O OVOME I NEMCI SANJAJU: Srbija otvara kineski "Put svile" za Evropu

Jugoistočna Evropa nudi Kini ono što bi Brisel hteo da spreči: pristup tržištima Evrope. U tome prednjači Srbija, što se vidi i kroz realizaciju kineskih investicija u našoj zemlji. Da je Srbija atraktivna za kineska ulaganja pokazuju i kontakti najviših državnih zvaničnika. Aktuelni predsednik Tomislav Nikolić boravio je krajem marta u Pekingu, gde se susreo sa predsednikom Si Đinpingom, premijerom Li Kećijangom, kao i predsedavajućim Nacionalnog kongresa, Žang Deđijangom, dok premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je najavio, očekuje put u Kinu sredinom maja. Do tada bi trebalo i formalno da sve bude završeno oko uspostavljanja avio-linije Beograd-Peking.

OFANZIVA NA BEOGRAD: Šta se krije iza čestih poseta svetskih diplomata Srbiji

Preporučujemo

SLEDEĆA NEDELJA KLJUČNA

U 2013. godini kineski predsednik Si Đinping predložio je novi ekonomski pojas puta svile i inicijativu pomorskog puta svile za 21. vek, poznatu kao "pojas i put". Inicijativa izražava želju Kine da deli interese ekonomskog razvoja sa drugim evroazijskim zemljama.  U tom smislu, koliko je značajna uloga Srbije u otvaranju evropskog tržišta za kineske investicije prenosi i nemački Dojče vele.

Kažu da Nikolić ne samo što se sreo sa kineskim političkim vrhom, već je biti snabdeven i kontaktima sa firmama – na primer, sa Huavejem, koncernom za komunikacione tehnologije, čiji menadžeri su bacili oko na srpsko tržište.

Foto: predsednik.rs

Prošlog meseca je jedna kineska firma počela sa gradnjom deonice auto-puta E-763 između Surčina i Obenovca. Predsednik Sji je prošlog leta bio u Srbiji da bi potpisao ugovor. Početkom marta je obznanjeno da je prodaja jednog rudnika bakra kao i RTB Bor jednoj kineskoj firmi praktično gotova stvar. Gradnja jednog industrijskog parka pod vođstvom korporacije CRBC, već je počela.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Interesovanje Kine za infrastrukturne projekte u Srbiji je veliko. Za auto-put oko Beograda su baš pre nekoliko dana kineski investitori obećali više od 200 miliona evra.

Još nije jasno da li će Kinezi graditi planiranu železničku trasu između Beograda i Budimpešte. Prvobitno je posao dodeljen kineskoj korporaciji CRBC, ali EU je najavila da će ispitati dodelu projekta u Mađarskoj, jer tamo nije bilo javnog konkursa, koji predviđaju smernice EU za takve projekte. To je jedina „tačka preseka" gde i Brisel može da se umeša: transevropski projekti. Srbija i dalje može da dela mimo ekonomskih regulativa EU.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Da je drukčije, Brisel bi već nešto bio preduzeo protiv pojednostavljenja viznih odredbi oko kojih se balkanska država prošle godine dogovorila sa Kinom. Građani obe zemlje sada za boravak kraći od 30 dana ne moraju da traže vizu. O tome Nemci sanjaju! Sada se Srbija nada malom turističkom bumu. Na godišnjem Sajmu turizma održanom u februaru, prvi put je zvanično učestvovala i Kina.

Srbija još nije jedna od glavih turističkih destinacija za Kineze, ali broj kineskih turista se povećava. Prošle 2016. godine bilo ih je za 29 odsto više nego 2015. Možda 43.000 posetilaca godišnje još ne čini stub privrede, ali u poređenju sa 12.000 turista u 2011, to je početak s kojim može da se radi.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Vučić sada polaže nade u direktnu avionsku liniju Beograd-Peking. Za ovogodišnji sajam je prvi put osmišljena brošura sa dve turističke rute za Kineze. Jedna od njih ima naslov „Balkan bez granica". Ono što nekom zvuči kao miran godišnji odmor, za stratege u Briselu je razlog da preblede – jer suviše zvuči kao Evropa na mala vrata.

(Telegraf.rs)