(VEOMA UZNEMIRUJUĆI FOTO) OVO JE SRPSKI HOREJŠIO KEJN: On je REŠIO KRVAVA UBISTVA Đinđića, Stambolića i Arkana!
Poslednje generacije u Srbiji odrastaju na kriminalističkim serijama sa Zapada, kao što su "Istražitelji iz Majamija", "Zločinački umovi", "Zakon i red", "Bouns" i druge. Dive se istražiteljima kako uvek otkriju ubicu i reše zamršene slučajeve. Telegraf.rs vam donosi priču o prof. dr sc. Slobodanu Saviću, jednom od najiskusnijih specijalista sudske medicine ("istražitelja") u Srbiji, koji je radio obdukcije i veštačenja u najtežim slučajevima za državu, kao što su ubistva Zorana Đinđića, Željka Ražnatovića Arkana, Ivana Stambolića, gardista na Topčideru i mnogih drugih. Baš zbog toga ga njegovi studenti na Pravnom fakultetu zovu "srpski Horejšio Kejn"!
Preporučujemo
LAŽNA DOJAVA O BOMBI U AVIONU IZNAD SRBIJE: Erbas se vratio u Mađarsku, policija nije pronašla eksploziv (FOTO)
VUČIĆ SMENIO GAŠIĆA?! Meni je teško, ali on ne može da ostane ministar (VIDEO)
Profesora Savića zatekli smo u njegovom kabinetu u Institutu za sudsku medicinu "Milovan Milovanović" Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Odmah smo se uverili da u Srbiji zaista postoji pravi naučni kabinet o kojem smo toliko slušali.
Svuda po njemu su uredno poređane knjige i predmeti, a na zidovima ispisane mudre misli velikih ljudi, koje mu, kako nam kaže profesor Savić, ispunjavaju dan.
- Eto, to je moj vilajet. Ovde ja već 32 godine zarađujem platu - bile su prve reči koje nam je profesor Savić rekao kada smo došli u njegov kabinet, koji, moramo priznati, nije poput Horejšiove kancelarije iz serije, nema skupocene opreme, ali je sve na svom mestu i uredno poređano.
- Svi mi koji ovde radimo zaposleni smo na fakultetu jer je Institut za sudsku medicinu deo Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, tako da smo angažovani na tri fronta. Jedan se odnosi na specijalizaciju sudske medicine, drugi deo je rad sa studentima u okviru predmeta Sudska medicina i treći deo je nauka, što znači pisanje i objavljivanje naučnih radova. Sudska medicina je veoma zanimljiva i specifična grana medicine jer je usko povezana sa pravom i sudskim postupkom, što joj i samo ime govori. Dakle, naš stručni deo posla prvenstveno se obavlja za potrebe sudova, uglavnom sa teritorije Srbije, ali i iz okolnih zemalja (Crne Gore, Republike Srpske) - odmah s vrata počeo je priču ovaj srpski stručnjak.
Završili ste Medicinski fakultet, otkud da Vas život odvede u vode sudske medicine?
- Mene je na tu stranu odveo splet slučajnih okolnosti. Medicinski fakultet u Beogradu završio sam 1982. godine sa visokom prosečnom ocenom i tada sam mislio da su mi sva vrata otvorena. Međutim, ni u to vreme nije bilo lako pronaći posao. Sudska medicina mi se veoma dopadala na studijama, ali moram da priznam da mi ona nije bila prva ideja kada sam razmišljao o izboru životnog poziva. Igrom slučaja se dogodilo da nije uspeo konkurs koji je u Institutu bio raspisan za asistenta pripravnika jer je kolega koji je primljen u radni odnos odlučio da prihvati drugo radno mesto. Ja sam u to vreme već služio vojni rok i supruga mi je javila da me traže iz Instituta za sudsku medicinu, što me je začudilo jer sam dva meseca ranije dobio obaveštenje da na konkursu nisam primljen.
