SRETENJSKI, TURSKI, TITOV, SLOBIN: Ovo su svi USTAVI SRBIJE! Evo ko ga je prvi napisao

Ustav je najviši pravni akt jedne države koji uređuje rad državnih organa i prava građana. On je simbol nezavisnosti i slobode, pa slobodno i možemo reći da nema ni države bez valjanog ustava. Za poslednjih 177 godina Srbija je promenila njih 13 (1835 - 2012) i to: 3 kao vazalna država, 4 kao nezavisna, 2 u vreme Kraljevine SHS i Jugoslavije i 4 ustava kao članica FNRJ, SFRJ, SRJ i SCG.

Najkraće je na snazi bio Sretenjski ustav, koji je važio nešto više od 50 dana, a najduže Turski ustav, Hatišerif iz 1838. godine - više od 30 godina, koji je istovremeno bio i jedini srpski ustav donet van Srbije.

Preporučujemo

SVETI SAVA DONEO PRVI SRPSKI USTAV!

Foto: Wikipedia

Zakonopravilo (Nomokanon) Svetog Save iz 1219. godine je praktično bio prvi srpski ustav, koji se smatra i jednim od najstarijih ustavnih dokumenata u svetu.

Dušanov zakonik iz 1349. i 1354. godine drugi je po redu srpski ustavni zakon, kojim je tadašnja srpska država zakoračilaputem savremene staleške ustavne i parlamentarne monarhije.

DUŠANOV ZAKONIK: Da danas važe ove kazne, ne bi bilo ni silovatelja, ni ubica!

SRETENJSKI USTAV IZ 1835. GODINE

Sretenjski ustav je prvi ustav moderne Srbije u periodu kada je ona bila kneževina. Učeni Srbin iz Austrije, Dimitrije Davidović, tvorac je Ustava iz 1835, koji je donesen, izmeđuostalog, i da bi se ograničio apsolutizam kneza Miloša Obrenovića.

Dan kada je donešen Sretenjski ustav obeležava se i kao Dan državnosti Srbije, a takođe i Srpska pravoslavna crkva svečano obeležava ovaj dan od 554. godine seća na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu i da sebe očisti.

Prva strana Sretenjskog ustava iz 1835. godine. Foto: Wikipedia Commons/Matija

O tome koliko je Sretenjski ustav bio liberalan govori i član kojim se svakom robu dolaskom u Srbiju garantuje sloboda. U prvi ustav moderne Srbije bili su inkorporirani i najviši pravni akti mnogih evropskih zemalja: Belgije, Švajcarske, Poljske, Holandije, Portugalije.

Foto: Wikipedia/Moritz Michael Daffinger

TURSKI USTAV 1838. GODINE

Ustav iz 1838. godine često se naziva Turski ustav, jer je izdat u formi turskih fermana. Na ovaj način Turska je želela da pokaže da je Srbija u vazalnom položaju prema njoj.

Knez Miloš Obrenović je promenio svoj način vladavine nakon ukidanja Sretenjskog ustava, nije sam sudio, ukinuo je torturu i monopol trgovine solju. Uticaj na donošenje novog ustava vršili su Rusija Turska i Austrija. Ruski izaslanik Rikman je predao "bazis" za ustavno organizovanje Srbije. Po njemu ustav bi trebalo da sadrži samo administrativne odredbe, jer su politička prava obezbeđena Hatišerifom od 1830. godine. Rusija je zahtevala i ostanak Saveta, preko koga bi mogla da vrši pritisak na kneza.

Februara 1838. obrazovana je Velika ustavna komisija. Pri svom radu je koristila Sretenjski ustav, nacrte i ruski "bazis".

Centralni organi vlasti su 1. knez sa njegovim ministrima i 2. Savet. Potvrđeno je nasledno kneževsko dostojanstvo porodici Miloša Obrenovića. Knez je na čelu uprave.

Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 19. veka u Srbiji su formirane tri političke stranke — Narodna radikalna stranka, Liberalna stranka i Napredna stranka.Već 1880. postojala je deklarativna saglasnost svih političkih faktora (stranaka i dvora) da je potrebno doneti novi ustav.

