NJEN POSAO SANJA SVAKI SRBIN: Njena ispovest će vam razbiti snove! (FOTO)

Oni su uvek na poslu, skoro da nemaju radno vreme, non stop su na telefonu, istovremeno odgovaraju na 100 poruka, ugovoraju sastanke, brinu da njihov šef ima dobru komunikaciju sa medijima, ne nisu novinari, oni su osobe za komunikaciju s javnošću. Telegraf.rs vam otkriva kako izgleda život jednog PR-a srpskog ministra i da li je to "život kakav svi sanjaju" ili je to ipak hleb sa 100 kora!

Preporučujemo

Pitali smo se kakav je zapravo život jednog PR-a i da li ga uopšte ima van radnog vremena, koja su njegova zaduženja i kako izdržava pritisak koji ovaj posao sa sobom donosi. Milica Vučković, PR ministra Nikole Selakovića u Ministarstvu pravde, iako je prebukirana poslom, imala je vremena da veoma rado i iskreno za Telegraf.rs otkrije tajne posla kojim se bavi.

Na prvi pogled niko ne bi rekao da se nalazi na jednom od važnijih mesta u državi, opuštena je, uvek nasmejana i nikada joj ništa nije teško. Milica za naš portal kaže da joj radni dan počinje veoma rano i da joj je budilnik na telefonu uvek namešten na dva vremena, 5.30 i 5.50 sati. Između je ono divno vreme – “samo još pet minuta”:

- Radni dan, kao i većine nas koji se bavimo ovim poslom, počinje najkasnije u pola osam. Međutim, spremanje za posao na brzinu nije moj stil. Ja imam svoj jutarnji ritual, koji se ne menja bez obzira kada je potrebno negde da budem. Šolja vruće ness kafe i tuširanje je nešto što ne preskačem nikada.

Foto: Privatna arhiva

Šta obavezno prvo uradite kada dođete na posao?

- Uđem u Kabinet i pitam gde mi je šef? Zatim kreće ona svakodnevna rutina - kliping, brif sa kolegama iz Kabineta u vezi sa planiranim obavezama i tako dalje...

Koliko sastanaka dnevno imate u proseku i da li su teme samo zakoni, zakoni, zakoni?

- Zavisi. Ponekada se dogodi da kad posle sastanaka i nekih aktivnosti pogledam na časovnik bude kasno poslepodne, a ponekad i veče. Mi, koji smo na neki način deo Kabineta, što je jezgro svakog ministarstva, moramo da budemo informisani o svemu što je pod nadležnošću tog ministarstva, tako da su i teme razgovora zaista šarenolike. Zakoni predstavljaju samo delić cele slagalice.

Koliko je zahtevan ministar Selaković?

- Ah, pa koji to šef nije zahtevan? Da nije zahtevan, ne bi bio šef, zar ne? Naša saradnja je otpočela nepuna dva meseca nakon što je on postao ministar. Trema i strah nisu nešto što je sastavni deo našeg odnosa. Rekla bih pre poštovanje, razumevanje i profesionalna saradnja.

Foto: Privatna arhiva

Koliko dobro treba da poznajete ministra, da biste mogli da odgovorite na sve zahteve, odnosno da obavite poslove kako treba?

- Mislim da svako ko se bavi komunikacijom, a posebno komunikacijom javnog sektora, mora izuzetno dobro da bude upoznat sa nadležnostima institucije u kojoj radi. Zatim, jednako bitno, da dobro poznaje ljude sa kojima radi, jer su oni upravo prenosioci informacija ka vama, a vi ka javnosti. Kada je ministar u pitanju, situacija je još složenija, jer svaki ministar pored toga što vodi određen resor istovremeno je i nosilac političke funkcije. Kako biste usaglasili te obe strane jedne ličnosti, potrebno je da vrlo dobro u profesionalnom smislu poznajete tu osobu. 

Šta Vama kao PR-u pada najlakše, a šta najteže?

- Svaki posao nosi sa sobom neke lepe i neke manje lepe stvari. Meni je najveći izazov kada pokušavam da pokažem neku situaciju onakvom kakva ona zaista jeste, iako mnogi u tom trenutku žele da je predstave drugačijom.

Foto: Privatna arhiva

Da li PR visokog državnog funkcionera ima slobodno vreme? Šta tada radite?

- Vi, evo, sa puno razumevanja čekate moje odgovore već nekoliko dana. Mislim da ta činjenica dovoljno govori o slobodnom vremenu. Kada odlučite da se bavite ovim poslom, znači da ste pre toga dobro razmislili kakav život želite da imate. U ovom poslu nemate priliku da imate mnogo slobodnog vremena. Ali to prihvatite na samom početku ili ne prihvatite. Iskreno, mene uhvati neka blaga panika kada imam vreme samo za sebe. Nekako bih puno toga uradila što inače ne stižem, a ne znam odakle da počnem. Obično se sve završi na pospremanju kuće i kafici sa prijateljima.

Da li je PR po pravilu bivši novinar ili to pravilo ne važi?

- Za nekoga ko zaista misli da se ozbiljno bavi komunikacijom, nije neophodan uslov da se pre toga bavio novinarstvom. Važno je da razumete ono čime se bavite, da se trudite da se konstantno usavršavate, i da uvek pokušate da sagledate stvar i očima svih onih od kojih neka informacija zavisi ili onih kome je upućena.

Foto: Privatna arhiva

Kakva je vaša saradnja sa novinarima. Da li su pomalo dosadni?