- Tako sam se u Institutu prvi put pojavio u vojničkoj uniformi pitomca Sanitetske oficirske škole. Pitali su me da li bih radio kod njih, što sam ja oberučke prihvatio, ali pod uslovom da me ”malo” sačekaju, dok ne završim služenje vojnog roka. I tako sam se 19. avgusta vratio iz vojske, a 1. septembra 1983. počeo da radim kao asistent pripravnik. Dakle, pune 32 godine u sudskoj medicini, ali sada u zvanju redovnog profesora.
Da li ste pre sudske medicine imali dodira sa pravom?
- Moj otac je pravnik, pa mi je pravna struka uvek bila zanimljiva i imao sam sa njom i ranije određenih dodira. Ja sam od 2008. godine i gostujući profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na predmetu Pravna medicina i mogu da se pohvalim da sam već sedam generacija pravnika izveo na put otkrivajući im tajne sudske medicine. Jako mi je zanimljiv taj deo posla, a verovatno će zvučati neskromno kada kažem da ga uspešno obavljam i to na obostrano zadovoljstvo - i moje i studenata.
Da li ste možda predavali nekoj poznatoj ličnosti ili na primer ministru pravde Nikoli Selakoviću, koji je bio asistent na Pravnom fakultetu?
- Nikola Selaković je slušao predavanja pre nego što sam ja počeo da radim na Pravnom fakultetu i nije prošao kroz moju nastavu. Ipak, sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da su danas mnogi moji studenti već postali tužioci, sudije i advokati. Pre nekoliko godina doživeo sam da studentkinja iz moje prve generacije na Pravnom fakultetu bude tužilac u sudskom postupku u kojem sam ja veštačio. Dakle, pravnica koju sam ja nedavno ispitivao na Pravnom fakultetu sada je u svojstvu tužioca meni kao veštaku postavljala pitanja na glavnom pretresu. Zbog toga se ja često šalim sa svojim studentima da moram da budem jako fin prema njima, jer će nam se uloge ispitivača i ispitanika vrlo brzo unakrsno promeniti.
Zbog čega je sudska medicina toliko značajna?
- Najznačajnija je za uspešno i efikasno sprovođenje sudskih postupaka. Šta je najinteresantnije za sud i tužilaštvo? Po mom mišljenju to je rešavanje nejasnih smrtnih slučajeva, naročito onda kada postoje okolnosti koje pobuđuju sumnju na neko krivično delo, naročito na ubistvo. U takvim slučajevima se od specijalista sudske medicine zahteva da utvrde poreklo smrti, odnosno da li je ona prirodna (uzrokovana nekim oboljenjem) ili nasilna (uzrokovana povredama), zatim uzrok smrti, kao i vreme njenog nastupanja. Ukoliko je smrt nasilna, od nas se dalje traži da procenimo da li je u pitanju ubistvo, samoubistvo ili zades. S tim u vezi moram da naglasim da je kod utrđivanja porekla nasilne smrti obdukcioni nalaz samo jedno od dokaznih sredstava, a potpuno sagledavanje slučaja moguće je samo na osnovu sveobuhvatne analize i svih ostalih dokaza prikupljenih uviđajem na licu mesta, drugim veštačenjima, izjavama svedoka itd.
- Da bih bio jasniji reći ću da npr. prisustvo ulazne rane od projektila u desnom slepoočnom predelu usmrćene osobe, sa znacima ispaljenja iz neposredne blizine, opravdano pobuđuje sumnju na samoubistvo, ali je za potvrdu ove sumnje neophodno dokazati da je upravo ta osoba izvršila ispaljenje (a ne neko drugi) na osnovu nalaza i odgovarajućeg rasporeda barutnih čestica na desnoj šaci leša u kojoj se nalazilo oružje u momentu ispaljenja projektila, primenom poznate metode tzv. parafinske rukavice.
Ispričajte nam neki primer iz prakse.