U drugoj polovini 19. veka knez Mihailo Obrenović je poverio nacrt za izradu Ustava predsedniku Apelacionog suda Radivoju Milojkoviću, 29. maja 1868. izvršen je atentat na kneza. Velika narodna skupština održana u Topčideru, 20. juna 1868, odobrila je proglašenje maloletnog Milana Obrenovića za kneza.

Foto: Wikipedia

Pred ustavni odbor koji se još nazivao i nikoljski - po danu kada se sastao, namesništvo je postavilo pitanje da li je zemlji potreban ustav i kakav bi ustav trebalo doneti. Odlučeno je da je Srbiji potreban novi ustav; dvodomno narodno predstavništvo; uvođenje ministarske odgovornosti i slobode štampe. Postojale su i pravne smetnje koje je trebalo sanirati. Na osnovu Zakona o narodnoj skupštini iz 1861 (čl. 14 zakona o narodnoj skupštini), ustav se ne može menjati za vreme vladaočevog maloletstva. Državni savet koji je trebalo da odluči o promeni ustava se odrekao te funkcije u korist Velike narodne skupštine. Dana 19. juna 1869. donet je Ustav. Ustav se najčešće naziva Namesnički ustav, ali i Trojički ustav te Ustav od 1869. godine.

Konzervativci su tvrdili da je ustav donet na bespravan način i da je previše slobodouman. Liberali su bili nezadovoljni što Ustav nije proklamovao dovoljno prava i sloboda.

Foto: Wikipedia / Lumen roma

APRILSKI USTAV

Kralj Milan Obrenović je abdicirao 22. februara 1889. godine. Nasledio ga je maloletni sin Aleksandar, umesto koga je vladalo Namesništvo: Jovan Ristić, general Kosta Protić i general Jovan Belimarković. Zbog sukoba oko radikala i Namesništva u vezi sa trećim namesnikom nakon smrti generala Protića, Namesništvo je smenilo radikalsku vladu, pa je formirana vlada liberala. Kralj Aleksandar je 1. aprila 1893. izvršio državni udar proglasivši se pre vremena za punoletnog. Dok su radikali odobrili ovakav potez liberali su bili suzdržani. Januara 1894. u Srbiju se nezakonito vratio stari kralj Milan.

Naime, Milan je sa radikalima sklopio dogovor po kome će nakon abdikacije otići iz zemlje i neće se više vraćati sem u slučaju bolesti mladog kralja. Radikali su doneli i poseban zakon o tome kako bi obezbedili poštovanje dogovora.  Kralj Aleksandar je 9. maja 1894. izvršio drugi državni udar, obustavio je Ustav Srbije iz 1888. godine i vratio na snagu Ustav Srbije iz 1869. godine. Kralj Aleksandar je izvršio treći državni udar 6. aprila 1901. oktroišući novi ustav. Ustav od 1901. godine se naziva i Aprilski ustav, kao i Oktroisani ustav.

Foto:Telegraf

USTAV KOJI JE UNIŠTIO TITOVU JUGOSLAVIJU!

Kada je februara 1974. godine donet Ustav SFRJ, te iste godine doneti su i Ustavi svih jugoslovenskih republika. Po Ustavu Socijalističke Republike Srbije, pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija dobile su velika ovlašćenja i prava.

MILOŠEVIĆEV USTAV!

Ustav Republike Srbije iz 28. septembra 1990. je izbacio iz naziva Srbije prefiks "socijalistička", a pokrajini Kosovo je vraćen stari naziv Kosovo i Metohija.

Uz to, Ustav je definitivno oduzeo pokrajinama u sastavu Srbije (Vojvodina, Kosovo i Metohija) sve elemente državnosti i potvrdio odluku republičkog parlamenta iz 1989. Po Ustavu, Predsednik Republike je uz Skupštinu najviša je vlast u zemlji.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

MITROVDANSKI USTAV

Ustav Republike Srbije, poznat i kao Mitrovdanski ustav, usvojila je Narodna skupština Republike Srbije na posebnoj sednici održanoj 30. septembra 2006. god. Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven, a Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije, sa kojim svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni.

Nadalje, preambulom se ističe da je Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, koji ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije.

(M. V.)