Evropska komisija ODBACILA PRIMEDBE HRVATSKE na otvaranje poglavlja 23!

Jedan od ključnih zahteva Hrvatske, koje postavlja kao uslov Srbiji u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom, a koje se odnosi na poglavlje 23, o pravosuđu i temeljnim pravima, jestde modifikacija zakona o nadležnostima organa vlasti Srbije u procesuiranju ratnih zločina.

Preporučujemo

Ovih je dana to pitanje dobilo veću pažnju javnosti jer je Hrvatska, time što nije dala saglasnost na usvajanje izveštaja Komisije o merilima za otvaranje tog poglavlja, zapravo blokirala napredak tog istog poglavlja, što se u javnosti predstavlja kao hrvatska blokada puta Srbije prema EU.

O OTVARANJU POGLAVLJA 23 I 24 U BRISELU 22. JUNA: Hrvatska još nema zvaničan stav

Pitanje je dodatno izazvalo tenzije jer se Srbija nalazi u predizbornoj kampanji. Ali, o tom pitanju već se dugo komunicira na relaciji Evropska komisija - Hrvatska i postoje nesuglasice. Hrvatska je Komisiji jasno dostavila svoje argumente zašto takav zakon smatra neprihvatljivim. Ali Komisija je, nakon što je saslušala i Srbiju koja je isto tako EU dostavila svoje argumente, zapravo odbacila hrvatske primedbe.

Foto: Tanjug/Twitter/@SerbianPM

Hrvatska u svojim argumentima naglašava da takav zakon, kojim Srbija svoju kaznenu nadležnost proširuje i na šest drugih država nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije, krši opšteprihvaćena načela krivičnog i međunarodnog prava, načelo pravne predvidljivosti i posebno načelo nemešanja u unutrašnje poslove drugih država. Hrvatska navodi da pažljiva analiza tog zakona jasno pokazuje da se ne odnosi na načela univerzalne jurisdikcije, jer se ne odnosi na teritoriju bilo koje države, već se ograničava samo na one s područja bivše Jugoslavije.

- Ovaj zakon stvara novi hibridni princip, nepoznat savremenom međunarodnom i komparativnom pravu - navodi Hrvatska u svojim argumentima. Zagreb ističe da je Srbija jedina koja u svoju nadležnost proširuje kaznenu jurisdikciju van svoje teritorije na selektivan način, na šest drugih država, i da Srbija krši i princip primene univerzalne jurisdikcije "u dobroj vjeri".

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Hrvatska kao primer politički motivisane zloupotrebe tog zakona spominje i optužnicu protiv bosanskohercegovačkog političara Ejupa Ganića, koji je zbog te srpske tužbe uhapšen u Velikoj Britaniji. Hrvatska citira i britanskog sudiju koji je Ganića oslobodio, uz obrazloženje da "ne vidi ništa što bi moglo opravdati ovu optužnicu osim politički motivisanog procesa".

Ali, bez obzira na sve hrvatske argumente, Evropska komisija smatra da međunarodno pravo ne sprečava bilo koju državu da svoju jurisdikciju proširi i takozvanom ekstrateritorijalni jurisdikcijom ili "univerzalnom jurisdikcijom". Taj zakon, prema mišljenju Evropske komisije, "ne predstavlja kršenje suvereniteta dotične države" niti predstavlja mešanje u unutrašnje poslove te države. Evropska komisija čak navodi da bi, i kad bi Srbija ukinula odredbe o operativnom delu gde se spominje nadležnost nad teritorijom bivše Jugoslavije, i dalje na osnovu univerzalne jurisdikcije mogla suditi hrvatskim državljanima za zločine počinjene na hrvatskom teritoriju.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Komisija smatra da bi dve države same trebale svaki slučaj sukoba oko jurisdikcije rešiti međusobnom saradnjom. Ovih dana traju konsultacije između Hrvatske i Evropske komisije, ali is drugim državama članicama, kako bi se pronašao način da se proces pokrene i Srbija do kraja juna otvori poglavlje 23. Hrvatska veruje da bi neki od njenih zahteva trebali biti i merila EU prema Srbiji u ovom poglavlju, bilo kao "prelazna merila" koja se sada uvode ili kao merila za zatvaranje.

Ali nadležnosti koje je Srbija sebi dala, da sudi za zločine u susednim državama nije jedino pitanje na koje Hrvatska ima primedbe u ovom poglavlju, već su tu i ukupna saradnja Srbije sa Haškim sudom, kao i prava hrvatske manjine u Srbiji.

(Telegraf.rs / Izvor: Jutanji list)