- Sećam se slučaja kada su u ranim jutarnjim satima prolaznici zatekli mrtvog neidentifikovanog muškarca, u ležećem položaju na travnjaku žardinjere, u neposrednoj blizini Veterinarskog fakulteta. Nije bilo svedoka njegovog umiranja, ali je prolaznike jako uznemirilo prisustvo brojnih tragova krvi, različitog oblika i veličine, kako na telu pokojnog, tako i u njegovoj okolini. Ovakve okolnosti slučaja svakako bi svima koji nisu lekari i naravno onima koji se ne bave sudskom medicinom opravdano pobudile sumnju na nasilnu smrt i to pre svega na ubistvo. Međutim, obdukcijom je ustanovljeno da na telu nema nijedne povrede i da je smrt bila prirodna, uzrokovana bolešću. Radilo se o karcinomu pluća koji je ”razjedanjem” tkiva izazvao obilno krvarenje na nos i usta, tako da je čovek iskrvario i ugušio se udišući sopstvenu krv.
- Ima i drugih sličnih situacija, te ja uvek apelujem na istražne organe da ono što zateknu na licu mesta ne prihvate ”zdravo za gotovo”. Bilo je i obrnutih slučajeva, kada su okolnosti na licu mesta ukazivale na zades ili samoubistvo, a na kraju je dokazano da je reč o ubistvu. Nedavno je ugljenisan leš starije žene izvučen iz požara, a član njene porodice izjavio je da se plamen u kući slučajno razbuktao. Međutim, moj mlađi kolega je obdukcijom dokazao da je dejstvo plamena na telo nastalo posle nastupanja smrti, a uzrok smrti bilo je iskrvarenje iz višestrukih ubodina grudnog koša, nanesenih najverovatnije nožem. O ovakvom obdukcionom nalazu odmah su obavešteni policija i tužilaštvo i izvršilac je istog dana uhapšen. Priznao je da je izvršio ubistvo, a potom izazvao požar da bi spalio leš i tako uništio dokaze svog zločina.
- Sličan slučaj desio se pre nekoliko godina kada je u centru Beograda u kontejneru nađeno ugljenisano neidentifikovano telo, za koje je DNK analizom utvrđeno da pripada 21-godišnjem muškarcu, poznatom narkodileru. Postmortalnim rendgenskim snimanjem utvrđeno je prisustvo projektila u predelu glave, a obdukcijom je smrtonosni projektil nađen zadržan u čeonoj kosti. Obdukcijom je potvrđeno da se radilo o ubistvu, sa ulaznom ranom u potiljačnom predelu, što je tipično za tzv. egzekuciju, kao i da je posle nastupanja smrti telo spaljeno u cilju prikrivanja zločina.
Znači susretali ste i sa ”podmetnutim” samoubistvima? Kako to rešavate?
- U sudskoj medicini je poznat pojam simuliranog, odnosno fingiranog samoubistva. Mi uvek upozoravamo mlade lekare da nalaz obešenog tela ne mora uvek da znači da je osoba zaista izvršila samoubistvo vešanjem. Dobro su poznati slučajevi da je lice koje je prethodno na drugi način ubijeno (npr. trovanjem ili zagušenjem, odnosno stezanjem vrata šakama) od strane ubice posmrtno obešeno da bi se lažiranim samoubistvom prikrio zločin. To može i uroditi plodom, ali samo ako se ne izvrši sudskomedicinska obdukcija kojom će se pouzdano utvrditi pravi uzrok smrti i dokazati da vešanje nije bilo zaživotno, već posmrtno. Već je prethodno pomenut primer ustreline iz neposredne blizine u desnom slepoočnom predelu, kao nalaz koji opravdano izaziva sumnju na samoubistvo. Verovatnoća da je u pitanju samoubistvo često je u kriminalističkim serijama pojačana nalazom pištolja koji je stegnut u desnoj šaci usmrćene osobe. Ovakav prizor prikazan je i na slici "Samobistvo" Eduara Manea.