- Isto koliko i ja njima. Šalim se, naravno. Kada bih mislila da su novinari dosadni, nikada ne bih mogla da radim ovaj posao. Zapravo, puno stvari koje danas znam, kolege iz medija su mi pomogle da shvatim i naučim, komunicirajući i radeći sa njima. I ovom prilikom, zahvaljujem im svima na tome. To znanje je neprocenjivo i ne uči se ni u jednoj školi.

Da li postoji neki događaj ili pitanje koji ćete dugo pamtiti s ovog posla?

- Pitanja su razna. Zaista nekad uhvatim sebe kako se toplo nasmejem na neka od njih. Ali da se razumemo, stav press službe Ministarstva pravde jeste da ne postoje loša ili glupa pitanja. Mislim da je kontinurana ženidba ministra Selakovića, jedno od pitanja koja me uvek razvesele. Do sada smo imali, otprilike, da vas ne slažem, četiri njegove svadbe i potencijalne mlade. Svaki put, sigurni u svoju informaciju, kolege novinari učtivo pitaju da li je zakazana svadba ministra sa tom i tom izabranicom njegovog srca, ili kažu da znaju da ministar Selaković ima nameru da “stane na ludi kamen” i da o tome imaju informacije iz poverljivih izvora. Onda kreće moje razuveravanje njih u takve priče.

Foto: Privatna arhiva

Da li Vam je ikada došlo da kažete sebi "ja ovo ne mogu, isuviše je naporno"?

- Svaki dan, po više puta, godinama u nazad. Ali onda uradite nešto dobro, pomerite neke stvari korak unapred, ostvarite neki rezultat, i u sekundi zaboravite na to.

Kada se vratite sa posla, da li je to ujedno i kraj radnog vremena?

- Ne postoji radno vreme, postoji samo vreme. Trudim se da za kolege iz medija, kao i za najbliže saradnike budem dostupna 24/7. To je prosto tako, i to morate da prihvatite, inače, kao što sam već rekla, ne bavite se ovim poslom. Moj telefon nije ugašen već skoro pet godina. Nikada. Nosim ga sobom čak i kada se kupam. Nikada ne znate kada može nešto da se dogodi, a ako se nešto dogodi, morate da imate sve relevantne informacije.

Foto: Privatna arhiva

Da li je moguće baviti se Vašim poslom čitav radni vek? Kada ne biste bili PR, čime biste se bavili, a da nema veze sa medijima?

- Zavisi kako doživljavate posao kojim sa bavite. Ukoliko ste previše lični, mislite da ishod mnogih situacija zavisi isključivo od vas, a zapravo nije tako, može da se dogodi da posle određenog vremena dođete u situaciju da budete prezasićeni. Često odgovornost pređe u opterećenost. Najteže je pogledati neku stvar nepristrasno i objektivno, sa strane. Kada to postignete, bez obzira koji posao obavljate, onda time možete da se bavite ceo svoj radni vek. Iskreno, u ovom trenutku ne vidim sebe ni u jednom drugom poslu, sem ovom. Naravno, svet komunikacija pruža razne mogućnosti, tako da jednog dana ko zna… A da nije PR, onda bi svakako bila istorija umetnosti, prva i neprežaljena ljubav.

S obzirom na to da radite u državnoj instituciji, koliko je "dress code" važan? Naime, kažu da Vi pomalo odstupate od klasičnog odevanja, šta god to značilo...

Foto: Privatna arhiva

- Dakle, pitanje pravo u centar! Mislim da će moj šef obratiti posebnu pažnju na ovaj moj odgovor. Dakle, rad u instituciji nosi sa sobom određen vid pravila - oblačenje, ponašanje, sa čim sam apsolutno saglasna. Svi mi koji radimo u državnim institucijama moramo da budemo svesni da smo mi i lice te institucije, a na posredan način i lice države. Biti vaspitan, kulturan i uredno obučen je nešto što ne sme da bude dovedeno u pitanje. Biti deo državnog sistema u bilo kom smislu zahteva odgovornost i dobru promišljenost pre nego što učinite bilo kakav korak. Međutim, sa druge strane, to ne znači da je potrebno da svi budemo striktno isto obučeni. Pa, ako ništa drugo, to je dosadno. Ispunjavajući osnovne zahteve "oblačenja za posao", mislim da pored toga svako od nas mora i treba da ima i neki sopstveni stil, neko svoje obeležje. Posao kojim se mi u press službi bavimo je na neki način specifičan. Često smo na terenu, gazimo šumama i gradilištima, nalazimo se u raznim situacijama. Mislim da štikle i suknja do kolena nisu baš najbolje rešenje u takvim situacijama. I da, iskreno, često šef zna da mi kaže: “Pa, dobro bre, Milice, kada ćeš da promeniš frizuru”, ili “da li za tebe postoji još neka boja sem crne”… No, za sada još uvek uspešno odolevam simpatičnim pritiscima. Jer to sam ja. Kanda smatram, da je još uvek važnije šta je u glavi u odnosu šta je oko nje…

Foto: Privatna arhiva

S obzirom da ste mladi PR ali iskusan, šta biste poručili Vašim budućim kolegama, koji i nemaju baš neku ideju šta Vaš posao znači u pravom smislu te reči...

- Ukoliko ne volite rad sa ljudima, koji doduše u proseku traje između 10 i 15 časova dnevno, spreman za svakodnevne izazove, rad u kratkim rokovima, krizne situacije svih vrsta, ali i da doživi neke od najlepših trenutaka u svom životu, upozna divne ljude, sklopi najdragocenija prijateljstva, svakim danom nešto novo sazna i nauči, onda je posao odnosa s javnošću zaista za njega. U suprotnom, neka dobro razmisli pre nego što se upusti u PR vode.

(M. Paunović)