bitna komponenta u bilo kojoj strategiji balansiranja je centralna osovina oko koje se okreću različite sile, figura koja se ne nalazi u centru političkog života i kontroliše sva ključna imenovanja.

Ovo je uloga koju je Vučić sada stvorio za sebe - izgradio je Srpsku naprednu stranku (SNS) u dominantnu političku silu u zemlji, a u isto vreme govori i jezikom reforme i integracija, ali i nacionalizma i solidarnosti sa Rusijom.

Foto: Tanjug/ Tanja Valič

Sada, kao šef države, Vučić efikasno kontroliše sve ključne državne institucije. Tako je, piše portal, osim naravno predsedničkog kabineta i vojske, pod njegovom kontrolom i izvršna i parlamentarna vlast, a kroz neformalne kanale, i sudska, zatim obaveštajne službe, i veliki deo privatnog sektora čiji opstanak zavisi od dobre volje vladajuće stranke.

Sigurnost zaposlenja u višim ešalonima srpske elite, takođe zavisi od Vučića.

U teoriji, njegov jedini potencijalni suparnik u sistemu je premijer. Ali, Vučić je i za taj prbolem našao rešenje - postavljajući premijera koji će zavisiti upravo od njega samog.

Bez obzira na njene tehnokratske veštine, izvrsna karakteristika Ana Brnabić je da je ona politički autsajder, relativno nepoznata i bez moći u stranci, vladi ili parlamentu. Umesto toga, ona dobija sav svoj autoritet od Vučića, u potpunosti zavisi od njegovog političkog opstanka i može se ukloniti kad Vučić smatra da je to pogodno.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Rizik balansiranja naravno podrazumeva da lider nehotice ponekad dođe u sitaciju da zavadi različite snage koje pokušava da organzijue i tako ugorzi "zdanje" koje je pažljivo stvarao.

Rusija je navodno nezadovoljna imenovanjem Brnabićeve za premijera, smatrajući da zastupa zapadne interese u srcu vlade. Tome u prilog ide i njena nedavna izjava stranim medijima da će, ako bude morla da bira, Srbija pre izabrti EU nego Rusiju (što je međutim kasnije demantovala, pravdajući se da je pogrešno interpretirana).

Srećom, međutim, savremena istorija Srbije nudi izuzetnu lekciju za Vučića.

Kada se ravnoteža poremeti, rešenje je jednostavno da se ona ponovo uspostavi preuređivanjem liberalnih i konzervativnih snaga kod kuće ili igrom u Briselu ili Moskvi.

U ovoj staroj beogradskoj predstavi, Vučić se pokazao kao iskusan igrač, zaključuje portal "International Policy Digest".

(Telegraf.rs/International Policy Digest)