- Sudskomedicinsko iskustvo upozorava da takav nalaz često ne ukazuje na pravo već na "podmetnuto" samoubistvo. Zašto? Kad osoba puca sebi u glavu i projektil prolazi kroz mozak, sa trenutnim nastupanjem smrti, po pravilu odmah dolazi do pojave mrtvačke mlitavosti u mišićima, što uzrokuje ispadanje pištolja iz ruke. Stoga se kod pravih samoubistava pištolj na uviđaju najčešće nađe negde pored tela usmrćene osobe. Kada neko želi da prikaže da se radi o samoubistvu, on može pištolj, kojim je prethodno izvršio ubistvo, da stavi u šaku žrtve u fazi kada još postoji mrtvačka mlitavost i da ga namesti tako kao da je osoba pucala (drška pištolja na dlanu, a kažiprst na obaraču). U sledećih nekoliko sati, zbog postepenog razvoja mrtvačke ukočenosti, pištolj će biti stegnut u šaci u opisanom položaju, što laici mogu pogrešno protumačiti kao siguran znak da je upravo ta osoba pucala, odnosno da se sigurno radi o samoubistvu.
Možete li nam ispričati još neki primer?
- Sećam se slučaja kada je ženska osoba u jutarnjim satima pronađena mrtva u sobi prizemne kuće u kojoj je živela kao podstanarka. Znalo se da je alkoholičar i da je u nekoliko navrata ranije pokušavala samoubistvo ispijanjem lekova za smirenje (sedativa). Telo je nađeno na krevetu, uredno pokriveno, a na noćnom stočiću zatečeno je više ispražnjenih bočica od sedativa. Nije bilo spoljašnih povreda na telu, niti znakova nereda u prostoriji, tako da je sve ukazivalo na samoubistvo, te je od strane istražnih organa odlučeno da ne treba da se radi obdukcija. Međutim, u toku obavljanja uviđaja u sobu je ušao njen otac, pogledao u prozor i pitao: "Da li je ovaj prozor bio otvoren kada ste došli?". Vlasnik kuće je to potvrdio, a otac je na to rekao da je njemu to izuzetno sumnjivo jer je njegova ćerka bila jako plašljiva i nikada nije spavala pored otvorenog prozora. Tek tada su pogledali kroz prozor i na travnjaku uočili otiske obuće čija je veličina ukazivala na muške cipele. Istražni sudija je tek tada odlučio da se uradi sudskomedicinska obdukcija kojom je utvrđeno da je žena ubijena zagušenjem, odnosno stezanjem vrata šakama, a toksikološkom analizom utvrđeno je prisustvo alkohola i sedativa, u količini koja je ženu mogla samo da umiri i uspava, ali ne i da usmrti. Da otac pokojne nije došao u odgovarajućem trenutku, telo ubijene žene bi bilo sahranjeno bez obdukcije i zločin bi ostao neotkriven. Ubica je za dva dana uhvaćen. Bio je to čovek sa kojim je ona bila u ljubavnoj vezi, koju je htela da prekine, što on nije prihvatio, iskoristio je priliku kada je ona zaspala pod dejstvom alkohola i sedativa, usmrtio je stezanjem vrata šakama, potom je namestio u ležeći položaj na krevetu, pokrio je, ispraznio bočice od sedativa i ostavio ih na noćnom ormariću, a potom je kroz prozor izašao iz kuće i pobegao.
- U serijama se obično prikazuje da je kod zagušenja spoljašnji nalaz na vratu vrlo ubedljiv, sa brojnim povredama kože, koje čak mogu da ukažu na to da li je stezanje vrata izvršeno levom ili desnom rukom. Takav obdukcioni nalaz je zaista tipičan, ali ne i uvek prisutan. Naime, zagušenje je moguće izršiti i tako da su spoljašnje povrede na koži oskudne ili potpuno odsutne. To se dešava kada se žrtva u toku stezanja vrata ne pomera (npr. kada je u pitanju novorođenče ili sedirana odrasla osoba, kao što je bilo u konkretnom slučaju), a između šake ubice i vrata žrtve se nalazi neki mek predmet (rukavica, kragna, šal ili marama). U takvim slučajevima samo obdukcijom je moguće otkriti unutrašnje povrede na potkožnom tkivu, mišićima i hrskavicama grkljana, kao siguran znak izvršenog ubistva zagušenjem.
