Možda brojni građani Srbije više vole Rusiju, ali strateški cilj je članstvo u EU

Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han ocenio je da je situacija na zapadnom Balkanu i dalje krhka i da je trajno rešenje moguće samo u međunarodnim okvirima, odnosno unutar EU, a za Srbiju, u kojoj je veliki broj građana "emocionalno vezan za Rusiju" ističe da je strateški cilj članstvo u Uniji.

Preporučujemo

ZABRINUTI SMO ZA SRBE NA KOSOVU, radimo na tome da se ne ponovi "OLUJA"

TAČI NE ODUSTAJE: Stranci mogu za pet minuta da ubede Beograd oko vojske

- Mi se, međutim, ne fiksiramo na datume pristupa. Govorimo o pristupnom procesu, a kojom brzinom zemlje napreduju zavisi od njih samih - poručio je Han u izjavi bečkom dnevniku „Kurir“.

Foto: Milena Đorđević

Što se otpora daljem prijemu zemalja u EU tiče, Han naglašava da je većina stanovništva država članica uzdržana, zbog čega je važno te ljude uveriti da nova članica ne predstavlja teret ili problem, već dobitak.

Zemlje koje žele da pristupe, prema njegovim rečima, moraju da ispune preduslove, pravni sistem mora funkcionisati, moraju biti mnogo atraktivnije kao mesto za investicije.

Privrede država moraju, prilikom budućih prijema, biti ključni faktor.

- Zbog toga smo predložili zajedničko tržište za region zapadnog Balkana, sa slobodnim protokom roba i usluga, zajedničkim priznavanje sertifikata. To bi se moglo relativno lako sprovesti, bez da se menjaju ugovori, i bio bi prvi korak u evropsko zajedničko tržište. Moglo bi se stvoriti do 80.000 ukidanjem formalnih prepreka - uveren je Han.

Printksin: Tanjug

On je konstatovao ruski uticaj u regionu, posebno kada je reč o geostrateškom razvoju.

S tim u vezi je pomenuo pristupanje Crne Gore NATO, što ne nailazi na dobar prijem u Rusiji.

- Pokušavaju stvarati određene probleme, ali to neće imati dugotrajne posledice, jer 70 odsto investicija u region dolazi iz EU i biće ih još. Možda su u Srbiji brojne građani emocijalno bliži Rusiji, ali strateški cilj Srbije je članstvo u EU i budućnost regiona je u Uniji - podvlači Han.

Što se Turske, njenih pretnji i provokacija tiče, on ističe da promena Ustava, ako bude prihvaćena od stanovništva, znači dalje unazađenje demokratije.

- Ono što je važnije je primena. Način primene će odlučiti o tome kako će biti konačna ocena od strane EU - ukazuje on.

Han dalje kaže da ne može da se požali ka poštovanje sporazuma o izbeglicama, ali upozorava da retorika zasenjuje dnevni rad.

- Preporučujem našim turskim partnerima da pod hitno sprovedu „verbalno razoružanje“. Nećemo moći trajno raditi ako stalno dolaze pretnje i neprihvatljive uvrede iz Turske, kao što su poređenja sa nacistima -  naglasio je on.

(Telegraf.rs/Tanjug)