(SVETSKA EKSKLUZIVA) ISPOVEST PRVOG ROBIJAŠA S GOLOG OTOKA: Ovaj čovek zna sve tajne NAJKRVAVIJEG MESTA NA BALKANU!

Goli otok krije mnoge mračne tajne i na najbolji mogući način oslikava kako se održavala ideja Titove Jugoslavije. O svim zločinima koji su se dešavali na ovom ostrvu na Jadranu za Telegraf.rs svedoči Radovan Hrast (85), prvi zatvorenik koji je kročio na ovo NAJKRVAVIJE MESTO NA BALKANU!

Preporučujemo

OVO JE NAJKRVAVIJE MESTO NA BALKANU: Ušli smo u TITOV ZABRANJENI LOGOR gde je UBIJAO "svoje partizane"! (FOTO)

Na putu ka ovom jezivom mestu, koje je skrivalo najmračnije tajne Tita i njegove komunističke vlasti, a koje se danas nalazi u Hrvatskoj, put me je naveo do grada Senja na obali Jadrana, odakle sam se ušunjao u brod koji je prevozio do Golog otoka simboličnog naziva "Mala Marija". Put je bio dug, oko sat vremena sam plovio pitajući se šta ću na ovom ostrvu zateći i šta me tamo, na tim stenama čeka?

Baš na "Maloj Mariji" koja je plovila ka željenoj destinaciji upoznao sam ljudinu od 85 godina - Radovana Hrasta, prvog kažnjenika koji je otišao na Goli otok da "okaje svoje grehe" ili kako kaže Jovo Kapičić - na "prevaspitavanje".

Foto: D.Zlojutro

Iako ga godine stižu, Hrast je i dalje u kondiciji, njegov stisak ruke pamtiću dok sam živ, po jačini, ali i po tome što su baš te ruke tri godine udarale kamenom o kamen u Titovom tajnom logoru, sve zbog toga što se njegove rečenice nisu dopale nekom od članova UDBE!

- Moje dete, ja sam ti dva puta službovao ovde. Dvomotorac, kako nas povratnike na otok zovu, a bio sam u prvoj grupi robijaša koje su stigle na ostrvo da revidiraju svoje stavove - započinje priču za naš portal uz osmeh Hrast.

- Imao sam samo 17 leta kad sam te 1949. kročio na Goli otok, pod brojem 1 bilo je moje ime u grupi od 750 ljudi koji su tog dana brodovima i čamcima stigli na ostrvo. Samo mi smo imali tu "čast" da nas u vrsti dočekaju policajci i stražari s lancima, pendrecima. Kasnije su kažnjenici tukli kažnjenike - priseća se on.

Foto: D.Zlojutro

- Za vreme Drugog svetskog rata, kad je Hitler napao moju domovinu, s 11 godina otišao sam u rat i priključio partizanima, a kad se rat završio upisao sam pomorsku školu i bio u prvoj posleratnoj generaciji koja je pohađala tu ustanovu. Tek kasnije sam saznao da je UDBA ova odeljenja posebno držala na oku i pratila šta se tu dešava, jer su sumnjali da odatle preti najveća opasnost po režim.

Kažete, imali ste samo 17 godina kad ste završili na Golom otoku. Zbog čega ste onda tu robijali tri godine?

- Bilo je to teško vreme. Nešto sam mrsio protiv Tita - uz osmeh nam odgovara Hrast i dodaje:

Foto: D.Zlojutro

- Konkretno, kritikovao sam režim, pitajući što ja kao đak pomorske škole ne smem ići na časove engleskog jezika. Druga optužba protiv mene je bila da sam rekao kako su oficirske menze pune, a đaci nemaju šta da jedu. To me je dovelo ovde (pokazuje Radovan prstom na stene i kamen na Golom otoku jedva zaustavivši suze da poteknu).

- E moje dete, vidiš ti ovo ostrvo, tu imaš milion kamena... Milion kamena i milion suza prolivenih.

Foto: D.Zlojutro

Kako su izgledali dani robijanja na Golom otoku? Kakva je bila hrana?

- Nemoj se šaliti, to nije bila hrana. Dobijali smo kantu vode i parče hleba za ceo dan i do sutra nema ništa. Radilo se udarnički, a kad smo došli ovde ničeg nije bilo. Svako drvo koje sad vidiš zasadili smo mi, kažnjenici, tako što smo telima pravili hladovinu biljkama da bi mogle da se prime i da ih sunce ne bi spržilo. Često su mnogi s opekotinama na telu izlazili iz te misije. Što se rada tiče, tucao se kamen do sutra i onda opet tako. Ne moraš sve da znaš, nije to za svaki stomak, jezive stvari su ovde rađene.

Ko je od visokih zvaničnika posetio Goli otok?

Foto: D.Zlojutro

- Prvi i jedini koji je došao da nas vidi, treći dan našeg boravka ovde, bio je narodni heroj Jovo Kapičić. Postrojio nas je uz bodljikavu žicu u vrstu i održao nam govor. "Sramota je da ste tu, moji ratni drugovi. Izdali ste zemlju, partiju i Tita. Ko bude promenio svoj stav biće pušten, a ko neće ostaviće svoje kosti ovde!" Tako je govorio Kapičić, koji je i pored svega za mene bio pošten čovek, onako visok i lep Crnogorac, koji nije mučio zarobljenike.

Ko je onda mučio robijaše?

- Sami smo se mučili. To su nam nametnuli. Stariji robijaši su tukli nove i dočekivali ih s broda udarajući ih lancima, to je kasnije postala tradicija. A da bi opstao na Golom otoku, važila su pravila: da cinkariš druge robijaše, ako čuješ da nešto mrse, da budeš dobar radnik i da priznaš svoju grešku. Ja sam priznao da nisam bio u pravu!

Foto: D.Zlojutro

Ovo je samo prvi deo ispovesti ovog sjajnog čoveka, a kako je Radovan Hrast izašao s Golog otoka, po čijoj naredbi i kako se opet, po drugi put našao među robijašima, to je posebna priča koju ćemo objaviti u nastavku serije ekskluzivnih tekstova s Golog otoka.

Znam samo da sam posle susreta s ovim čovekom dugo gledao u grafit koji je na jednoj od ruševina na ostrvu napisao Ante Zemljar, jedan od bivših robijaša koji je preživeo sva zverstva na Golom otoku. On glasi:

"KADA SE BESMISAO SHVATI ČINJENICOM OD TADA SE ŽIVI SA TOM ČINJENICOM", Ante Zemljar.

Foto: D.Zlojutro

(Darko Zlojutro)