Današnje generacije odrastaju na kriminalističkim serijama, a da li je sve zaista tako kao što gledamo u njima i da li ste se možda sreli sa nekom od zvezda?
- Da, sreo sam čuvenu doktorku Dži (dr Jan Garavaglia), ona je zaista sudski lekar i pravi prikaze po slučajevima koji su stvarni i koje je imala u svojoj forenzičkoj praksi. Što se tiče drugih serija, kao što su npr. "Istražitelji iz Majamija", one su za publiku veoma interesantne, sadrže dosta realnih scena i situacija, ali naravno ne treba očekivati da i u stvarnom životu sve bude onako kako je u njima prikazano. Treba razjasniti da osobe koje su u time serijama ”istražitelji” nisu lekari specijalisti sudske medicine, već kriminalistički tehničari, zaduženi za otkrivanje i prikupljanje dokaza na licu mesta.
- Čitaoci će se sigurno setiti da se istražitelji posle obavljenog posla na mestu događaja po pravilu nađu u obdukcionoj sali, gde na scenu stupaju i posao preuzimaju lekari specijalisti sudske medicine (u anglosaksonskoj terminologiji to su forenzički patolozi), koji vrše obdukciju i zajedno sa kriminalističkih tehničarima analiziraju slučaj na osnovu utvrđenog obdukcionog nalaza i drugih prethodno prikupljenih dokaza. Ono što u ovim serijama odgovara realnosti je često prisustvo specijalista sudske medicine na mestu događaja, naročito kada je u pitanju ubistvo.
- Trebalo bi i kod nas da bude tako kao u serijama, ali se, nažalost, mnogi slučajevi rešavaju bez prisustva sudskih lekara na licu mesta, što po mom mišljenju nije dobro i loše utiče na kvalitet izvršenog uviđaja. Svojevremeno je u gradskom SUP-u bio stalno zaposlen specijalista sudske medicine, koji je redovno izlazio na teren, ali kako je u pitanju mukotrpan posao koji po pravilu nije adekvatno nagrađen, toga danas više nema. Ponavljam da prisusvo sudskog lekara na licu mesta značajno doprinosi uspešnosti izvršenog uviđaja i kvalitetu prikupljenih dokaza. Dobro je poznata činjenica da ono što se propusti u početnoj fazi istražnog postupka, naročito na uviđaju, kasnije po pravilu ne može da se nadoknadi.
Kakvim aparatima raspolaže vaš Institut?
- Instrumenti i tehnološke mogućnosti su manje nego u pomenutim serijama, ali daleko od toga da mi značajno zaostajemo za njima, naprotiv. Institut za sudsku medicinu u Beogradu može da se pohvali vrhunskom, savremenom toksikološkom laboratorijom, koja je proglašena referentnom državnom laboratorijom za detekciju psihoaktivnih supstanci (jednostavnije rečeno droga). Trovanje koje je u davna vremena bilo jedno od najčešćih načina izvršenja tzv. savršenog ubistva, jer ga nije bilo moguće otkriti, danas je veoma retko, prvenstveno stoga što se u toksikološkim laboratorijama, kao što je naša, može dokazati prisustvo i utvrditi količina praktično bilo koje strane supstance u organizmu. Izuzetno je važna i naša moderna DNK laboratorija, takođe priznata u svetu, jer se bez DNK analiza danas ne može ni zamisliti savremeni forenzički rad. Čitaoci će se sigurno setiti primera da je u slučajevima ubistva nožem moguće otkriti ubilačko oruđe, kao i ubicu, tako što se na njima DNK analizom nedvosmisleno dokaže prisustvo bioloških tragova (najčešće krvi) koji vode poreklo od ubijene osobe. Slično tome, kada se pregledom silovane osobe nađu tragovi semene tečnosti napadača, pouzdano se DNK analizom može utvrditi da li taj biološki trag pripada licu koje je osumnjičeno za silovanje.
