CRNA GORA I HRVATSKA JAČE OD SRBIJE: Evo kako su Srbe POTUKLI Crnogorci i Hrvati u EU!

Ako se vratimo petnaestak godina unazad, prisetićemo se da su tadašnji političari obećavali, govorili, da ćemo postati država članica Evropske unije do 2008. godine. Zatim se taj rok pomerao na 2011,. 2012. Trenutno se šuška da ćemo konačno ući u EU 2019, odnosno 2020. Za sve to vreme, koja god Vlada da je bila, nije odustajala od Evropskog puta. Danas, smo takođe na tom putu, koji nam se baš odužio i nema kraja.

Preporučujemo

Na današnji dan 2009. godine Evropska unija je potpisala sa Srbijom Sporazum o stabilizacijii pridruživanju, ali sa zvaničnim Beogradom još uvek nisu otvorena prva poglavlja iako su mnoge zemlje članice, ali i one iz regiona odmah nakon potpisivanja ovog sporazuma

VUČIĆ: Srbija punopravni član EU do 2020. godine! 

Cilj je potvrđen 2008. godine kada je Srbija sa Briselom potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), i to je bio ulaz u hodnik za početak pregovora.

Ipak, taj sporazum trebalo je da verifikuju sve zemlje članice, pa tek potom da stupi na snagu. To nije bilo baš tako lako. Jedna od većih prepreka za poptunu primenu SSP, ali i početak pregovora sa EU, bili su haški optuženici koje je trebalo isporučiti Tribunalu u Hagu.

Foto: Flickr/inyucho

Sporazum je stupio na snagu tek 2013. godine, a pregovori, kao što znamo, još uvek nisu počeli. Za sada, nije otvoreno nijedno poglavlje.

Nismo mi jedini od bivših republika Jugoslavije, koji imaju problem početak pregovora sa Briselom. Bosna i Hercegovina još uvek nije predala zahtev za članstvo, dok je Makedonija to uradila 2004. godine, Crna Gora je odmakla najdalje.

BRISEL U STRAHU OD SRBIJE: Evo zašto Evropa NEĆE Srbe u EU i stalno ih UCENJUJE!

Crna Gora je SSP potpisala 2007. godine, a na ratifikaciju od strane zemalja članica je čekala još tri godine. Iste godine, 2010. Crnogorci su postali kandidatia za članstvo. Pristupni pregovori otvoreni su 2012., kada je otvoreno 16 poglavlja a zatvorena su dva.

Pregovori o člnastvu u EU su složeniji nego ranije, ali njihova komplikovanost kao i dužanja trajanja zavisi od države do države. Kandidat za ulazak u evropsku porodicu imaće više problema ukoliko nema dobru podlogu pravnih tekovina, kao i ukoliko nije spreman na ozbiljne reforme i ulaganja.

Srbija je jedan od onih kandidata koji nažalost imaju dosta unutrašnjih problema, koji su se gomilali godinama, i jednostavno EU ne trpi probleme pre svih sa korupcijom, pravnim sistemom.

Foto: Flickr/European Parlament

Slučajevi Bugarske i Rumunije su bili odlučujući da EU pooštri kriterijume i da pregovore učini težim. Naime, ove dve države članice nisu u potpunosti ispunile sve zahteve iz čuvenih poglavlja 23, 24 koja se odnose na prava, pravosudne reforme, vladavinu prava i bezbednost.

VUČIĆ: Zaslužili smo otvaranje poglavlja u junu

Pregovori sa Slovačkom na primer su bili brži, jer je ta država, članica EU, otvorila polovinu poglavlja već u prvoj godini pregovora. Hrvati su sa EU pregovarali šest godina, i jedini zastoj u dijalogu bio je zbog graničnog spora sa Slovenijom.

Verifikovanje SSP ne znači, nužno, da će se otvaranje pregovaračkih poglavlja otvoriti "sutra". Ali je dobar znak da je kandidat za članstvo u EU na početku još jednog procesa, nekome lakšeg a nekome težeg.

Srbija će očigledno imati o čemu da priča sa EU, kako bi uskladila pre svega pravni sistem, jer su zakoni ono na čemu EU najviše insistira. Da li ćemo proći poput Hrvata ili ćemo kaskati u dijalogu, videćemo još u toku ove godine, kada su najvaljena otvaranja prvih poglavlja.

FOTO TANJUG / DANILO PETERNEK

Direktorka centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže da na Srbiji nije odgovornost zbog usporenog procesa otvaranja poglavlja i nastavka dijaloga jer, kako podseća, cela prošla godina bila je izborna u Evropskom parlamentu, a 2014. godinu je obeležila i nestabilna situacija na Kosovu.

- Sada je zrela situacija da se krene korak po korak i da se Srbiji otvore vrata i omogući otvaranje prvih poglavlja, smatra direktorka Centra za spoljnu politiku - kaže ona.

Joksimović ukazuje kako svako poglavlje ima specifičnu težinu i podvlači kako se unutrašnje reforme mogu obavljati i bez otvaranja poglavlja, ali da bi, ipak, otvaranje prvih poglavlja bilo neka vrsta nagrade i priznanja da je Srbija učinila važne korake.

Prvim poglavljima bi kako kaže Joksimovićeva, EU verifikovala napore naše zemlje i zaključuje da što brže budemo otvarali poglavlja, brže ćemo ih i zatvarati.

(M. Paunović)