ZVALI SU GA "OTAC SRPSKE NACIJE": Pre godinu dana umro je čovek koji je prvi otvorio pitanje KOSOVA

Pre godinu dana, 18. maja 2014., u 92. godini života preminuo je Dobrica Ćosić, književnik, akademik, politički i nacionalni teoretičar, redovni član SANU i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Preporučujemo

Književnost je bila njegov život, a politika način da ono što je pisao, pokuša da sprovede u delo. Nazivali su ga nacionalistom, ali bio je i uz pokret Otpor kada su počele demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića, mada se kasnije zbog toga kajao.

Ćosićev politički život počinje odmah nakon Drugog svetskog rata. Događaje iz rata pretočio je u svoje romane, a 1951. godine objavio je roman "Daleko je sunce" - o narodnoj revoluciji, a to delo je kasnije bilo veoma značajno za razvoj srpske književnosti.

Noam Čomski: Žao mi je zbog smrti Dobrice Ćosića

O događajim u drugom svetskom ratu, Ćosić će ponovo pisati u romanu Deobe, koji je objavljen 1961. godine. Sledi ciklus romana “Vreme smrti” (1972. izlazi prva od četiri knjige), koji se bavi događajima vezanim za Prvi svetski rat. Osamdesetih godina, Ćosić objavljuje još jedan manji ciklus, po broju romana, “Vreme zla”, koji obuhvata tri obimna dela: “Vernik”, “Grešnik” i “Otpadnik”. U ovom ciklusu pisac prati događaje između dva svetska rata. Sredinom 90-ih pojavljuje se “Vreme vlasti”, nakon Ćosićevog aktivnog bavljenja vlašću. On se smatra idejnim začetnikom Srpske demokratske stranke u Kninu i istoimene stranke u BiH, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.

Foto: Tanjug

Godine 1968. Ćosić otvara pitanje Kosova čime izaziva pozornost članova iz CK. Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu posle razmimoilaženja sa njim. Dobrica Ćosić 1970. postaje član SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao „srpski narod dobijao u ratu, a gubio u miru“.

Za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, koju su, posle raspada biše SFRJ, činile Srbija i Crna Gore, izabran je 27. aprila 1992. godine. Posle samo godinu dana i sukoba sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije. Smenjen je tajnim glasanjem oba veća Saveznog parlamenta . Godine 2000. priključio se pokretu Otpor, ali je kasnije izjavljivao da to ne bi učinio da je znao da je finansiran iz inostranstva. Ćosić je bio i prvi srpski intelektualac koji je otvoreno predlagao podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina. U svojim delima obuhvatio je skoro dva veka, vreme od početka 19. do 20. veka.

Dobrica Ćosić je prvi dobitnik Ninove nagrade 1954. za roman “Koreni”, a drugi put bio je njen lauerat 1961. godine za trilogiju Deobe.

Da smo kratkog pamćenja, svedoči i samo jedna čitulja u listu "Politika", gde se velikog pisca sećaju samo njih troje, njegovih najbližih.

(Telegraf.rs)