- U Institutu se nalazi i rendgenski aparat koji nam služi da kada sumnjamo na prisustvo projektila u telu, pre obdukovanja izvršimo pregled, praktično "snimanje" celog leša, kojim otkrivamo mesto gde je projektil zadržan, što nam znatno olakšava njegovo pronalaženje u toku obdukcije, kojom dodatno utvrđujemo i putanju projektila kroz telo usmrćene osobe. Ja sam, na primer, rešavao slučaj ubistva u kojem je došlo do projektilne embolije, gde je ulazna rana ustreline bila u predelu srca, projektil je tu ušao u telo, zatim je kroz srce ušao u aortu, kroz koju se kretao čitavom njenom dužinom, zatim nastavio put kroz arterije leve noge, tako da je na kraju nađen u zatkolenoj arteriji, na 5 cm ispod nivoa kolenog pregiba.
Da li je i zbog čega utvrđivanje vremena smrti važno za sudski postupak?
- Utvrđivanje vremena smrti je ozbiljan zadatak i nije ni izdaleka tako lak kao što se u serijama prikazuje. U praksi je utvrđivanje vremena smrti naročito značajno u slučajevima ubistva, kada se utvrđuje da li je osumnjičena osoba u navedeno vreme mogla da bude prisutna na mestu ubistva i izvrši zločin. U serijama se viđa tipična situacija da osumnjičeni ima alibi da je u vreme ubistva bio na nekom udaljenom mestu, što ga isključuje kao potencijalnog izvršioca tog krivičnog dela. Naravno, taj alibi treba proveriti, a utvrđivanje vremena nastupanja smrti je u sklopu te provere jedan od ključnih postupaka. Često vidimo primere da se nađe leš, istražitelj dođe na lice mesta i onako "od oka", često i ne prilazeć telu, utvrdi da je smrt nastupila pre 3 sata i 20 minuta. Samo na osnovu pregleda leša i utvrđivanja promena koje se na telu razvijaju posle smrti (tzv. lešne osobine i promene), to nije moguće tako lako i precizno utvrditi, već je ta procena uvek aproksimativna i daje se u određenim vremenskim granicama.
- Tako mi studente učimo da na licu mesta lekar na osnovu postojanja mrtvačke ukočenosti i mrtvačke hladnoće može i sam, bez angažovanja sudskih lekara, aproksimativno proceniti kada je smrt nastupila. Ukoliko na lešu još uvek postoji mrtvačka mlitavost i leš je još uvek topao, od nastupanja smrti do pregleda leša nije prošlo više od tri sata, ali to je prilično širok interval, jer to može biti i sat i po, ali i svako drugo vreme u okviru tog tročasovnog perioda. Kada se već razvila mrtvačka ukočenost, a leš se još uvek nije ohladio, osoba je mrtva od 3 do 8 sati. Kada se leš potpuno ukočio i ohladio, od nastupanja smrti proteklo je od 8 do 36 časova. Posle tog vremena leš ostaje hladan, ali postaje ponovo mlitav jer se u sklopu truležnih promena u mišićima gubi mrtvačka ukočnost.
- Danas su razvijene i savremene preciznije metode procenjivanja vremena smrti, od kojih se jedna odnosi na utvrđivanje postmortalnih koncentracija elektrolita, npr. kalijuma. Kalijum se u toku života najvećim delom nalazi u ćelijama, a posle smrti zbog raspadanja ćelija dolazi do njegovog oslobađanja i sledstvenog postepenog porasta koncentracije u krvi i drugim telesnim tečnostima. To preciznije procenjivanje vremena smrti, naravno, zahteva i odgovarajuću laboratorijsku opremu i ne može se izvršiti na mestu gde je leš pronađen.
Da li se zaista na osnovu karakteristika ubodina može pouzdano zaključiti kako izgleda nož kojim su one nanesene?
