SRBI ZAUVEK PLAČU NAD GROBOVIMA ŽRTAVA NATO BOMBI: Tri najtužnije priče bombardovanja od kojih se CEPA SRCE! (UZNEMIRUJUĆI FOTO I VIDEO)

Tačno pre 16 godina počeli su vazdušni napadi NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) koji su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi. Telegraf.rs vas podseća na najtužnije priče i događaje tokom agresije koje će Srbi pamtiti dok su živi!

Preporučujemo

U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture…

SRBIJA OVO NE SME DA ZABORAVI: Evo kako je MILOSRDNI ANĐEO NATO-a ubijao Srbe i SRPSKU DECU! (UZNEMIRUJUĆI FOTO) (VIDEO)

Napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan. Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Iako je svaki dan donosio tužne priče i tragične događaje, podsećamo vas na tri najtužnije koje svakom građaninu Srbije prvo padnu na pamet kada se pomene NATO bombardovanje!

Foto: S. Pikula

* MILICA RAKIĆ - NIKAD PREŽALJENA, NIKAD ZABORAVLJENA!

Mala Milica Rakić (3) poginula je 17. aprila 1999. godine u Batajnici tokom NATO bombardovanja kada je geler od rasprskavajuće bombe uleteo u kupatilo i pogodio devojčicu u glavu dok je sedela na noši. Ova priča potresla je Srbiju, a ovu užasnu pogibiju pamte svi i žrtva male devojčice, koju NATO vodi kao "kolateralnu štetu", prva je užasna tragedija kuje se svaki građanin Srbije seti kada se pomene agresija!

Foto: Arhiva Večernje novosti

- Za nas vreme stoji. Naš bol je isti kao i 17. aprila 1999. godine - ovo je pre nekoliko godina za Kurir rekla Dušica Rakić, mama male Milice.

Foto: Milena Đorđević

Podsetimo, stambena zgrada u kojoj stanuju Rakići nalazi se u Ulici Dimitrija Lazarevića 8, na šest kilometara od vojnog aerodroma u Batajnici. Mala Milica Rakić je posle pogibije postala simbol srpskog stradanja 1999. godine. Njene slike i priča o njenoj sudbini brzo su obišli svet, a čak je i svetska javnost bila zgrožena činjenicom da je ubijeno nevino trogodišnje dete.

Foto: Studio B

* JEZIV SNIMAK BOMBARDOVANJA VOZA U GRDELIČKOJ KLISURI PAMTIĆEMO ZAUVEK!

Napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri je izveden 12. aprila 1999. godine (drugog dana Pravoslavnog Uskrsa), kada je avion NATO pakta ispalio dve rakete i pogodio putnički voz koji je prelazio preko železničkog mosta na Južnoj Moravi u Grdeličkoj klisuri. U eksploziji i plamenu od ovih pogodaka izginulo je i povređeno mnogo putnika. Tačan broj poginulih i ranjenih do danas nije sa sigurnošću utvrđen. Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali.

Prema izjavama dvojice mašinovođa, Bobana Kostića i Gorana Mikića iz Niša, voz je iz niške stanice 12. aprila 1999. godine krenuo sa 15 minuta zakašnjenja, a u to ratno vreme, niko nije proveravao koliko je putnika u vagonima međunarodnog voza koji je saobraćao do Ristovca. Iz NATO aviona su ispaljena četiri projektila. Dva su pogodila voz, a dva su pala na drumski most u blizini. Od prvog projektila, ispaljenog tačno u 11.39 časova, lokomotiva i prvi vagon su se odvojili od ostatka kompozicije, a drugi projektil spržio je treći vagon, dok je četvrti ostao zalepljen za šine.

Foto: S. Pikula

Bombardovanje se desilo oko 11.40 po lokalnom vremenu. Raketa AGM-130 ispaljena sa NATO F-15E pogodila je most u trenutku kada je putnički voz prelazio preko mosta na liniji Beograd - Ristovac. Raketa je pogodila voz i uništila treći i četvrti vagon, dok most nije uništen.

Prema generalu Vesliju Klarku, koji je bio glavnokomandujući NATO snaga u to vreme, voz je išao previše brzo a bomba bila previše blizu cilja da bi mogla da se otkaže. Naveo je da je prva raketa ispaljena sa velike udaljenosti od cilja zbog čega pilot nije bio u mogućnosti da vizuelno prepozna voz. Shvatajući da je voz pogođen ali verujući da može još uvek da završi misiju ispaljivanjem na most sa koga je prošao voz, pilot je u još jednom prolazu ispalio drugu raketu. I ova raketa je pogodila voz. Klark je opisao drugi pogodak kao „neoprezan incident“ u kome se voz „kretao u području cilja, skrivajući se u dimu prvog pogodtka", naglašavajući da je pilot navodno imao manje od sekunde da reaguje.

Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali. Prema izjavi konduktera posle nesreće, u vozu je broj putnika bio veći od 50, a među identifikovanim poginulima je bilo i dece i trudnica.

Na dan bombardovanja, kasno posle podne, iz leskovačke bolnice je javljeno da je primljeno 16 teže i lakše ranjenih putnika. Ali, nije svima povređenima pomoć ukazana u Leskovcu. Tačan broj nastradalih putnika nikada nije utvrđen.

Među poginulima su bili tek venčani Ana Bjeletić i Ivan Marković, istraživači u oblasti hemije.

* BOMBE NA RTS I UBISTVO 16 RADNIKA VEČNO U SEĆANJU!

Foto: S. Pikula

Napad NATO-a na RTS u noći 23. aprila 1999. godine, u kojem je poginulo 16 radnika te medijske kuće, zgrozio je čitavu planeta.

Poginuli su Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video mikser, Darko Stiomenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

Printskrin: Youtube / kanal9tvns

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.

"Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj... I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile. Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad", navela je ta organizacija.

Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

(Telegraf.rs)