VATIKAN JE RAZORIO TITOVU JUGOSLAVIJU: Evo kako je papa UBIO zemlju koju smo svi voleli! (FOTO)

Foto: Reprint - Nedeljnik

Preporučujemo

Najpoznatiji hrvatski novinar Darko Hudelist upravo je završio svoju knjigu "Rim, a ne Beograd", koja će u oktobru izaći iz štampe. To je knjiga - Hudelist je naziva "integralnom istoriografijom" - koja će uzdrmati javnost na eksjugoslovenskim prostorima čak i više nego Hudelistovi tekstovi ili knjiga razgovora sa Dobricom Ćosićem, i koja po prvi put objašnjava ulogu Vatikana, Katoličke crkve, pape Vojtile, Zbignjeva Bžežinskog, hrvatske i srpske elite i generala, u raspadu Jugoslavije i krvavom ratu koji će ga obeležiti.

Ekskluzivno za novi broj Nedeljnika, Darko Hudelist objašnjava do kojih je saznanja došao i kako je projekat "Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata" (1975-1984), zajedno sa skupom u Mariji Bistrici pred 400.000 katoličkih vernika, predstavljao predigru referenduma 1991. godine.

ZAMALO DA SRBI BUDU KATOLICI: Nebitan događaj iz 740. godine promenio tok naše istorije (FOTO)

U čitavom spletu događaja koji je obeležio "ulazak čovečanstva iz starog u novo doba" i veliki prevrat veliku ulogu odigrao je papa Vojtila. Nisu ga bez razloga mnogi nazivali "papom globalne komunikacije". Ali, nije to bilo lišeno određenih protivrečnosti...

Foto: David Iliff

- Papa Vojtila je, posebno kroz svoju vrlo blisku saradnju, pa i savezništvo, sa SAD (najpre sa Bžežinskim, a onda i s Ronaldom Reganom, s kojim se sastao čak četiri puta; prvi put, u junu 1982, u najstrožoj tajnosti u Vatikanu), sudelovao u procesu koji je na kraju rezultirao stvaranjem globalnog kapitalizma, sa svim njegovim unutrašnjim kontradikcijama i negativnim stranama. Kontradikcijama s kojima se danas otvoreno suočava papa Franja. Papa Jovan Pavle II bio je aktivan učesnik Hladnog rata, delujući, naravno, na strani i u korist Zapada - a protiv komunizma i ateizma kakav je postojao u Istočnoj Evropi, uključujući i njegovu zavičajnu Poljsku. Jedna od njegovih misija bila je odbacivanje sporazuma u Jalti 1945. i stvaranje jedne nove, ujedinjene Evrope (to je današnja Evropska unija) koja će biti utemeljena na hrišćanskim tradicijama (uključujući i katoličanstvo i pravoslavlje) - govori Hudelist.

OTKRIVENA SUDBINA SRPSKOG ZLATA: Ante Pavelić u Vatikan odneo silno blago koje je oteo od Srba!

Bžežinski se s Vojtilom upoznao i zbližio na Harvardu 26. jula 1976, nakon čega se njih dvojica počinju i dopisivati (i to na poljskom jeziku). Vrlo je plauzibilna interpretacija - koju sasvim otvoreno podržava i vatikanski biograf pape Vojtile, italijanski univerzitetski profesor i istoričar Andrea Rikardi, da je Bžežinski, zajedno s filadelfijskim nadbiskupom Džonom Krolom (takođe delom Poljak po poreklu), lobirao za Vojtilin izbor za papu u jesen 1978. Bžežinski je "igrao" na nekoliko nivoa. S jedne strane, bio je ideolog informatičke revolucije, s druge je zastupao tezu - i u tome je u Vojtili našao svog istomišljenika i saradnika - da komunistički, Istočni blok, predvođen SSSR-om, treba "napasti" pospešivanjem nacionalnih/nacionalističkih pokreta u katoličkim zemljama Istočne Evrope, s naglaskom, naravno, na Poljsku.