- Postoje zablude kada je reč o ubistvu nožem. Obično se u serijama prikazuje da obducent koji još nije ni otvorio leš, samo na osnovu spoljašnjeg izgleda ulaznog otvora ubodine na koži saopšti policiji sve karakteristike noža kojim je izvršeno ubistvo. Da se malo našalim, to često bude ovako - u pitanju je nož dužine 15 cm, najveće širine sečiva 2 cm, sa reckavom oštricom i okruglom, drvenom drškom. To nikako nije moguće tako precizno utvrditi jer je procena, kao i kod vremena smrti, uvek samo aproksimativna. Pokušaću najkraće da objasnim zašto je to tako. Ako je zaista u pitanju nož dužine sečiva 15 cm, njime se može naneti ubodina čiji je kanal kraći od 15 cm, ako nož nije potpuno uboden u telo. Stoga kanal ubodine može imati sve moguće dužine, od 1 mm do 15 cm, što će se desiti kada je nož zaboden celom svojom dužinom. S druge strane, dužina kanala može biti i veća od 15 cm, ako je, nakon potpunog zabadanja noža, nastavljeno sa pritiskanjem i ugibanjem kože na povređenom delu tela. To je naročito karakteristično za ubodine trbuha, gde se ugibanjem trbušnog zida može naneti ubodina čiji je kanal i po nekoliko centimetara duži od maksimalne dužine sečiva noža.
Radili ste na mnogim teškim i važnim predmetima, rešavali ubistva kriminalaca, premijera, političara, gardista na Topčideru, da li je bilo pritisaka da nešto "ne vidite"?
- Radim pune 32 godine i ne mogu da kažem da nije bilo pretnji ili pokušaja nuđenja mita. Nije, ipak, bilo ozbiljnih stvari. Više se radilo o neprijatnostima, kao kada je slučaj Topčider bio u pitanju. U toku ove tri decenije mog rada bilo je veoma ozbiljnih slučajeva, mafijaških obračuna i sl. ali olakšavajuća okolnost je ta što posao koji rade specijalisti sudske medicine nije vezan za ime, dakle mi ne presuđujemo, pa po pravilu ne osećamo pritisak koji je najvećim delom usmeren na tužioce i sudije. Što se tiče onih drugih nečasnih radnji, moram da kažem da je bilo pokušaja i ponuda, ali kada jednom pokažete da vas to ne zanima, to sasečete u korenu i takve ponude više ne dobijate. Takav životni i profesionalni stav prenosim i svojim studentima. Prvo moral i obraz pa onda sve ostalo. Obraz se lako prlja, ali kada se okalja, više se nikada ne može oprati.
Radili ste mnoga kriminalna ubistva, kako je bilo živeti i raditi tih "mračnih devedesetih"?
- Ja sam od tih 10 teških godina dve proveo sa porodicom u Švedskoj, gde sam radio i nostrifikovao diplomu lekara i specijaliste sudske medicine i na kraju dobio stalno zaposlenje. I pored toga sam u junu 1997. godine odlučio da se vratim u Srbiju. U toku preostalih osam godina pomenute decenije, zajedno sa svojim kolegama, preturio sam preko glave brojne teške lične i profesionalne trenutke. Posebno obeležje tih devedesetih godina bilo je drastično povećanje broja ubistava, koja su u većini slučajeva bila izvršena upotrebom vatrenog oružja, kako ručnog tako i eksplozivnog. Kriminalni obračuni sa tipičnim egzekucijama, uz upotrebu automatskog oružja i klasični atentati bili su tada deo naše svakodnevice i veliko profesionalno opterećenje za lekare u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu.
