INTERVJU VUČIĆA ZA FRANKFURTER ALGEMAJNE CAJTUNG: Uloga Merkelove odlučujuća

Premijer Srbije Aleksandar Vučić očekuje da će na dvodnevnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu, koja danas počinje u Beču, doći do napretka po pitanju izbeglica i regionalne integracije.

Preporučujemo

U austrijskoj prestonici će biti prisutne vlade svih država Zapadnog Balkana, kao i visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini, austrijski i zvaničnici Francuske, Italije i, naravno, Nemačke.

"Kancelar Angela Merkel igra jednu odlučujuću ulogu, najvažniji je evropski lider i na nju se odnose naše nade", rekao je u intervjuu za nemački "Frankfurter algemajne cajtung". Govoreći o izbeglicama sa Bliskog istoka, srpski premijer je rekao da on od EU ne traži novac, već mu je, kaže, važno da se nađe sveobuhvatno rešenje problema između Brisela i onih koje nisu članice EU - jedno, kako je rekao, panevropsko rešenje.

"Mi smo jedna siromašna zemlja i ti ljudi ne žele kod nas, već žele da idu u EU", rekao je Vučić i istakao da on podržava plan u pet tačaka, šefa austrijske diplomatije Sebastijana Kurca. Taj plan, kaže, predviđa pomoć za zapadno-balkanske države i da se Evropa dogovori o jednoj jedinstvenoj azilantskoj politici sa jednom obavezujućom kvotom prijema.

Vučić je naglasio da u Srbiji broj izbeglica raste i svakodnevno se registruje do 3.000 novopridošlih, te je upozorio na probleme kada dođe zima. "Njihvo prosečno zadržavanje je, od kako Mađarska podiže žicu, poraslo od dva na deset dana, a to će i dalje rasti. Najveći broj njih putuje dalje, ali oko 10.000 ljudi mi imamo uvek u zemlji. Situacija će se zaoštravati, kada stigne zima. Mi se pripremamo na to da ćemo tada morati zbrinuti duplo veći broj. Zato pripremamo tri nova prihvatna centra", rekao je Vučić.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Na pitanje da li EU, koja planira velike centre u Grčkoj i Italiji, treba da podržava i napore Beograda kada je reč o izbeglicama, premda Srbija nije član EU, Vučić je rekao da bi Srbija to pozdravila. "Mi smo jedna siromašna zemlja i ti ljudi ne žele kod nas, već da idu u EU. Do sada smo mi dobili iz Brisela tek 390.000 evra. Ja ne tražim, međutim, u prvoj liniji novac, već da mi nađemo sveobuhvatno rešenje problema između EU i onih zemalja koje nisu EU, jedno panevropsko rešenje", rekao je Vučić.

Upitan da li bi Srbija, koja nije član EU, bila spremna da prihvati izbeglice Vučić je potvrdno odgovorio i naglasio da Srbija stoji iza svoje humanitarne i evropske odgovornosti i da je spremnost Srbije da uzme učešće, viša nego kod nekih država EU. "Na primer, podizanje žice u Mađarskoj ne rešava ni jedan od problema. U mojoj zemlji postoje političari koji žele sada jednu sličnu prepreku prema Makedoniji. To ja nikada neću dopustiti", rekao je srpski premijer i dodao da on vidi greške i na jugu i kao primer naveo Grčku. Grčka, gde mnogi ljudi po prvi put dođu na tlo EU, registruje svega 10 odsto izbeglica, naveo je on istakavši da Srbija registruje 90 odsto.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Na konstataciju da i iz Srbije u EU beži hiljade ljudi, te ta su to većinom Romi, Vučić je rekao da Srbija Rome mora bolje integrisati, da na tome radi, ali da oni nisu progonjeni. "Romi nisu progonjeni i okreću leđa Srbiji iz privrednih razloga. U proseku svaki izbeglica u Nemačkoj ima mesečno 580 evra, bez da pri tom bilo šta mora da radi. U Srbiji je, međutim, prosečna zarada svega 400 evra. Podsticaji da se dođe u Nemačku su, dakle, visoki, čak i kad čovek tamo može da ostane samo pet, šest meseci. Nemačka bi ta davanja trebalo da smanji na 200 evra, onda bi odmah došlo 80 odsto manje izbeglica sa Balkana", rekao je Vučić.

Upitan da prokomentariše privrednu situaciju u Srbiji, Vučić je rekao da je zemlja u 2014. godini bila tik pred bankrotom i da su "vladali skoro grčki odnosi". "To je bilo povezano, takođe, i sa užasnim poplavama", rekao je Vučić i dodao da je, međutim, učinjen zaokret i da su rezovi u penzijama i zaradama državnih službenika bolni, ali isplativi. On je naglasio da je tekućoj godini srpski deficit ispod mastrihtskih kriterijuma i da je MMF svoja očekivanja o rastu za Srbiju više puta revidirao na više. "To primećuju i nemački investitori. Ukupno nemačke firme zapošljavaju 30. 000 ljudi u Srbiji i zajedno sa Italijom je Nemačka naš najvažniji privredni partner", podsetio je.

Foto: Marko Todorović

Na pitanje o odnosima prema Rusiji, ocenio je da teškoću predstavlja zavisnost od ruskog gasa, ukazao na probleme sa projektom Južni tok (South Stream) i upozorio na moguće probleme u sledećim godinama. Naglašavajući da su tankovi puni za zimu, Vučić je rekao će, Srbija, ako Rusi, međutim, ne budu više usmeravali gas kroz Ukrajinu, u sledećim godinama imati velike teškoće.

Na pitanje kako napreduju pristupni pregovori sa EU, Vučić je rekao da ne idu tako brzo kako bi Srbija želela i izrazio nadu da će prva dva poglavlja već veoma brzo biti otvorena. "Pre 2025. godine želimo da postanemo članica EU. Zato mi završavamo sve domaće zadatke, takođe i u oblasti borbe protiv korupcije - zakoni su tu, a korumpirani ljudi se hapse i optužuju", rekao je Vučić i dodao da on, međutim, ne prećutkuje da pravosuđe ne radi veoma efektivno. "Upravo zato nam je potrebna podrška EU", rekao je Vučić i na konstataciju lista da je Kosovo najveći kamen spoticanja u pregovorima, naglasio da i tu, takođe, postoji napredak, poput napretka u vezi sa srpskom zajednicom na severu Kosova.

On je izneo čvrsto uverenje da odnosi između Albanaca i Srba ne stoje na putu nužno potrebnoj integraciji zapadnog Balkana. "Naš cilj je ukidanje svih carina i stvaranje jednog jedinstvenog tržišta. Ja računam s tim da će udeo zapadnog Balkana u spoljnoj trgovini Srbije za dve - tri godine porasti sa 17,5 odsto na 25 odsto", naveo je srpski premijer.

Od sada Telegraf pratite i na Vajberu!

(Telegraf.rs/Tanjug)