Foto: D. Z.

S ovim procesom "pospešivanja nacionalizma" bio je apsolutno kompatibilan jubilejski pokret Katoličke crkve u Hrvatskoj, "Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata" (1975-1984).

ALOJZIJE STEPINAC: Srpski vojnik, ustaški zlikovac ili komunistička žrtva?! Ili sve to zajedno? (FOTO)

- Treba imati u vidu da je Crkva u Hrvatskoj krenula s njim već u jesen 1975, dakle pune tri godine pre Vojtilinog izbora za papu. I tu se vidi koliko su hrvatski biskupi, "odgojeni" i formirani na zasadama Drugoga vatikanskog koncila, bili napredni i dalekovidni, a, na kraju krajeva, i prilično hrabri. Jedna mala digresija: pokret 'Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata' inicirao je, još sredinom 1930-ih, tadašnji zagrebački nadbiskup-koadjutor Alojzije Stepinac, zajedno sa svojim glavnim savetnikom, jezuitom Stjepanom Krizinom Sakačem. To je zbog Drugog svetskog rata silom moralo biti prekinuto, da bi celu tu priču nastavio, sredinom 1970-ih, zagrebački nadbiskup i prvi biskup Crkve u Hrvata Franjo Kuharić, zajedno sa svojim saradnicima (među kojima je najvažniji bio tadašnji glavni urednik Glasa Koncila don Živko Kustić) - objašnjava Hudelist.

Foto: Tanjug/AP

NIKAD OBJAVLJENE FOTKE VATIKANA: Zavirite u omiljeni vrt pape i njegov vozni park (FOTO)

- Istovremeno, 1975. na 1976, Jugoslaviju je zahvatila teška sistemska ekonomska kriza, za koju, kako se pokazalo, pravog rešenja i leka nije bilo. Štaviše, Jugoslavija u privrednom smislu kao da počinje da prkosi svetu i Zapadu (naravno, na svoju vlastitu štetu) u isto vreme dok se u svetskim okvirima rađa globalni kapitalizam, Jugoslavija 1976. prelazi na ZUR i - dogovornu ekonomiju. "Katastrofalna strategija! - napominje on.

Već krajem 1978. najviši politički organ u Jugoslaviji, Predsedništvo, na jednoj svojoj zatvorenoj sednici konstatuje da u blagajni više nema dovoljno novca (deviza) za kupovanje viskija, kojim je dotad častilo najuvaženije goste - državnike iz inostranstva. Državne vlasti u SFRJ, uključujući i vlast u SR Hrvatskoj, imale su detaljan uvid u ono što je Katolička crkva u Hrvatskoj radila u tom ključnom i prelomnom periodu. Između ostalog, i zahvaljujući tome što su sva zasedanja Biskupske konferencije Jugoslavije (BKJ) na zagrebačkom Kaptolu bila tajno snimana od Udbe, a bila je ozvučena i kancelarija nadbiskupa Kuharića. Ali, šta je o svemu mislio Tito?

Foto: Profimedia/Bettmann/CORBIS

- Za sve se znalo, čak do najsitnijeg detalja (jedan od biskupa, tj. jedan od članova BKJ, znam koji, bio je čitavo to vreme vrlo lojalan i prilično 'profesionalan' saradnik Službe državne bezbednosti), ali svejedno - nikakve represije u odnosu na Crkvu nije bilo. Ni 1975-1976 (akcija Solin, sa 100.000 okupljenih vernika), ni 1979 (proslava Branimirove godine u Ninu, sa 200.000 prisutnih), ni Nacionalni ekumenski kongres u Mariji Bistrici 1984 - sa 400.000 prisutnih vernika... To je pitanje, sve do smrti, mučilo i Živka Kustića (često mi ga je ponavljao): zašto nas Tito nije zabranio, a znao je što sve radimo? Ima veoma mnogo, i stvarnih i potencijalnih, razloga -objašnjava Hudelist.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)