- Do početka devedestih godina prošlog veka godišnje je u Beogradu u proseku registrovano tridesetak ubistava, da bi od 1990. taj broj naglo porastao, tako da se do 2000. godišnji broj ubistva kretao od 100 do 150. Većina je bilo izvršena upotrebom vatrenog oružja, a poseban forenzički problem bilo je i povećanje broja povreda kod jedne žrtve, zbog upotrebe automatskog oružja. U početku nam je ovo bilo neobično, a posle smo se navikli na takvu situaciju, koja nam je, pored brojnih teškoća, donela i jedno značajno stručno iskustvo. Posle 2000. godine broj ubistava se postepeno smanjivao, ali je vatreno oružje kao ubilačko sredstvo i dalje dominiralo.
Gde ste proveli bombardovanje 1999. godine?
- Celo bombardovanje proveo sam sa porodicom ovde u Institutu za sudsku medicinu, u atomskom skloništu, s obzirom na to da u zgradi u kojoj smo živeli nije bilo skloništa, a bila je locirana u neposrednoj blizini objekata koji su bili pogođeni, među kojima su najbliže bile zgrade Generalštaba. Tako sam sticajem okolnosti bio uključen u obdukcije većeg broja poginulih osoba, među kojima su bili i radnici RTS-a, pacijenti iz bolnice "Dr Dragiša Mišović" i dr.
Koji je Vaš moto koji prenosite studentima koji planiraju da se bave ovim poslom?
- Artur Konan Dojl, čuveni pisac i tvorac Šerloka Holmsa, napisao je: "Kapitalna je greška da se razvijaju teorije pre no što se obezbede dokazne činjenice. Neosetno se počinje sa prilagođavanjem činjenica da odgovaraju teorijama, umesto da teorije odgovaraju činjenicama". I kad god se tako nešto nečasno uradi, nikako ne može idealno da se namesti da se sve kockice savršeno slože, jer je istina samo jedna. To studentima uvek kažem pri prvom susretu jer i u pravnoj i u medicinskoj struci na prvom mestu treba da bude poštenje i čuvanje obraza, a onda sticanje znanja. Neznanje je boljka koja se leči učenjem, dok je nepoštenje neizlečivo, a znanje udruženo sa nepoštenjem, može biti i mnogo opasnije od neznanja.
>>>> Ovo je samo prvi deo intervjua sa prof. Slobodanom Savićem, u danima koji slede nastavljamo priču u kojima on otkriva nove detalje iz najtežih slučajeva koji su potresli Srbiju, kao što su ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, Ivana Stambolića i ubistvo gardista u kasarni na Topčideru <<<<
* Zabranjeno preuzimanje fotografija, teksta i dela teksta bez odobrenja urednika internet portala Telegraf.rs
(Darko Zlojutro)
Povezane vesti
Pronađeno telo žene na pločniku: Jeza na Vračaru
Rezultati obdukcije bebe koja je preminula u bolnici u Surdulici za mesec dana
Najpotresniji prizori iz Sirije: U zatvorima traže najmilije, ne bi ni da misle o drugoj opciji - strašnija je
<% post.title %>
Legija tražio da ga puste na slobodu! Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku o njegovom zahtevu
Video: ANKETA: Građani Zgreba u šoku, smatraju da je sistem kriv
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
RASPUST U CELOJ SRBIJI VEĆ OD UTORKA Predlog formulisan, čeka se odluka Vlade, reagovali sindikati
PUTIN IZAZVAO AMERIKU NA DUEL! "Neka stave PVO u Kijev, ja ću zamoliti moje momke...": Pomenuo i bombardovanje Beograda, konferencija trajala SKORO 5 SATI
(MAPA) PAŠĆE POLA METRA SNEGA! Danas do 15 stepeni, a onda obrt: Srbija će se naći u najhladnijem delu visinskog ciklona!
Doktor
Profesor Savic je jedan izuzetan covek, izuzetan profesor,izuzetan strucnjak i voleo bih da svako ima priliku da cuje njegova predavanja posle kojih,verujete, ostajete bez daha .... neverovatna velicina od coveka.... Svako dobro profesore i samo napred sa vasom energijom !!!
Podelite komentar
plavi safir
Jako interesantan tekst!
Podelite komentar
Banja
Hvala Bogu da se moze pročitati i text koji je interesantan i poucan
Podelite komentar